U saradnji Oblakodera i Manonije, uz tehničku podršku kolektiva SUTRA, serijal is playing in my hop nastavlja da gradi intimni prostor susreta muzike, prostora i razgovora. Format ostaje isti – jednočasovni set snimljen uživo u Manonijinoj radnji u Čumićevom sokačetu i intervju koji ga prati – ali je svako izdanje novo uranjanje u drugačiji zvučni i misaoni pejzaž.
Ovog puta, u Manoniji je gostovao Praktikal (FKA 7II), producent i DJ iz Beograda i dugogodišnji član SUTRA kolektiva. Njegovi setovi i produkcija kombinuju neortodoksne ritmove, različite tempe, klupske energije i žanrovsku dvosmislenost, balansirajući između intenziteta plesnog podijuma i zrelijeg pristupa zvuku, istovremeno zadržavajući spontanost i eksperimentalni duh.
U ovom izdanju predstavljamo jednočasovni set Praktikal-a i razgovor koji ga prati.
Kako si počeo da praviš muziku i šta te inspirisalo da postaneš producent?
Praktikal: Muziku sam počeo da produciram još u srednjoj školi, kao klinac sam non stop visio na netu pa sam u jednom trenutku popio zabranu, što je bilo super, jer mi je FL Studio postao glavni izvor zabave! Trebalo mi je dosta godina igranja i pronalaženja nove muzike da bih sebi mogao da dodelim titulu producenta, kao i par bitnih prijateljstava da bih se uopšte odlučio da svoju muziku podelim sa krugom ljudi koji je širi od mojih najbližih.
Kako kombinuješ DJ setove i sopstvenu produkciju kada nastupaš uživo?
Nije toliko česta pojava da puštam svoju muziku u klubu, naravno da se s vremena na vreme desi, ali je sve to poprilično spontano, jer je na kraju dana spontanost stvar koja me je privukla kod DJ-inga, i koju smatram neizostavnim delom mog pristupa istom.
Da li postoji žanr ili scena koja te trenutno najviše inspiriše, a da ljudi možda još uvek nisu dovoljno svesni nje?
Rekao bih Scratchclart i ceo njegov clique – ekipa koja radi mutacije raznih modernih afričkih stilova kroz UK Funky prizmu. Ruku na srce ta scena je daleko od neafirmisane, ali kod nas je još uvek relativno nezastupljena, s obzirom da se takav party desi jednom u par godina.
Nedavno si objavio EP Magenta, koliko dugo si radio na njemu i koliko se razlikuje od svega što si do sada objavio?
Magenta je projekat koji je jedno dve godine skupljao prašinu na mom hard disku i u početku je brojao dosta više traka od 3 za koje smo se odlučili. Primarna ideja bila je da to bude klupski EP koji zvukom odstupa od moja prva dva izdanja i prikaže malo zreliji pristup saund dizajnu, dok istovremeno zadržava žanrovsku dvosmislenost kojoj sam sklon.
Koliko je kontekst – politički, društveni ili prostorni – važan u tvom radu?
Vrlo malo. Trudim se da budem vrlo aktivan i svestan stvari koje se dešavaju svakodnevno u svetu, međutim smatram da politika često biva zloupotrebljena, predstavljajući čitavu suštinu nečijeg stvaralaštva. U isto vreme imperativ je biti izuzetno vokalan protiv rastućeg zapadnjačkog fašizma i imperijalizma, ali bih odvojio to od same muzike koju produciram, ako to ima smisla.
Deo si SUTRA kolektiva, kako si se pridružio SUTRA ekipi?
Ne mogu da se setim tačnog momenta ozvaničenja, ali ja smatram da je momenat kada je SAUD prokomentarisao traku od SEDVS / PEEL koju sam pustio kada smo testirali ozvučenje u klubu Gadost davne 2018. i spremali se za novu godinu rečima: „Uuuu najs matori SEDVS / PEEL” bila neformalna inicijacija u kolektiv. Tada sam još uvek bio u nekim konzervativnijim techno fazama sa tendencijom da odustanem od elektronske muzike, ali sva sreća Žare i Doki su mi otvorili čitav novi horizont, a kasnije Cuban Chamber Of Commerce pogurao da izdam prvu traku.
Radiš i Badniss žurke, koja ideja stoji iza toga i kako si došao na ideju da zajedno sa Mionom pokreneš taj serijal?
Miona (moja sestra) i ja smo se u jednom trenutku složili da je Badniss nešto što objektivno falilo na domaćoj sceni. Tropical Riddimz koji su Feloneezy i Regis radili se dešavao sve ređe, a mi smo hteli da dodamo naš mali spin na zvuk globalnog juga i približimo ga novijim generacijama koje su možda propustile neke od prethodnih club night-ova tog tipa.
Da li imaš rituale ili navike kada praviš muziku?
Na moju sreću (ili žalost) nemam navike kada je muzika u pitanju. Bilo kakav šablon u kreativnom procesu za mene je potpuna misterija!
Postoji li neka traka koju nikada ne planiraš unapred, ali uvek znaš kada je pravi trenutak da je pustiš?
To bi morala da bude DJ Plead – Ruby.
Pesma koju obožavaš, ali je nikada ne bi pustio u klubu?
Kod kuće najviše slušam ambijent, noise, klasiku i razne non-club friendly žanrove, tako da sigurno postoji više od jedne pesme, iako nekada pustim nešto od navedenog kao bridge. Sve ostalo što volim sam vrlo verovatno već pustio, jer najgore je kajati se zbog nečega što nisi probao/la/li/le, a to što još uvek nisam spremam već za sledeći gig!
Koji tvoj remix ili originalni track ti je najdraži i zašto?
Bez razmišljanja Missing A Shoe sa YES-a. Po mom mišljenju moja najkompletnija traka aranžmanski.
Šta si želeo da preneseš setom koji smo snimili u Manoniji i kako bi ga opisao nekome ko će ga prvi put slušati?
Peak-time set koji bih ja pustio na SUTRA rejvu. Intenzivno, brzo mixanje, puno DJ tool-ova.
Autorka intervjua: Marija Todorović
0 Comments