Prema podacima Insajdera, u prethodnih godinu dana, žene u Srbiji potražile su zaštitu policije oko 26 000 puta. O broju onih koje nasilje nisu prijavile, možemo samo da nagađamo. Pre 20 godina, međutim, tako nešto nije bilo moguće jer Zakon o sprečavanju nasilja u porodici nije postojao.

Državi su 2001. godine upućeni sledeći zahtevi:

• da se usvoje zakoni koji kažnjavaju nasilje nad ženama
• efikasne policijske intervencije
• efikasne sudske procedure
• organizovana briga zdravstvenih institucija, policije, pravosuđa, centara za socijalni rad za žene koje trpe nasilje u porodici
• statistika nasilja nad ženama
• nužni smeštaj i finansijska podrška za žene koje trpe nasilje u porodici
• edukativni programi na svim nivoima vaspitno-obrazovnog sistema

Pre 5 godina Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je dopunjen, čime su uvedene hitne mere zaštite od nasilja u porodici, procena rizika od ponavljanja nasilja, obavezna koordinacija i saradnja nadležnih službi i evidencija slučajeva nasilja, u skladu sa standardima koji propisuje Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Mesec i po dana kasnije od usvajanja novog Zakona, prvi slučaj nasilja koji je zabeležen bilo je ubistvo žene i deteta ispred Centra za socijalni rad na Novom Beogradu. Nakon ovog slučaja, do kraja godine u partnerskom nasilju stradalo je još 26 žena.

Kako prenosi Euronews, statistika ni u narednim godinama nije bila ohrabrujuća. U 2018. godini ubijeno je 30 žena, a sledeće godine je broj žrtava iznosio 28. U 2020. godini, zbog pandemije koronavirusa, bilo je više prijavljivanja nasilja, a 26 žena bile su žrtve femicida.

Dodatno obeshrabrujuća je i kaznena politika. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u prošloj godini podneto više od 5.000 krivičnih prijava za nasilje u porodici. Međutim, do optužnice je stiglo dvostruko manje. Od tog broja, na uslovnu kaznu osuđeno je oko 1.300 osoba, a na kaznu zatvora oko 500.

U prvih osam meseci 2022. godine u Srbiji su ubijene najmanje 23 žene u porodično-partnerskim odnosima. Kao ključni problemi u sprečavanju porodičnog nasilja javljaju se neadekvatno delovanje i reagovanje institucija.

Iz svega navedenog, možemo zaključiti da je neophodno još više i glasnije govoriti i ukazivati na problem nasilja jer nije reč o problemu pojedinca, već celog društva. Ne samo uoči 25. novembra, ne samo u okviru 16 dana aktivizma koji će trajati do 10. decembra. Još više, treba insistirati na odgovornosti države u sprečavanju nasilja i reagovanju jednom kada do istog dođe.

Da se opštinski novac ne daje za otvaranje SOS kancelarije za pomoć žrtvama nasilja udruženju čiji zastupnik je osuđivan za nasilje. Da policija reaguje pravovremeno i zaštiti žrtvu. Da mediji o femicidu ne izveštavaju kao o romantičnoj ljubavnoj tragediji. Da porodični dom bude sigurno mesto za žene. Da im se pruži podrška. Da im se veruje. Da stvorimo društvo u kome će svaka žena biti bezbedna i osetiti se zaštićeno. U ovoj borbi niko ne treba da bude sam.

Ukoliko proživljavaš nasilje ili znaš za slučaj nasilja u svojoj okolini, prijavi ga.

• POLICIJA 192
• Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
• Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328
• SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
• SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi (0-24h) 0800-123456
• Savetovalište za brak i porodicu 2650-258 / Palilula (8-15.30h) 2752-224 i Zemun (8-15 h) 2695-416
• SOS Centar za mlade (18-22h) 3192-782
• Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 (od 10h do 20h radnim danima)
• Sigurna kuća
• Ženska psihološka i pravna podrška – adrese i telefoni

Naslovna ilustracija: Sandy van Helden

Članak Dvadeset godina kasnije – šta nam je doneo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pretty Loud je prva ženska hip hop grupa koja se kroz svoju muziku zalaže za osnaživanje žena u romskoj zajednici. Upravo tim povodom, nastala je i nova pesma sa propratnim spotom koji komunicira ovaj problem.

Ravnopravno je priča o mladoj ženi koja je odrastala u atmosferi nasilja. Ispričana iz ugla te žene priča razotkriva različite dimenzije nasilja and ženama, koje često ostaju tabu. Spot počinje važnim podatkom da svaka treća žena na svetu tokom svog života doživi nasilje. Devojke iz Pretty Loud benda odlučile su da kroz novu pesmu progovore o ovoj važnoj temi, u cilju ohrabrivanja žena i mladih devojaka i podizanja svesti.

„Sve žene treba hrabro da ustanu i otvoreno pričaju o nasilju koje se dešava svakodnevno, u različitim zajednicama. Nedovoljno se priča o tome. Kako to da promenimo? Mi smo odlučile da muzikom zaustavimo nasilje. Zato i ova pesma i ovakav spot. Želimo da se više piše o lepim temama, da su žene uspešne, samostalne i veoma hrabre“, ističu devojke iz benda Pretty Loud.

Ovaj ženski bend stvarajući jedinstvenu muziku ponosno spaja rep i hip hop sa romskim zvukom, a savremeni i urbani pokret sa tradicionalnim plesom. Kroz svoje tekstove šalju jasne poruke o važnosti obrazovanja, pravu na sopstveni izbor, samostalnosti…

Članak Pretty Loud objavile pesmu Ravnopravno se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Reč je o vidu demonstracija protiv nasilja nad ženama koje su se odigrale u Briselu, a ženska obuća na pomenutim fotografijama trebalo je da podseti javnost na sve žrtve femicida.

Ovaj grad u Belgiji je time obeležio Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama koji je ustanovljen 1981. godine na prvom sastanku feministkinja Kariba i Latinske Amerike, održanom u Bogoti. Ujedinjene nacije su 1999. godine Rezolucijom 54/134 i zvanično potvrdile 25. novembar kao dan sećanja na sestre Mirabel, Patriju, Minervu i Mariju Teresu, koje je diktator Rafael Truhiljo ubio u Dominikanskoj Republici 1960. godine.

Njih tri su delovale kao političke aktivistkinje pod imenom „Las Mariposas” (Leptirice), a zbog borbe za demokratiju hapšene su više puta, zajedno sa svojim muževima. Dana 25. novembra 1960. Minervu, Patriju i Mariju Teresu likvidirala je Truhlljova tajna policija dok su išle u posetu zatvorenim muževima u Puerto Platu. Sve tri sestre su ubijene na svirep način, a njihova smrt iscenirana je tako da izgleda kao saobraćajna nesreća. Posle 1961. i ubistva Truhilja, otkrivena je istina o njihovoj smrti, a sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora.

Osim sećanja na njih, svaki 25. novembar navede nas na razmišljanje o tome koliko smo kao civilizacija odmakli, kada je reč o rodno zasnovanom nasilju?

Gde smo, 60 godina kasnije? I kako smo stigli do toga?

„Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.“ Ovako glasi definicija nasilja nad ženama po dokumentima Ujedinjenih nacija.

Statistički podaci ukazuju na to da je u protekloj deceniji u Srbiji femicid izvršen preko 350 puta. Nasilje nad ženama najzastupljenije je u porodici, a osim fizičkog i psihičkog, žene su najčešće žrtve i seksualnog nasilja. Podaci UNDP-a ukazuju na alarmantnu brojku da je samo 9% žena koje su preživele nasilje u partnerskim odnosima to prijavilo policiji. Zbog toga su pokrenuli kampanju #Tičemese, a promotivni video u kome javne ličnosti podsećaju na to da nasilje nije privatna stvar, za jako kratko vreme postao je viralan.

No, javne ličnosti nisu samo branitelji i zagovornici rodne ravnopravnosti. Ima i onih koji su se u žiži interesovanja našli upravo kao oni koji vrše nasilje.

U aprilu tekuće godine Sebastijan Vilja, fudbaler Boke Juniorsa, bio je optužen od strane tadašnje devojke Danijele Kortes za fizičko nasilje. Javnost je saznala za ovaj slučaj tako što je ona okačila na svoj Instagram profil snimak u kome, vidno uznemirena, navodi da se to nasilje nije dogodilo prvi put. Nekoliko sati kasnije, Boka je reagovala saopštenjem, iz kluba je rečeno da su kontaktirani agent i advokat igrača, kao i da će stajati na raspolaganju policiji i sudstvu. Ovaj slučaj i dalje čeka razrešenje.

Nije ostao nezapažen ni slučaj tenisera Aleksandra Zvereva čija je bivša devojka na isti način objavila da je od svog partnera doživela nasilje – na Instagramu.

Međutim, slučaj oko koga se najviše spekulisalo, konačno je dobilo epilog početkom ovog novembra: Džoni Dep je proglašen krivim za nasilje u braku nad bivšom suprugom Amber Herd, holivudskom glumicom. Sud u Londonu je doneo presudu da je glumac „brutalno pretukao svoju suprugu”, a prema njenim tvrdnjama, to je uradio čak 14 puta, i to pod dejstvom opijata. No, još uvek se ne zna kakavo će razrešenje dobiti slučaj u kome Džoni tvrdi da je i Amber zlostavljala njega.

Iako mnogima omiljeni Bond, nedavno preminuli glumac, Šon Koneri, takođe je u autobiografiji svoje prve supruge Dijane Silento označen kao nasilnik koji ju je fizički zlostavljao 11 godina. U Šonovom intervju za Plejboj iz 1965. godine. vrlo je problematičan odgovor u kome on smatra sledeće: „Mislim da nema ničeg posebno pogrešnog u udaranju žene – iako ne preporučujem da to radite na isti način kao kada biste udarali muškarca. Šamar je opravdan ako su sve alternative potrošene i ako je pre toga nekoliko puta bila upozorena“. Šon je kasnije ove navode demantovao.

Vitni Hjuston i Bobi Braun, Šon Pen i Madona, Kris Braun i Rijana samo su neki od parova za koje je spekulisano ili potvrđeno da su bili žrtve ili počinioci nasilja.

U Srbiji je glumica Danijela Štajnfeld ukazala na problem seksualnog nasilja u filmskoj industriji. Naime, ona je snimila dokumentarac u kome je podelila loše iskustvo koje je doživela od strane moćnika koji pripada tom svetu. Mina Lazarević, takođe glumica, doživela je fizičko nasilje od svog partnera. Rukometašica Svetlana Kitić, košarkašica Milica Dabović, pevačica Nataša Bekvalac… pripadaju retkima koje su javno progovorile o nasilju koje je vršeno nad njima.

Razlog zbog koga ovakvi slučajevi ne dospevaju češće u javnost, nije zbog toga što se nasilje drugima ne dešava. Jedan od problema je taj što se osobe koje dožive nasilje često plaše osuda javnosti. Setimo se slučaja košarkaša Milana Gurovića koji je osuđen na 6 meseci kućnog pritvora zbog nasilja nad suprugom i detetom. Komentari koji su se tada mogli naći na različitim portalima koji su ovu vest preneli, bili su poražavajući: od toga da muškarac mora kad-tad da „pukne” do opravdavanja postupka uz objašnjenje da je njegova ljubav zloupotrebljena.

Da se situacija nije popravila i da društvo u kome živimo i dalje nema svest o ovom problemu, možemo videti i na fotografiji ispod, nastaloj juče u zrenjaninskoj ambulanti. Na posteru koji osnažuje žrtve da prijave nasilje, neko je hemijskom olovkom dopisao: Žene, skratite jezik.

Foto: Hana Bašić

Uz razmatranje svake opcije, pa i da je reč o šali, možemo zaključiti da je ovaj komentar vrlo neprimeren i apsolutno nedopustiv i da dodatno može da odvrati nekoga čije je samopouzdanje vrlo poljuljano da prijavi nasilnika, a da iz straha nastavlja da trpi nasilje i jasan je pokazatelj koliko nam je još potrebno da o ovom problemu govorimo. Ne samo uoči 25. novembra, ne samo u okviru 16 dana aktivizma koji će trajati od danas, pa do 10. decembra. Nasilje se dešava svakodnevno. Borimo se da ono prestane!

_____________________________

OBRATI SE ZA POMOĆ! NE ŠTITI NASILNIKA!

• POLICIJA 192
• Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
• Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328
• SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
• SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi (0-24h) 0800-123456
• Savetovalište za brak i porodicu 2650-258 / Palilula (8-15.30h) 2752-224 i Zemun (8-15 h) 2695-416
• SOS Centar za mlade (18-22h) 3192-782
• Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 (od 10h do 20h radnim danima)
• Sigurna kuća
• Ženska psihološka i pravna podrška – adrese i telefoni

Članak Borba protiv nasilja nad ženama – još uvek bez rešenja se pojavljuje prvo na Oblakoder.