Činjenica je da kada živite i radite u određenoj oblasti, okruženi ste mahom ljudima koji su vaši istomišljenici. Zbog toga, živimo zatvoreni u svom takozvanom mehuru i često se iščuđavamo kada društvene prilike nisu u skladu sa našom životnom okolinom i dinamikom kruga u kome se krećemo. Razmislite – koliko ste puta u društvu izgovorili „ma daj bre, ja ne poznajem nikoga ko glasa za _____ ”(ubaci ime po želji).
Jedan od ovogodišnjih trendova u civilnom sektoru je osnaživanje žena i promovisanje rodne ravnopravnosti. Festivali, filmovi, predstave, knjige, kulturni programi – čini se obojeni su temom rodne ravnopravnosti, toliko da nam izlazi iz frižidera. Činjenica je da je u regionu lako prepoznati koji trend sada „prolazi” i koji je aktuelan kod različitih donatora, a u poslednje vreme to je, bez pogovora – pitanje rodne ravnopravnosti. I onda kada gledamo tu beskonačnost programa, čini nam se da je sve u redu. Žene imaju prostora, govori se o problemima žena u društvu, konačno smo počelii aktivno da rešavamo pitanje rodne ravnopravnosti u regionu!
A da li za je zaista tako?
Ne.
Javno mnjenje nisu nevladine organizacije. Javno mnjenje nisu novinari pojedinci i mediji koji su osvešćeni po ovom pitanju. Javno mnjenje su svi ljudi ove države, a u ovoj državi, pitanje rodne ravnopravnosti skoro da nije ni zagrebano.
Na ovo, realno stanje stvari, podsetila nas je vest da je košarkašu Guroviću izrečena mera zabrane prilaska zbog porodičnog nasilja prema ženi i ćerki.
A onda su nam više od vesti, pažnju privukli sledeći komentari:
Ovakvi komentari ne predstavljaju usamljen slučaj. Na istoj vesti, ali na drugom portalu, pojavljajuju se slične ideje i komentari, neki sumnjičavi:
Kao i oni gde se jasno okrivljuje žena:
Oni gde se poziva na prava muškaraca:
I možda najtužniji:
Ovi komentari predstavljaju realnu sliku društva. Alarmantno upiru na činjenicu da je zalaganje za rodnu ravnopravnost nešto što nam je preko potrebno. Zbog žena koje žive u celoj Srbiji, kao i regionu. Onih koje su glasnogovornice, kao i onih koje se boje da puste glas ili osećaju da nemaju priliku za to.
Iako je 16 dana aktivizma završeno 10. decembra, podsećamo da nam nije dovoljno 16 dana svake godine da ukazujemo na odnos žena, nasilja i ljudskih prava, nego aktivnih 365.
Naslovna fotografija: http://bit.ly/2PLL88e
0 Comments