Od 2006. godine, Interakcija: Međunarodni studentski filmski kamp koji organizuje Nezavisni filmski centar Filmart iz Požege ugostio je 304 učesnika iz 64 zemlje. Na Kampu su u prethodne dve decenije snimljena 62 kratka dokumentarna filma u Požegi, Čačku, Užicu, Ivanjici, Guči, Arilju, Kosjeriću, Gornjem Milanovcu i selima Zlatiborskog i Moravičkog okruga.

Povodom ovog značajnog jubileja, putem platforme donacije.rs NFC Filmart je pokrenuo kampanju prikupljanja sredstava “Podrži 20. izdanje Interakcije: Međunarodnog studentskog filmskog kampa u Požegi“. Do sada je prikupljeno 55% od ukupne potrebne sume novca, kako bi se 20. Kamp uspešno realizovao. Podrška zajednice, prijatelja, partnera i ljubitelja dokumentarnog filma omogućiće da se i ove godine mladim autorima iz Srbije i inostranstva pruži jedinstveno stvaralačko i edukativno iskustvo, a lokalnim zajednicama prilika da njihove priče pretočene u dokumentarne filmove dopru do sveta.

U okviru ovog jedinstvenog programa, studenti filma iz celog sveta dolaze u Srbiju da zajedno sa našim zajednicama – junacima filmova, volonterima, sugrađanima – stvaraju filmove koji prepoznaju i osvetljavaju autentične lokalne priče, usput doprinoseći decentralizaciji kulture, interkulturalnom dijalogu, ali i održivom lokalnom razvoju i turističkim potencijalima Požege i okolnih mesta.

Ovogodišnje jubilarno 20. izdanje biće realizovano od 9. do 25. avgusta 2025. godine. Interakcija traje zahvaljujući ljudima, pričama koje nas spajaju bez podela i predrasuda. Već dve decenije, Interakcija gradi zajednicu zasnovanu na poverenju, ljubavi prema filmu, zajedničkom stvaranju i stvarnim susretima. Ovaj jubilej ne pripada samo Filmart timu – već svima koji su verovali u snagu dokumentarnog filma i poziv da se on obeleži upućen je svima njima.

Više informacija o kampanji i načinu podrške dostupno je na https://www.donacije.rs/projekat/podrzi-20-izdanje-interakcije/

Vizual: Promo

Članak Interakciji je potrebna podrška da proslavi jubilej se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pre nego što se uputite put Durmitora, saznajte šta sve nudi ovaj kamp, koji su smeštajni kapaciteti, koje vas sve aktivnosti očekuju i šta sve treba da znate i ponesete pre nego što dođete u kamp.

Ljude koji vas dugo prate neće iznenaditi to što ste otvorili kamp baš na Durmitoru, ali za sve one koji ne znaju, recite nam kako ste došli na tu ideju?

Mladi Nomadi: Na neki način je to došlo kao profesionalna deformacija, tj. kako u našem kamperu putujemo poslednje četiri godine i provodimo preko šest meseci godišnje, uvideli smo mnoge nedostatke koji fale na Balkanu, a koji su na neki način podrazumevani u Evropi. Kako to obično biva, kockice su se poklopile i ideja je vrlo brzo pretvorena u realnost.

Zašto baš Durmitor?

Zato što je Durmitor najpribližniji Alpima, stenovite planine koje nude veliko igralište za sve ljubitelje boravka u prirodi. Takođe, Durmitor je u poslednjih nekoliko godina sve više u fokusu stranim turistima sa kamperima koji očekuju autentičnu lokaciju i priče o samom lokalitetu.

Kamp ste otvorili u sklopu etno domaćinstva Katun, kako je došlo do te saradnje?

Sa porodicom Karadžić koji vode etno domaćinstvo Katun smo prijatelji već niz godina i prilikom svakog dolaska boravak produžimo duplo. Jako se lako razumemo i ono što je bitno – svi smo spremni da već sutra testiramo neku ideju koju smo zamislili. Posle dve godine priče o tome da bi trebalo da otvorimo kamp, ovog proleća smo rešili da presečemo i oprobamo se u tom poslu.

Šta sve nudi kamp Katun i koji su trenutni kapaciteti?

U osnovi kamp Katun nudi mesta za kampere, šatore, bicikliste, motoriste itd. Svaki kamp je obavezan da ima tuševe, wc, mesto za pražnjenje prljave vode, wi-fi, ognjište… Pored svega toga, ideja Katun kampa je da otvori prostor za stvaranje novih prijateljstava i multikulturalnih poznanstava. Ljude je, u stvari, vrlo lako okupiti i podstaći na konverzaciju. Uz vatru pod otvorenim nebom sa pogledom na vrhove planina skoro svako propriča. Takođe, pored kamp za one koji više preferiraju dušek postoji opcija smeštaja u malim katunima koji imaju 2-3 ležaja. I za kraj, tu je preko 20 konja koji će vas na sedlima sprovesti po Durmitorskim prerijama (za upalu mišića u predelu prepona nismo odgovorni).

Da li postoje neke organizovane zajedničke aktivnosti za goste kampa?

Plan je da iz nedelje u nedelju dodajemo aktivnosti kako bismo spojili sve goste. Počeli smo sa ognjištem i druženjem uz vatru, uskoro kreće bioskop na otvorenom, a od sledeće nedelje nešto što još nismo videli ni u jednom kampu – golf sa pogledom na planine! Moramo napomenuti da niko od nas nikada nije ni igrao golf, što će sigurno dovesti do puno smeha i suza. Takođe, planiramo mnoge radionice različitih zanata, a za sve zainteresovane možemo da organizujemo ture raftinga, paraglajdinga, planinarenja, e-biking i slično.

Videli smo da će u kampu biti i hrane, šta će se sve naći na tom meniju?

Trenutno svi gosti mogu da probaju neke od durmitorskih specijaliteta u restoranu koji se nalazi u sklopu kampa. Tu su, naravno, cicvara, kačamak, jagnjetina, teletina i ostale vragolije koje su prepoznatljive u ovom kraju. Trudimo se da barem jednom nedeljno napravimo kotlić u kampu kako bi svi gosti mogli da uživaju u pet sati kuvanom gulašu!

Da li postoji određeni period kada je kamp aktivan ili će posetioci moći da svrate tokom cele godine?

Kamp je zatvoren zimi, kako sneg prekrije ove padine krajem godine i ne pušta nas da uđemo sve do maja. Svakako je zimi daleko manji broj ljudi koji pomišljaju o kampovanju zbog niskih temperatura.

Koji su bili najveći izazovi s kojima ste se susreli prilikom otvaranja kampa?

Svaki početak je izuzetno težak, a najteža stvar je bila otvoriti kapiju, tj. staviti lokaciju na neku od aplikacija kao što su park4night. Uvek postoje stvari koje nisu u potpunosti gotove, ali ako bismo čekali taj momenat, ko zna kada bismo otvorili. Kamperisti ne traže puno stvari, samo ljubaznost, spremnost da se pomogne, čista kupatila, vodu i hladno pivo za kraj dana. Sve ostalo što im mi nudimo je onaj mali plusić zbog koga se mnogi vraćaju svake godine.

Za sve one koji prvi put dolaze na Durmitor, koje top tri stvari treba da znaju ili ponesu pre nego što dođu?

Durmitor je ozbiljan planinski venac i ponekad ni sami ne možemo da verujemo koliko se često vreme ovde menja. To što ćemo preko dana dobiti crvenilo, ne znači da nas uveče ne očekuje oblačenje jakni i pantalona. Istakli bismo da svako treba da ponese udobnu i kvalitetnu patiku ili čizmu ako planira da ide u planinu, kremu za sunčanje, bocu za vodu i želju da istraži ove neverovatne divljine.

Koji su vaši omiljeni delovi Durmitora koje biste preporučili posetiocima?

Za sve one koji nikada nisu bili na Durmitoru, pored Crnog Jezera koje stvarno ostavlja bez daha, tu su i Jablan jezero i Vražije jezero. Zagarantovana je lagana šetnjica sa neverovatnim pogledom i rashlađivanjem u prozirnim jezerima. Za one koji bi peli neke od durmitorskih vrhova, uvek preporučujemo da se dobro raspitaju o težini uspona, vremenu koje će im biti potrebno za celu akciju i obavezno stvari koje smo naveli iznad.

Koje savete biste dali mladim ljudima koji žele da pokrenu nešto slično?

Bitno je da shvate u čemu uživaju i šta ih ispunjava. Nakon toga je potrebno hrabrosti da se krene sa tim prvim korakom, bilo to planinarenje, pravljenje keramike, vajanje ili bilo šta drugo. Ako je to ono što ih ispunjava, neće im biti teško da ustaju ranom zorom ako je potrebno i ležu kasno uveče kako bi postigli zacrtane ciljeve. Jednom kada se upuste u tu avanturu, energija projekta će ih obuzeti i neće ni sami moći da veruju na šta su sve spremni i koliko mogu da postignu u jednom danu.

Fotografije: Katarina Ćirković

Članak Kamp Katun – mesto za stvaranje novih prijateljstava se pojavljuje prvo na Oblakoder.

TAM TAM Music Festival predstavlja jedinstvenu priliku za ljubitelje muzike da uživaju u autentičnom i intimnom festivalskom iskustvu. Reputacija festivala raste iz godine u godinu, a organizatori su ponosni na svoj kontinuirani trud u stvaranju posebnog događaja za sve posetioce.

Osim muzičkog programa, TAM TAM Music Festival nudi i raznolik dodatni program za posetioce, poput radionice manualne terapije, izložbe XXkomikaze, strip radionice, radionice izrade prirodne kozmetike, Loop Cirkusa, šetnje s arheologom te Freediving radionice. Posetioci će na festivalu moći uživati u ukusnoj hrani pripremljenoj od strane profesionalnih kuvara. Svaki dan će biti prilika za isprobavanje raznih jela, od slatkih palačinki, zdravih proteinskih kaša i variva do slasnih tortilja i testenina. Sva jela su veganska i pripremljena sa namirnicama domaćih proizvođača i OPG-ova.

Organizatori TAM TAM Music Festivala oduvek su naglašavali ekološki i DIY pristup. Festival promoviše očuvanje životne sredine, te je prošlih godine, osim veganske hrane, uveo višekratne brendirane čaše od reciklirane plastike, koje posetioci mogu poneti kući kao suvenir. Takođe, redovno se organizuje čišćenje plaže oko Sućurja.

„Oduševljeni smo što možemo objaviti da je TAM TAM Music Festival kamp rasprodan ranije nego ikad! Snažna podrška posjetitelja potvrđuje da je naš festival postao neizostavno događanje za ljubitelje glazbe i prirode. Hvala svima koji su omogućili ovoj godini da bude najuspješnija dosad. Jedva čekamo podijeliti s vama nezaboravne trenutke i stvoriti još jedno nevjerojatno festivalsko iskustvo u Sućurju!” rekli su organizatori.

Ovogodišnji raspored TAM TAM Music Festivala ima promenu – glavni program održava se drugi i treći dan festivala (9. i 10. srpnja), dok se program u kampu održava prvi, četvrti, peti, šesti i sedmi dan. Poslednja dva dana festivala biće smeštena ispred škole, kako bi celi grad i posetioci mogli uživati u najboljem od regionalne muzike.

Iako je kamp rasprodat, ulaznice za glavni deo festivala na fudbalskom igralištu „Emil Slavić” dostupne su po ceni od 25 € putem Core Event. Za više informacija o festivalu posetite službenu web stranicu TAM TAM Music Festivala ili ih pratite na društvenim mrežama.

Članak TAM TAM Music Festival obara rekorde: Kamp rasprodan ranije nego ikada se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovogodišnji Kamp se održava od 6. do 23. avgusta 2023. godine i na njemu učestvuje 15 učesnika – studenata produkcije, režije, kamere, dizajna zvuka i montaže. Učesnici, podeljeni u tri ekipe, tokom boravka u Čačku, Užicu i Požegi, snimaju tri kratka, kreativna, dokumentarna filma.   

Rok za prijavu je 4. april 2023. godine.                                                                              

Drugi konkurs, raspisan je za Radionicu dokumentarnog filma koja traje od 16. do 23. avgusta ove godine. Radionica je intenzivni, sedmodnevni, edukativni program namenjen filmadžijama, studentima filmskih akademija, kao i svima  onima koji žele da, kroz predavanja i razgovore, unaprede znanja i veštine iz oblasti kreativnog dokumentarnog filma, ili razvijaju svoje dokumentarne projekte sa našim ekspertima – istaknutim dokumentaristima.            

Rok za prijavljivanje na konkurs za učešće na Radionici je 30. april 2023. godine.           

Glavna faza Interakcije 2023 (16 – 23. avgust) će biti realizovana u Čačku u okviru za medije programa „Prestonica kulture Srbije 2023“, a pored Kampa i Radionice, u tom 13. mart 2023. periodu u Čačku biće održan i drugi po redu Interakcija: festival kratkog fokumentarnog filma, program IVA. lab, kao i prvi put Interakcija: Teen Doc – radionica dokumentarnog filma za srednjoškolce sa područja Zapadnog Balkana  (Interakcija: Teen Doc radionica se realizuje uz podršku Western Balkans Fonda).  

Za više informacija o programima Interakcije 2023 i uslovima prijavljivanja na konkurse posetite www.interaction.rs

Kalendar ključnih datuma Interakcije 2023 pronađite ovde

Vizuale, fotografije i video materijal možete preuzeti u press odeljku našeg vebsajta.

Fotografije: Milica Đorđević

Članak Filmart raspisao konkurse za Interakciju 2023 – Kamp i Radionicu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Specifičnost ovogodišnje Interakcije je u tome, da će pored ranije ustaljena dva programa – studentskog filmskog kampa (I: SFK) i radionice dokumentarnog filma (I: RDF), po prvi put biti održan i Interakcija: festival kratkog dokumentarnog filma (I: FKDF), kao treća programska celina.

Interakcija: studentski filmski kamp (8 – 24. avgust) je program koji ove godine doživljava svoje sedamnaesto izdanje, a u okviru koga će 15 studenata filmskih akademija iz celog sveta učestvovati u produkciji tri kratka dokumentaraca, koji će biti snimani u Užicu, Čačku i Požegi. Kamp se realizuje od 2006. godine u cilju promovisanja kratkog dokumentarnog filma među studentima filmskih akademija i podsticanja razmene znanja i iskustva kroz rad u multinacionalnim ekipama. Tokom šesnaestogodišnje realizacije kampa učestvovalo je više od 260 učesnika iz preko 60 zemalja, studenata više od 100 filmskih akademija. Snimljena su 53 dokumentarna filma i osvojeno preko 20 nagrada na filmskim festivalima širom sveta. Poseban uspeh postigao je film Dolina vladara, izraelskog reditelja Efim Graboja (ovogodišnjeg mentora kampa Interakcija), koji je 2019. godine bio u nominaciji za najbolji kratkometražni dokumentarni film, prestižne Međunarodne dokumentarističke asocijacije (IDA).

Interakcija: radionica dokumentarnog filma (17 – 24. avgust) je intenzivni, sedmodnevni program koji uključuje predavanja iz oblasti kreativnog dokumentarnog filma, panel diskusije, konsultacije sa tutorima i drugim učesnicima, kao i razvoj šest odabranih najuspešnijih projekta učesnika radionice u okviru programa Doc in Progress. Predavači ovogodišnje radionice su dokumentaristi sa višegodišnjim međunarodnim iskustvom – Rada Šešić i Vladimir Perović, koji će istovremeno sa rediteljem Markom Grbom Singh biti i tutori u okviru programa Doc in Progress.

Autorka fotografije: Milica Đorđević

Ovaj edukativni program je pokrenut 2011. godine pod nazivom Međunarodni masterklas dokumentarnog filma Interdok i do danas je 128 učesnika iz 46 zemalja pohađalo ovaj program, čiji su predavači bili istaknuti dokumentaristi iz Srbije i regiona − Želimir Žilnik, Vladimir Perović, Dragan Elčić, Nebojša Slijepčević i Mladen Matičević.

Interakcija: festival kratkog dokumentarnog filma će ove godine od 17. do 24. avgusta u požeškom bioskopu, učesnicima i publici, prikazati najuzbudljivija ostvarenja iz oblasti kratkog dokumentarnog filma koja su nastala u prethodne dve godine. Umetnički direktor i programer ovogodišnjeg izdanja festivala je reditelj Dejan Petrović, osnivač i direktor Interakcije. Festival se sastoji iz takmičarskog programa i dva prateća programa – U fokusu: Poljska i Interscreen. Interakcija festival nastoji da postane mesto susreta publike i autora, mesto prikazivanja kratkih kreativnih dokumentaraca i dugih razgovora o njima.

Program IVA.lab (17 – 24. avgust) − pored navedena tri programa u oblasti dokumentarnog filma, Filmart će ove godine realizovati i rezidencijalni program za produkciju video umetnosti IVA.lab koji će ugostiti četvoro vizuelnih umetnika/ca – Saša Tatić, Mila Panić, Jelena Prljević i Miloš Bojović.

Ovogodišnji programi su podržani od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta „Kultura za demokratiju”, koji sporovodi Hartefakt fond, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, Grada Čačka i Opštine Požega.

Naslovna fotografija: Milica Đorđević

Članak Festival Interakcija od 8. do 24. avgusta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U mestu Rakovac kod Beočina (Vojvodina), na jednoj ušuškanoj livadi nalazi se spomenik partizanima Stručica. Ovo mesto, koje je trenutno zapušteno, moglo bi biti odlično za boravak u prirodi, izlete, okupljanje meštana, mladih, ljubitelja/ki Fruške Gore, kao i onih koji žele da se istorija i vrednosti antifašizma ne zaborave. Ideja ovog volonterskog kampa jeste da okupe devojke iz Vojvodine i cele Srbije sa ciljem da, zajedničkim radnom, spomenik Stručica i mesto oko njega dobiju novi sjaj. Takođe, očuvanjem spomenika i zajedničkim boravkom na Rakovcu organizatori žele da podsete na potrebu negovanja vrednosti antifašizma, suživota u različitostima, međusobnog učenja i uzajamnog deljenja, kao i ženske solidarnosti.

Prijave su otvorene do 12. avgusta u 24 časova.

Kamp će se sastojati od: zajedničkog, grupnog, volonterskog rada (čišćenje stazica oko spomenika, postavljanje mobilijara poput klupa i kanti za smeće, postavljanje informativne table, priprema obroka za celu grupu kao i malog događaja za lokalnu zajednicu – kako bi bila informisana o radovima i uključena u završetak istih), studijskih sesija na temu antifašizma nekada i sada (posete inicijativama koje se na različite načine bave pružanjem otpora novim vidovima fašizma u Novom Sadu, razgovori i radionice o shvatanju fašizma i antifašizma u našim zajednicama, kao i o iskustvima i mišljenjima učesnica), slobodnog vremena (poput radionica, gledanja filmova, itd.)

Sve informacije i prijavni formular se nalaze ovde.

Članak Volontersko-studijski kamp za devojčice od 23. avgusta u Beočinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kampovi predviđaju dve starosne grupe, mlađu od 15 do 19 i stariju od 20 do 26 godina i podeljeni su u dva segmenta. Prvi dvonedeljni deo kampova biće organizovani paralelno u obe grupe, na Divčibarama u periodu od 9. do 23. avgusta. Drugi, sedmodnevni deo biće održan u januaru 2021.godine.

Program je namenjen mladima koji filmskim jezikom i estetikom žele da istraže aktuelne društvene kontekste kroz kreiranja angažovanog filma.

Kampovi dokumentarnog filma deo su šireg projekta Naše razlike su naša snaga čiji je cilj da kreira  prostor za interkulturni dijalog među mladima iz različitih etničkih zajednica, te da ih kroz proces neformalnog učenja i kreativnog stvaranja podstakne da neguju i promovišu poštovanje kulturne raznolikosti,  tolerancije i razumevanja. U skladu sa tim, Slobodna Zona Junior, ovim putem ohrabruje sve mlade, a naročito pripadnike nacionalnih manjina da se prijave na konkurs.

Profesionalci iz sveta filma, između ostalog, upoznaće polaznike sa različitim aspektima snimanja dokumentarnog filma: pisanjem scenarija, dramaturgijom, režijom, montažom, kamerom, snimanjem i dizajnom zvuka.

Kroz razmenu ideja i saznanja, u kontaktu sa stručnjacima iz različitih polja filmske prakse, aktivistima za ljudska prava, akterima u socijalnoj i kulturnoj politici, polaznici će se upoznati ne samo sa zanatskim aspektom kreiranja dokumentarnog filma, već će spoznati i promišljati širi kontekst u kome njihovi filmovi tek treba da nastanu.

Izabrano polaznici će imati priliku i da snime dokumentarne kratkometražne filmove koji će biti prikazani na jesen 2021. godine na Filmskom festivalu Slobodna zona, ali i na 60 posebno organizovanih projekcija u 40 mesta širom Srbije. Ovi filmski događaji biće upriličeni kao deo šire kampanje za podizanje svesti o važnosti negovanja kulturne raznolikosti i multikulturalizma.

Svi zainteresovani kandidati i kandidatkinje treba da do 14. jula popune prijavni formular na sajtu freezonebelgrade.org u kome će između ostalog priložiti i svoju ideju za dokumentarni film. Ukupno 30 mladih autora i autorki najzanimljivijih ideja za dokumentarni film biće izabrani da budu polaznici kampova.

Učešće u programu je besplatno, a sve troškove prevoza, smeštaja, hrane i radnih materijala snose organizatori.

Za vreme trajanja kampa angažovanog dokumentarnog filma Slobodne Zone Junior biće poštovani aktuelni saveti i propisi nadležnih institucija o zaštiti i prevenciji od virusa kovid-19. Tokom trajanja radionica, učesnici, predavači i organizatori imaće obezbeđena sredstva za dezinfekciju ruku, zaštitne maske i rukavice.

Program Slobodna zona Junior uspostavljen je 2006. godine sa namerom da se u Srbiji pokrenu razgovori i prošire znanja o aktuelnim društvenim i političkim temama iz celog sveta, te da se putem primene angažovanih filmova u obrazovanju doprinese razvoju kritičkog razmišljanja kod mladih ljudi, povećanju medijske pismenosti, tolerancije, te razbijanju predrasuda i stereotipa.

Projekat Naše razlike su naša snaga,sprovodi Fond B92kroz program Slobodna Zona Junioruz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Podrška civilnom društvu Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Više informacija možete pronaći ovde.

Članak Besplatni kampovi dokumentarnog filma za mlade iz cele Srbije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Photo: John Wolfrik

Misliš li da je Rok kamp za devojčice pomogao u rušenju stereotipa o ženama u rok muzici?

Selena Simić: Ja mislim da Rok kamp aktivno radi na tome. Naravno da je pomogao i da je taj vid borbe, što se mene tiče, jedini ispravan. Mi smo, na osnovu istraživanja Tanje Nikolić „Rodni odnosi na alternativnoj sceni”, koje je izdao Zavod za ravnopravnost Vojvodine, shvatile da statistički ima mnogo manje žena na alternativnoj muzičkoj sceni. Želele smo da to promenimo i otud sam Rok kamp. Rok kamp ima odličnu vidljivost i naravno da pomaže u rušenju stereotipa, a tek će da pomogne kada sve te devojčice još više navežbaju, kada malo porastu i kada postanu aktivni deo scene.

Da li na Rok kamp dolaze devojčice koje već imaju muzičkog iskustva?

Na Rok kamp dolaze i devojčice sa iskustvom, ali i one bez ikakvog iskustva. Ove godine smo imale malo više devojčica sa malo više iskustva, dok je prošle godine možda bilo samo par devojčica koje su pre toga svirale. Sve ostale nisu baš ništa znale, a neke od njih nikad pre toga nisu uživo videle instrumente.

Koliki napredak može da se postigne za samo nedelju dana?

One za tih nedelju dana nauče osnove sviranja svakog instrumenta i po jednu pesmu, što je, iz moje perspektive, dosta dobro. Mi tamo puno radimo sa njima i trudimo se da one stalno budu motivisane. Svaka devojčica nauči da svira bar tu jednu pesmu. Neke nauče i po dve, tri, pet, ali, u principu, svaka devojčica uspe da savlada osnove instrumenta i da nauči celu pesmu.

Da li ste se, i u kojoj meri, susretale sa kritikama zbog toga što je Rok kamp namenjen isključivo devojčicama?

Aktivno se susrećemo s takvim kritikama. Neki to nazivaju diskriminacijom, a mi kažemo da je to jedan vid pozitivne diskriminacije. Ceo naš rad se bazira na naučnom istraživanju i činjenicama da nema dovoljno žena na sceni i da se, u našem društvu, sviranje u rok bendu, bas gitara, električna gitara, bubnjevi ne prikazuju devojčicama kao moguć i poželjan izbor. Uvek ima tih nekih „zlih jezika” koji će to da kritikuju. Mi ne ulazimo u njihove razloge kritikovanja, ali to su uglavnom seksistički i diskriminatorski komentari, na koje se ne osvrćemo i guramo Rok kamp dalje.

Devojčice, osim što uče da sviraju, uče i o ženama u rok muzici. Da li one tim putem, osim o osnovama muzike, uče i o osnovama feminizma?

Moguće. Sve zavisi od toga kako one to shvate. Naravno, ceo Rok kamp je obojen feminizmom, međutim shvatamo da neko striktno, naučno, učenje devojčica o tome nije prilagođeno uzrastu od 10 do 14 godina. Mnoge devojčice su već upoznate sa feminizmom. Ako nisu upoznate, onda jednostavno osećaju da su jednake i jednako sposobne za sviranje kao njihovi vršnjaci.

Da li ste primetile da su devojčice koje su bile polaznice prvog kampa ostale u bendovima i da se i dalje bave muzikom?

Kao što su devojčice iz drugog Rok kampa nastupile na manifestaciji Radost Ludost, tako smo prošle godine organizovale nekoliko koncerata za devojčice sa prvog Rok kampa. Pošto smo u kontaktu sa njima, znamo da su nastavile da sviraju sa nekim svojim bendovima koji su uglavnom sastavljeni od devojčica sa Rok kampa, ali su se one sada u svojim gradovima organizovale kako su one znale i kako su se roditelji povezali. U principu, nama je jako drago i puna su nam srca što su devojčice nastavile da sviraju. Neke su, osim instrumenta koji su naučile da sviraju na Rok kampu, naučile da sviraju i neki drugi instrument.

Da li već planirate treći rok kamp i postoji li šansa da neki od narednih bude regionalnog karaktera?

Planiramo. Mi smo, kao radni tim projekta Femix, pričale o regionalnom kampu, ali da li će se i kada desiti, ja stvarno ne znam.

Šta ste vi, kao mentorke, tokom kampa naučile od devojčica?

Naučile smo svašta. Naučile smo kako da se jako brzoo zbližimo za jako kratko vreme. To je nešto što smo skroz zaboravile. Zaboravile smo da se igramo. One nas nekako uvek podsete na to da se igramo, da se zezamo, da „pustimo mozak na ispašu” i sve naše dnevne obaveze kao odraslih ljudi ostavimo po strani. Naučile smo da se ne plašimo jer one se uopšte ne plaše, njima nije poznat koncept treme, tako da su to možda najbitnije stvari koje smo naučile od njih.

Autor teksta: Jelena Ostojić

Članak Devojčicama je mesto na rok sceni se pojavljuje prvo na Oblakoder.