Kako su i sami amateri u oblasti dizajna, koristili su pomoć prijatelja – AI kao alat u kreiranju ilustracija za bojanku. Zahvaljujući kraljevima tutorijala indijskog porekla na Jutjubu, njihovo znanje u dizajnu se povećalo, a samim tim, rasla je i cela Kobajagy priča.

Kasnije su pored bojanki počeli sa dizajniranjem printova i plakata, koji su često uvezani sa lokalnom kulturom i društvenim temama. Trenutno rade na svom prvom activity book-u i novim kolaboracijama, a dugoročno – maštaju o dizajnu bilborda na Marsu.

Sa Katom i Vidanom razgovarali smo o tome kako se AI alati koriste kao saveznički tool, lokalnim simbolima koje komuniciraju kroz svoje printove, kao i o tome kako izgleda njihov kreativni proces – od prve ideje do postera koji često završe kao suveniri iz Beograda.

Kako je nastao Kobajagy i šta vam je bila početna ideja?

Kata i Vidan: Studiramo građevinski fakultet pa nam je bio potreban predah od mate i fizike… U startu nismo imali konkretan cilj sem zajedničke zabave, kreacije zanimljivog sadržaja i iskazivanja estetike koja nam se sviđa i rapidno menja.

Zašto baš bojanke za odrasle, kako ste došli na tu ideju?

Ideja je proistekla iz želje da napravimo proizvod koji će biti sredstvo u borbi protiv doom scrolling-a.

Zanimljivo je to da ste prilikom izrade bojanki koristili AI u njihovom dizajnu, odakle ideja da iskoristite ovaj tool?

Iako je AI izazvao paniku i postao kontroverzna tema u krugovima umetnika, mi kao amateri smo odlučili da ga iskoristimo kao alat u kreiranju ilustracija za bojanke. Smatramo da je transparentnost jako važna i verujemo da AI može biti koristan dodatak, a ne pretnja kreativnom izrazu, slično kao što je prelazak sa tradicionalnih tehnika na digitalnu umetnost otvorio nove mogućnosti.

Kada ste shvatili da želite da proširite priču i počnete da radite printove?

Jednostavno je to bio sledeći korak, nešto izazovnije i ozbiljnije.

Da li je neko od vas imao iskustva sa dizajnom pre nego što ste pokrenuli Kobajagy, ili ste učili u hodu?

Minimalno poznavanje krekovanog Adobe paketa bio je naš početak, ali brzo smo napredovali zahvaljujući kraljevima tutorijala indijskog porekla na Jutjubu.

Koliko vam je AI pomogao u početnoj fazi i da li ga i dalje koristite u radu?

Pomogao nam je pri vizuelizaciji naših ideja, bio inspiracija da naučimo osnove grafičkog dizajna i oprobamo se u novim tehnikama. Svako ko je malo više koristio AI alatke razume da su one ipak prilično ograničene, pa smo od tad fokusirani na sopstveni stil.

Šta vas najviše inspiriše u radu?

Klasičan odgovor, ali inspiracija dolazi sa raznih strana. Poslednji primer je muzej Stedelijk u Amsterdamu, gde smo imali prilike da vidimo radove umetnika kao što su Kazimir Malevich, Nola Roberts, Willem Crouwel…

Kako birate koje simbole i elemente lokalne kulture ćete ubaciti u radove?

Kata: Kod kuće imam original Piroćanca (bakicu), pa mi je od malih nogu objašnjeno da stereotipi nisu istiniti i da je pirotski ćilim neophodan u svakom domu zbog zaštite od uroka. Bakica odobrava i kbjg poster kao zamenu za pravu stvar.

Vidan: Arilje veš, a ne Calvin Klein!

Na primer, imali ste i plakat za proteste – koliko vam je važno da kroz vizuelni jezik reagujete na društvena dešavanja?

Verujemo da svaka veća platforma nosi odgovornost da širi i podržava pozitivne ideje, kulturu i inicijative koje inspirišu promene na bolje. Kao studenti i aktivni učesnici blokada, osetili smo potrebu da doprinesemo na ovaj način.

Kako izgleda vaš proces – od ideje do gotovog printa?

Nemamo dobar feed iz dva razloga. Prvi je taj što se još pronalazimo i istražujemo stilove koji nam se dopadaju, a drugi je to što nas je dvoje. Naš kreativan proces sastoji se od međusobnog takmičenja ali na kraju nastane nešto što je zajedničko.

S obzirom na to da sve radite sami, šta vam je najveći izazov, a šta vam donosi najviše zadovoljstva?

Pre blokada najveći izazov bila je organizacija vremena, a sada raspoloženje varira, pa tako i inspiracija. Možda nam je najveće zadovoljstvo kada ljudi odnesu naš print kao suvenir iz Beograda, u to ime veliki pozdrav za @ph.etke za fenomenalne fotke!

Do sada ste izlagali i na različitim pop-up događajima, kako vam ta iskustva pomažu u razvoju brenda?

Pop-up događaji su definitivno bolji od bilo koje Instagram reklame, a ujedno i najuzbudljiviji deo ovog hobija.

Gde vidite Kobajagy za, recimo, pet godina?

Radimo dizajn prvog bilborda na Marsu, na Marsu.

Da možete da birate bilo koje mesto ili događaj za izlaganje, gde bi to bilo?

Buvljak u Barseloni.

Postoji li neka tema ili ideja koju još niste obradili, a želeli biste?

Interesantni su nam ručni kolaži koje bismo spajali sa digitalnim ilustracijama, kao i štampa na različitim materijalima, ali o tom-potom…

Šta nam pripremate u narednom periodu?

Spremamo mega dizajnirani activity book, radna verzija je već viđena na pop-upovima. Jako smo ponosni na ovaj projekat, oduševićete se. Pored toga, očekujte i dva collab projekta od kojih je jedan @stenaraonlajn koji je podrška od početka.

Fotografije: @makotolagano @ph.etke

Članak Kobajagy priča se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Nepoznata osoba” (Unknown person) je projekat o savremenoj kulturi i jednoj samoizdavačkoj kući. Osnovali su je 2018. godine u Moskvi pisac Roma Murašov i umetnica Ana Dial. Sada ova mala ekipa živi u Herceg Novom (Crna Gora) i objavljuje mala izdanja koja su na granici između fanzina i umetničkih predmeta. To su knjige za decu, dokumentarni fanzini, autofikcija i ilustrovane priče, stripovi. Prezentacije štampanih projekata prate izložbe i performansi. „Nepoznata osoba“ učestvuje na umetničkim festivalima i organizuje sopstvene događaje koji imaju za cilj razvoj štamparske kulture – sajmove, radionice, tribine, konkurse, izložbe i predavanja. Njihov blog priča priče o ljudima koji stvaraju i sanjaju, kao i o mestima u kojima je umetnost gusto naseljena.

Članak Matrijaršija i Unknown person organizuju mini sajam fanzina i printova se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U DKS-u je nemoguće zaobići ogledalo od opušaka cigareta ili džinovski pljuga jastuk, a ovi radovi objedinjeni su u okviru projekta Pljuga koji je Marina pokrenula pre dve godine. Kako kaže, u periodu nastajanja, pušila je i crtala pljuge, što je dovodilo do previše cigareta u pepeljari i van nje. Pored toga, Marina je osnivačica brenda Svemogućstvo, a nedavno nam je predstavila novu kolekciju unikatnih kabanica pod nazivom „TETKE”. 

Sa Marinom smo razgovarali o novoj, drugoj sezoni DKS-a koja počinje 29. i 30. oktobra, o tome šta se krije iza Pljuge i Svemogućstva i šta nas novo očekuje.

Na samom početku, reci nam ko je Marina?

Marina Ćuruvija: Zašto odmah čujem Đusa, deo iz Klinike? Šalu na stranu, ja sam Marina Ćuruvija, završila sam dizajn enterijera i nameštaja. Trenutno je moj rad fokusiran na tri projekta koja sam u prethodnih par godina pokrenula: DKS (Dvorana Kulturnog Stana), galerija koja obuhvata brend Svemogućstvo i projekat Pljuga.

Foto: Goran Popovski

Kako i kada dolaziš na ideju da pokreneš DKS?

Kada sam se uselila u ovaj stan, zidovi su bili sveže beli, okrečeni. Stan ima puno prozora, što pruža dnevno svetlo tokom celog dana. Sedela sam sa drugaricom koja mi je povodom useljenja poklonila super crtež pod nazivom „ENTER”. Čim smo ga okačile na taj beli zid, konstatovale smo da je stan skroz pogodan za izložbeni prostor. U daljem razgovoru sa prijateljima ideje su se samo razvijale. Projekat je, mogu reći, mlad. Jedna sezona je prošla i reakcije su divne, ljudima prija ovaj vid izlagačkog formata.

Akril na papiru „Enter” Una Jankov

Približi nam šta je DKS i zašto si baš poželela da tvoj stan postane galerija (prostor za izlaganje), odnosno Dvorana kulturnog stana?

Dvorana kulturnog stana (DKS) je prostor od oko 80 kvadratnih metara, nalazi se u blizini Sava Centra u soliterima. Spaja stari i novi grad. Pored izložbi, otvoreni smo za razmenu ideja različitog formata, saradnje, za sve ljude koji kroz određenu formu žele da ispričaju neku priču koja je u skladu sa našim vrednostima. Krenula sam prvo da izlažem svoje radove i radove prijatelja. Tu je bilo toliko dobrih radova. Tako smo zajedno paralelno ispitivali i sam taj koncept izložbe u stanu i kako bi to sve još moglo da funkcioniše. Prostor je vrlo inspirativan i ima divnu energiju – to sam čula od mnogih posetilaca, a to i ja osećam i mislim.

Na svakom DKS događaju puštaš ljude da prošetaju kroz sve prostorije tvog stana koje tada postaju prostor za izlaganje. Ono što je interesantno je da ti tu spavaš, ručaš i provodiš dane, zašto je to izmeštanje tebi zanimljivo i kako gledaš na to što se ljudi šunjaju tvojom spavaćom sobom (posebno u današnjem društvu kad svi žele da privatnost sačuvaju za sebe)?

E, to je super pitanje! Primetila sam da se posetioci uglavnom šunjaju kroz sve prostorije prvih 5 minuta, nakon čega se osete relaksirano, valjda im je potrebno neko vreme da skontaju prostor, što je prirodno. Do sada sam živela u 7 različitih stanova u 3 različita grada, verujem da je to uticalo na moj doživljaj privatnog prostora. Dok sam studirala u Milanu, u dvorištu zgrade u kojoj smo živeli bile su izložene razne umetničke instalacije. Ljudi su tokom design weeka boravili u našem dvorištu, družili se, povezivali. Verujem da je to iskustvo imalo uticaja na ovakav moj odnos prema stanu u kojem živim, radim i stvaram. Tako se DKS, kad nisu izložbe, transformiše u studio. A kada je reč o privatnosti, ona je ušuškana na drugim lokacijama.

Jedan od tvojih projekata je pljuga, kako se razvijala ta priča? Da li te je previše cigreta u pepeljari inspirisalo za ovaj projekat ili je u pitanju nešto drugo?

Tokom korone počela sam ponovo da crtam u kontinuitetu, što mi je ujedno pomagalo da savladam te dane svima nama znane. Pušila sam i crtala pljuge. Tako su nastale pljuge na skijanju, pljuge na igralištu, pljuga u privremenoj kovid bolnici na sajmu… Da, definitivno previše cigareta u pepeljari, a i van nje.

Pored umetničkih radova i digitalnih printova, pljuga radovi su jednim delom reference na poznate slike slavnih umetnika. Odakle to dolazi?

Poželela sam da crtežima odgovorim na neka od dela koja lično volim, tako je nastala Pljuga bojanka za odrasle koju čine upravo te ilustracije inspirisane delima slavnih umetnika. Glavni likovi su pljuge. Pljuge ručavaju na travi, alegorija pljuga, plešu… Cilj bojanke je da staviš režim letenja na telefon i daš sebi za pravo da ukradeš makar jedan sat dnevno da bojiš i odmoriš od svega. Ljudi mi pišu da im znači, da ih zanese, da ih opusti. To mi je drago da čujem uvek. To joj je i namena.

Šta te inspiriše, da li se razmaštaš baš kad zapališ pljugu?

Stvarno jesam strastveni pušač. Citirala bih rad Emilije Terzić i Igora Rajića koji su radili za pljugu: „Ja ću pušiti dok ne crknem ako treba. Imam tu cigaru i kafu, jednu da popijem dnevno i dođu i udare baš na to. Neukusno. Ja bih lepo molila za pristojnost ako ti se puši, puši, ako ti se ne puši nemoj da me diskriminiraš.”  Sve me inspiriše, najviše možda ljudi, međuljudski odnosi i svakodnevne apsurdne bizarne situacije.

Bojanka za odrasle – Pljuga

Takođe, imaš i svoj brend Svemogućstvo, a pre nekoliko nedelja izašla je i nova kolekcija unikatnih kabanica, reci nam nešto više o tome?

Da, mnogo sam srećna zbog tog projekta. On se krčka već skoro 2 godine. Svemogućstvo kao brend postoji od 2019 godine. Novu kolekciju „TETKE” čine kabanice sa 5 unikarnih limitiranih printova. Volim sve u vezi sa procesom nastanka tih kabanica, kao i vizuala, fotografija i videa koji su rezultat saradnje sa fotografkinjom Aleksandrom Mihajlović Shtroxy i rediteljkom Emilijom Terzić, pod art direkcijom Lane Pavkov. Volim taj odevni predmet jer stvarno ne kisneš u njima, udobne su, komforne i nose imena mojih tetaka.

Foto: Aleksandra Mihajlović Shtroxy

Pored svojih radova u DKS-u, izlažeš i radove drugih umetnika. Šta nas sve očekuje kada zakoračimo u Dvoranu?

Kada uđete, očekuju vas ljudi i njihove priče. Kafa, čaj, voda ili proseko. Broj posetilaca je ograničen kako bi dvorana kulturnog stana to i ostala i kako bi bilo prijatno. Nekad je to dvadesetak ljudi, nekad 10, nekad i 5. Različiti ljudi, različitih zanimanja, starosnog doba posećuju ovaj prostor i to mi je prelepo. Želim da mladim umetnicima dam priliku za vidljivost, ali i podršku da se suoče sa publikom. Volela bih da umanjim taj jaz između ljudi koji stvaraju umetnost i onih koji je posmatraju. U skorije vreme biće i dešavanja koja nisu striktno iz sveta umetnosti. Pokazalo se da taj miks različitih svetova ipak prija ljudima. Želim da malo razbijem te podele – previše ih je, i da probam da pomešam energije.

Koga smo sve imali priliku da vidimo tokom prve sezone u DKS-u?

Prošle sezone, nakon Pljugine izložbe u DKS-u, mogli ste da vidite seriju baš, baš jakih ilustracija Dragane Krtinić I njen projekat @its_4am_baby, nakon čega je Emilija Terzić predstavila svoj projekat @ovdejeprelepo koji je super čučnuo jer je u pitanju serija radova koja je nastala u njenoj spavaćoj sobi. Zatim Ian Trajlov @generative_art_diary sa interaktivnom izložbom ilustracija „Djúpur/Sjór” čiji je sam proces nastanka vrlo interesantan i specifičan. Ugostila sam na večeri i grupu mladih umetničkih saradnika sa kojima sam radila dve godine na projektu „Nejednakost kao praksa” @inequality_as_practice. To je projekat Goethe-Instituta u Srbiji u okviru platforme „Next Generation“ pod umetničkim mentorstvom vizuelnog i performans umetnika Darka Dragičevića.

Proces pripreme izložbi „Ovde je prelepo” Emilije Terzić i „4am” Dragane Krtinić

Kada nas očekuje novo druženje u DKS-u i da li će biti nekih noviteta?

Biće dosta noviteta, iskreno – jedva čekam! Imamo riznicu sjajnih ljudi koji stvarno imaju šta da pokažu, vredni su i talentovani i zaslužuju podršku. U subotu 29. i nedelju 30. oktobra je otvaranje nove sezone. Na otvaranju ćemo predstaviti novu kolekciju Svemogućstva, „TETKE”, a pripremamo i pop up izložbu sa još nekoliko autora. Iskoristila bih priliku da pozovem sve umetnike i one koji to nisu (smeh) da nam se pridruže sledećeg vikenda u DKS.

Članak Dvorana kulturnog stana – mesto koje spaja umetnost, ljude i njihove priče se pojavljuje prvo na Oblakoder.