Program festivala čine dve selekcije: glavni regionalni takmičarski program kratkometražnog igranog filma i revijalni program dugometražnog igranog i dokumentarnog filma.

Festival otvara igrani film Lost Country Vladimira Perišića, dok će u okviru revijalnog programa biti prikazani i igrani filmovi Domaćinstvo za početnike Gorana Stolevskog, Sigurno mjesto Juraja Lerotića, kao i dokmentarni filmovi Flašaroši Nemanje Vojinovića i Prizvan i pozvan Luke Papića i Srđe Vuča.

U okviru takmičarskog programa ove godine prikazaće se 18 ostvarenja mladih autora iz regiona: Orao Albino Marka Marjanović Marinčića, Just like you Nede Živanović, Korak nazad Sofije Nedeljković, Moje Carstvo Ispod Dušana Popovića, Samo Ovaj Svet Petra Lakića, Vodi me, gde god Nikole Polića, Otadžbina Nikole Zdravković, Neka cvjeta rosno cvijeće Ivana Bakrača, Palma Gabriel Camaj, Marko Marka Šantića, Šutim Sare Horvatić, Srce Gvozdena Ilić, Trend Emine Zubčević, Guguto Memeto Branislava Stošića Ježe, Only The Devil Hates Water Lidije Mojsovske, Daljne njive Filip Jembrih, Ići ćemo opet, sutra Borisa Obrenova i 30 minuta ili besplatno Dejana Đurašinovića Filmovi će biti prikazani u Bioskopu 85. Ulazak je i ove godine besplatan.

Na festivalu će se i ove godine dodeliti dve nagrade. Nagradu Slobodan Golubović Leman, čiji je autor Jelena Popović, dodeljuje žiri koji je ove godine u sastavu: montažerka iz Valjeva Ivana Milutinović, reditelj i producent Srđa Vučo, kao i reditelj Jovan Dimoski, prošlogodišnji dobitnik Valjevskih filmskih susreta.

Nagrada Mladi autor koja podrazumeva novčani iznos kao i sliku valjevskog slikara Miodraga Pešića ove godine se dodeljuje za najbolju fotografiju, a odluku o pobedniku doneće kao i prethodnih godina filmski umetnici iz Valjeva, reditelj Zoran Đorđević i fotografi i snimatelji Dušan Đorđić i Nenad Stevanović.

Pored filmskog programa u okviru festivala biće održana i radionica alternativnog filma, koju će kao i prošle godine voditi producentkinja Savina Smederevac.

Festival Valjevski filmski susreti negovanjem stvaralaštva mladih filmskih autora iz regiona kroz svoje programe i filmsku edukaciju podstiče i utiče na razvoj i intresovanja mladih i publike.

Valjevske filmske susrete organizuje Vakum u saradnji sa Centrom za kulturu Valjevo i Modernom galerijom, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Grada Valjevo.

Članak Deseto izdanje festivala Valjevski filmski susreti se pojavljuje prvo na Oblakoder.

DokZima je novi projekat mladih filmskih autora koji će tokom decembra prikazati četiri autorska, inteligentna i uzbudljiva dokumentarna ostvarenja.

Publika će imati priliku da svake srede u decembru u Beogradu u Dvorani Kulturnog centra Beograda i svakog četvrtaka u Novom Sadu NSKC, razgovara sa autorima nakon projekcija.

U okviru Smotre biće prikazani filmovi „Flašaroši”, autora Nemanje Vojinovića (6. i 7. decembra), „Prizvan i pozvan” Luke Papića i Srđe Vuča (13. i 14. decembra), „Srećna nova, Jivu” u režiji Mladena Kovačevića (20. i 21. decembra) i „Telenovela: Sivo u koloru” Filipa Martinovića (27. i 28. decembra).

Kroz zapažene domaće dokumentarne filmove od prethodne dve godine, ideja je da se dovedu u vezu različiti filmski postupci u navedenim filmovima. Te od arhivskog materijala u filmu „Prizvan i pozvan”, hibridnog filma „Telenovela: Sivo u koloru” dokumentarnog ostvarenja koji koketira sa konvecijama žanra „Flašaroši” i vizualno antropološkog „Srećna nova, Jivu” dokazuje se da je u domaćoj kinematografiji zastupljen bogat filmski jezik i izražena potreba za komunikativnošću.

U želji da osveži, podseti i angažuje publiku, kroz domaće dokumentarne filmove i razgovore sa autorima, DokZima predstavlja platformu za promociju neretko skrivenog sveta domaćeg dokumentarnog filma bioskopskoj publici. Smotra bi trebalo da funkcioniše kao dodatna spona između filma i distributera koja će uz pomoć projekcija u dva grada pokušati da podstakne širu publiku da se vrati u bioskop.

Ova ostvarenja su prikazana na važnim svetskim festivalima i postigli ogromne uspehe. Pored domaćih festivala poput BELDOCS-a, Festivala Slobodna zona, bioskopska distribucija je svedena na minimum.

DokZima se realizuje u produkciji filmske kuće Set Sail Filma, u saradnji sa udruženjem dokumentarista Doksrbija, a uz podrsku Ministarstva kulture Republike Srbije.

SATNICA PROJEKCIJA

FLAŠAROŠI – Nemanja Vojinović

@DKC SREDA 06.12. u 20h + Q&A

@KCNS 07.12 / 19h + Q&A

PRIZVAN I POZVAN – Srđan Vučo i Luka Papić

@DKC SREDA 13.12. u  20h + Q&A

@KCNS 14.12 / 19h + Q&A

MERRY CHRISTMAS, YIWU – Mladen Kovačević

@DKC SREDA 20.12. u 20h + Q&A

@KCNS 21.12 / 19h + Q&A

TELENOVELA: SIVO U KOLORU – Filip Martinović

@DKC SREDA 27.12. u 20h + Q&A

@KCNS 28.12 / 19h + Q&A

Fotografije: Kadrovi iz filmova

Članak Četiri domaća ostvarenja na prvoj smotri dokumentarnog filma „DokZima“ se pojavljuje prvo na Oblakoder.

DokZima je novi projekat mladih filmskih autora koji će tokom decembra prikazati četiri autorska, inteligentna i uzbudljiva dokumentarna ostvarenja.

U okviru Smotre biće prikazani filmovi „Flašaroši”, autora Nemanje Vojinovića, „Prizvan i pozvan” Luke Papića i Srđana Vuča, „Srećna nova, Jivu” u režiji Mladena Kovačevića i „Telenovela: Sivo u koloru” Filipa Martinovića.

Bioskopi u kojima će filmovi biti prikazani su Dvorana kulturnog centra i Kulturni centar Novi Sad. Publika će imati priliku da svake srede u decembru u Beogradu u DKC i svakog četvrtaka u Novom Sadu NSKC, razgovara sa autorima nakon projekcija.

U želji da osveži, podseti i angažuje publiku, kroz domaće dokumentarne filmove i razgovore sa autorima, DokZima predstavlja platformu za promociju neretko skrivenog sveta domaćeg dokumentarnog filma bioskopskoj publici. Smotra bi trebalo da funkcioniše kao dodatna spona između filma i distributera koja će uz pomoć projekcija u dva grada pokušati da podstakne širu publiku da se vrati u bioskop.

Kroz zapažene domaće dokumentarne filmove od prethodne dve godine, ideja je da se dovedu u vezu različiti filmski postupci u navedenim filmovima. Te od arhivskog materijala u filmu „Prizvan i pozvan”, hibridnog filma „Telenovela: Sivo u koloru” dokumentarnog ostvarenja koji koketira sa konvecijama žanra „Flašaroši” i vizualno antropološkog „Srećna nova, Jivu” dokazuje se da je u domaćoj kinematografiji zastupljen bogat filmski jezik i izražena potreba za komunikativnošću.

Ova ostvarenja su prikazana na važnim svetskim festivalima i postigli ogromne uspehe. Pored domaćih festivala poput BELDOCS-a, Festivala Slobodna zona, bioskopska distribucija je svedena na minimum.

Platforma DokZima može samo da istakne i da dodatno osvetli ova značajna ostvarenja smotre, ali na gledaocima je da pronađu svoj prizor i sami istraže različite prizore dokumentarnog pripovedanja.

DokZima se realizuje u produkciji filmske kuće Set Sail Filma, u saradnji sa udruženjem dokumentarista Doksrbija, a uz podrsku Ministarstva kulture Republike Srbije.

U vremenu u kojem se stvarnost svakodnevno preispituje, dokumentarni film postaje forma najiskrenijeg filmskog izražavanja.

Pridružite nam se na filmskoj smotri DokZima i pronađite svoj prizor!

SATNICA PROJEKCIJA

FLAŠAROŠI – Nemanja Vojinović

@DKC SREDA 06.12. u 20h + Q&A

@KCNS 07.12 / 19h + Q&A

PRIZVAN I POZVAN – Srđan Vučo i Luka Papić

@DKC SREDA 13.12. u  20h + Q&A

@KCNS 14.12 / 19h + Q&A

 MERRY CHRISTMAS, YIWU – Mladen Kovačević

@DKC SREDA 20.12. u 20h + Q&A

@KCNS 21.12 / 19h + Q&A

TELENOVELA: SIVO U KOLORU – Filip Martinović

@DKC SREDA 27.12. u 20h + Q&A

@KCNS 28.12 / 19h + Q&A

Članak DokZima – Smotra dokumentarnog filma u Beogradu i Novom Sadu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Festivalska publika u mnogim zemljama odlično je reagovala na specifičan humor u oba filma i prepoznala da ovi filmovi ne dele samo neke od protagonista, već iako stilski različiti, u velikoj meri dele poetiku i isti filmski univerzum. Zbog toga smo i odlučili da ih prikazujemo jedan za drugim, u istom bloku, bez pauze, što će i za nas biti poseban doživljaj“, izjavio je Srđa Vučo, producent i reditelj.

„Nakon festivala, radujemo se početku bioskopskog prikazivanja, a naročito jer imamo mogućnost da ih prikazujemo zajedno. Pozivamo sve koji žele da pogledaju film Prizvan i pozvan, o srpskoj političkoj istoriji i prvim višestranačkim izborima 1990, kao i film Bez, komični dokumentarac na granici fikcije, koji prikazuje avanture beogradskog slikara Aleksandra Denića u potrazi za svojim izgubljenim psom“, izjavio je Luka Papić, reditelj.

Filmovi će se prikazivati svakog dana, od četvrtka, 29. juna, do srede, 5. jula 2023. od 18 sati u bioskopskoj dvorani Kulturnog centra Beograd. Filmovi će biti prikazivani u istom bloku, bez pauze, po ceni jedne ulaznice, a ukupnog su trajanja od 125 minuta. Ulaznice mogu da se kupe na blagajni DKC, Kolarčeva 6, svakog dana od 16 do 21h.

Prizvan i pozvan u režiji Srđe Vuča i Luke Papića, na nekonvencionalan način obrađuje temu početaka višestranačja u Srbiji sagledavajući ovaj bitan istorijski događaj iz slikovite i komične vizure četiri politička autsajdera, kandidata na tim izborima. U filmu Bez, u režiji Luke Papića, Denić nas zajedno sa svojim neobičnim prijateljima, vodi na putovanje kroz  njegovu viziju Srbije u kojoj se sudaraju srednjevekovne ruševine i novogradnja, crkve niču pored komunističkih spomenika, a psi postaju uzvišena filozofska tema. Oba filma, podržana su od strane Filmskog centra Srbije i realizovana u produkciji Ranč Production, ostvarila su zapažene festivalske uspehe u zemlji i inostranstvu.

Bez je izabran za najbolji srednjemetražni film na prestižnom festivalu dokumentarnog filma Visions du reel u Nionu 2021, i dobitnik je Grand Prix i nagrade za najbolju montažu, Beldocs 2022.

Prizvan i pozvan, nosi nagradu publike za najbolji evropski film i nagradu za najbolju montažu Beldocs 2023, a premijerno je prikazan u takmičarskom programu najvećeg festivala dokumentarnog filma na svetu IDFA u Amsterdamu 2022. Ranč production je nezavisna producentska kuća, u oblasti dokumentarnog, igranog i eksperimentalnog filma, koju su 2018. godine osnovali producent i reditelj Srđa Vučo, reditelj Luka Papić i pisac i reditelj Vladimir Vulević. Više informacija www.ranch.rs i kontakt rancproduction@gmail.com. Više informacija o prikazivanju filmova https://www.kcb.org.rs/2023/06/prizvan-i-pozvan-bez-29-6-5-7-18-00/

Članak Počinju bioskopske projekcije dva aktuelna i nagrađivana srpska filma reditelja Luke Papića se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nagradu publike za Najbolji evropski film dobili su Luka Papić i Srđa Vučo za ostvarenje „Prizvan i pozvan’’. Nagradu je uručila Plamena Halačeva, zamenica šefa delegacije Evropske Unije  u Srbiji, pod čijim se pokroviteljstvom nagrada i dodeljuje.

„Gru tu je“ je film o domaćoj hip hop legendi, Daliboru Andonovu Gruu, koji su prethodnih nekoliko godina snimali Bojan Vinulović i Rene Miškolci. Više od 50 sagovornika priča svoja iskustva sa poznatim reperom, a 95 minuta filma sadrži i brojne novootkrivene činjenice i uvide, predstavlja Grua kao čoveka koji je, vođen svojim brojnim talentima i strastima i ovenčan profesionalnim uspesima, prepoznat kao simbol značajnih kretanja u urbanoj kulturi i kulturi mladih na našim prostorima. Premijeri je prisustvoao veliki broj protagonista filma, a ova projekcija je bila danima unazad rasprodata.

Nakon projekcije muzičar Marko Luis, otpevao je dva najveća Gruova hita: „Srce“ i „Biću tu“.

Igor Stanojević, selektor festivala, posle projekcije je izjavio da sve dok bude rep muzike u Srbiji, i Gru će uvek biti tu – citirajući poznate stihove iz Gruove pesme.

Tokom prethodnih 8 dana festivala prikazano je 105 filmova na osam lokacija. Beograd je posetilo 220 gostiju iz zemlje i inostranstva, a za festival je vladalo veliko medijsko interesovanje, te je bilo akreditovano blizu 100 novinara iz više od 60 medijskih kuća.

U svom obraćanju na zatvaranju festivala umetnički direktor Beldocsa, Marko Grba Singh, izjavio je da je ovogodišnje izdanje imalo rekordan broj domaćih filmova, zbog čega je festivalski tim posebno ponosan.

„Želim da zahvalim pokroviteljima i partnerima koji su doprineli realizaciji ovodišnjeg Beldocsa. Mnogo hvala na podršci, inspiraciji i poverenju rediteljima i producentima iz Srbije i iz celog sveta koji su nam poverili svoje filmove i projekte i posvetili svoje vreme da budu naši dragi gosti. Prilika da se okupimo oko kreativne dokumentaristike, da zajedno gledamo vrhunske dokumentarne filmove, da razgovaramo, i da se na stvaralački način suočavamo sa realnošću koju živimo dragocena je i lekovita.’’ – izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocs festivala, i dodala „Beskrajno hvala sjajnom Beldocs timu koji je, po ko zna koji put, pokazao i dokazao da je najveća pokretačka snaga Beldocsa.’’

I ove godine Beldocs vam je omogućio da pogledate jedan broj filmova online iz udobnosti svog doma i to od 17. maja od 23.59 do 24. maja do 23.59. Biće dostupni svi domaći filmovi i nekoliko strahih ostvarenja.

Informacija o dostupnosti filma online biće istaknuti na stranici filma.

Gledanje je omogućeno preko Vimeo servisa. Potrebna je jednokratna registracija (ukoliko već nemate svoj vimeo nalog). Detaljnije uputstvo biće istaknuto na stranici Beldocs online na www.beldocs.rs.

Cena karte za gledanje filma online je 215 RSD (2 USD) za dugometražne filmove.

Film možete da pogledate koliko god puta želite u narednih 48 sati od kupovine.

Od 1. juna 2023. godine Beldocs Eho će obići nekoliko gradova po Srbiji.

Fotografije: Vidoje Manojlović

Članak Dodelom nagrade publike za Najbolji evropski film i projekcijom filma Gru tu je zatvoreno 16. izdanje BELDOCS festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Upravo početkom devedesetih su se desili i prvi demokratski izbori u Jugoslaviji, a dokumentarac „Prizvan i Pozvan” Luke Papića i Srđe Vuča se bavi tim danima, barem na prvu loptu, dok na drugu i treću slika sve ono što je prethodilo tim izborima, ali i ono šta su nam oni doneli.

Popričali smo sa Lukom, kako o filmu, tako i o akterima, muzici i drugim zaboravljenim pop kulturnim artefaktima onog vremena.

Luka Papić | Foto: Promo/BELDOCS/Ranč production

Za početak, ono standardno pitanje, kako je došlo do ideje da se napravi film o „rađanju demokratske scene” i prvim izborima sa početka devedesetih?

Luka Papić: Moj kolega i ko-autor Srđa Vučo se, istražujući ovu tematiku drugim povodom, fascinirao materijalom na koji je naišao i 2011. u saradnji sa kolektivom Medijska arheologija napravio izložbu na temu izbora od 1990 – 1997. godine. Srđa je još od tada imao ideju za film na ovu temu, ali se ona iskristalisala tek kada smo počeli zajedno da radimo na tome. Ja sam se oduševio Srđinim predlogom, kao i arhivom koju mi je pokazao i ubrzo smo shvatili da imamo u rukama neku vrstu „ready made” filma. Znači, imamo neverovatan arhivski materijal koji nam je zaličio na distopične televizijske ulete iz Verhovenovog „Robocop”-a, ili isečke izgubljenih epizoda Monti Pajtona, a uz to imamo i više nego živopisne likove, kao i očigledan narativni okvir. Prvo smo odlučili da temu filma suzimo isključivo na prve višestranačke izbore 1990, a zatim postepeno istražujući, pišući i snimajući, shvatili smo da zapravo želimo da napravimo komičan i uzbudljiv film o subjektivnom doživljaju aktera tih istorijskih događaja. Na kraju, to jeste kontekst, ali ovo nije film o „rađanju demokratske scene” i prvim višestranačkim izborima u istorijskom i informativnom smislu, više bih rekao da je film o ljudima, ljudskom egu. Kroz film se pitamo koji su razlozi zbog kojih se ljudi bave politikom i gde je uopšte granica između „ličnog” i političkog. Naposletku, film ukazuje da, iako je na neki način uzbudljiva i zabavna, politika može imati više nego tragične posledice.

Inače, Srđa i ja smo se upoznali radeći kao zaposleni na jednom „skripted rijalitiju”. Kada je taj projekat propao, a mi ostali bez posla, odlučili smo da se udružimo. Osnovali smo „Ranč production” i u istom tretnuku krenuli da radimo i na „Bez” i na „Prizvan i pozvan”.

Odakle ste crpili arhivsku građu? Neka je već odavno dostupna na jutjubu, ali da li ste išli dublje u istraživanje?

Srđa je sa ko-producentom i velikim inspiratorom ovog projekta Jovanom Bačkuljom, kao i kolektivom Medijska arheologija za potrebe spomenute izložbe sakupio veliku količinu arhivskog materijala na ovu temu , tako da smo imali ogromnu sreću da već u startu dosta materijala bude na jednom mestu, što nam  je i bilo dovoljno za postavljanje osnove ovog filma. Naravno, bilo je neophodno ponovo istražiti celo to more arhive, videti šta može i na koji način da se upotrebi, kao i šta nam fali. Nakon par godina snimanja i montiranja smo uronili u arhivu RTS-a i provodili vreme u programskom arhivu pregledajući kasete u potrazi za delovima narativa koji su nam falili ili ih nismo imali u zadovoljavajućem kvalitetu.

Mislim da je dosta tih snimaka sa Jutuba tamo zapravo zahvaljujući Medijskoj arheologiji, a, na primer, jedan izgubljeni spot Ex Revolvera je sada na Jutubu zato što smo ga pronašli na jednoj od kaseta Sava Neškovića koje je smo dobili.

Ko su glavni likovi vašeg filma, odnosno ko je sve bio spreman da priča za film?

Svi akteri izbora koje smo kontaktirali su bili vrlo saradljivi i raspoloženi da pričaju za film. Konvencionalni političari uglavnom pričaju priču koja daje neke istorijske i činjenične uvide u ta dešavanja, ali ne i mnogo više od toga, pa smo u toku rada na filmu shvatili da nam je bitniji lični doživljaj koji su na autentičan način mogli da iznesu samo ljudi koji su na tim izborima bili neka vrsta političkih autsajdera. Oni kao pojave i njihova zanimljiva i duhovita svedočanstva donose filmu jedan viši ljudski senzibilitet, a svako od njih svojim likom nosi i jedan bitan deo narativa. Konvencionalni političari, koji su 1990. i bili zastupljeni u medijima se svakako u obilju pojavljuju kroz arhivski materijal.

Kadrovi iz filma

Možete li da ih predstavite malo?

U filmu su: Dragan Jovanović – u ono vreme kandidat stranke Zelenih, a danas kolumnista NIN-a, pisac i filozof. Milan od Lužice – pesnik, filozof, književnik i disident, učesnik raznih događanja, koji je na tim izborima nastupio kao samostalni kandidat. Savo Nešković Savone – jedan od osnivača i glavnih ideologa Velike rokenrol partije. Ljiljana Ćuić, pesnikinja i instruktorka vožnje, prva ženska kandidatkinja za predsednicu u srpskoj istoriji. U filmu se pojavljuje i Milorad Jakšić Fanđo, legendarni filmski snimatelj, koji na ovim izborima nije bio kandidat, ali je znanjem i tehnikom pomagao rad opozicije u to vreme.

Gde je mesto vaših sagovornika iz filma u današnjem društvu?

Likovi iz našeg filma su ljudi koji, na neki način, beskompromisno žive po svojim pravilima. Oni se uklapaju u današnje društvo, u principu, u onoj meri u kojoj to oni sami žele. U skladu s tim smo im dozvolili da nam se i u filmu predstave na način koji su sami odabrali. Kroz dinamične montažne skokove između prošlosti i sadašnjosti, arhive i snimljenog materijala, mi njih zaista upoznajemo kao likove, ali njihov privatni život se nazire samo u vinjetama.

Kakva je konekcija tadašnjeg i ovog vremena danas? Da li ima uopšte sličnosti ili razlike? Da li je to vreme bilo malo naivnije, pa je samim tim i smešnije, ili je to sve samo varka?

Suštinski nema mnogo razlike. Ne mislim samo kod nas, nego u celom svetu. Niko nije imun, pa ni „zapad”. Vidite kako demokratija funkcioniše, ko su svetski lideri i koji su rezultati koje demokratski izbori donose na globalnom nivou. Ono zbog čega je zanimljiv i specifičan taj nagli početak tranzicije 1990. je da je u pitanju trenutak kada ljudi nisu baš najbolje znali na koji način mediji funkcionišu, šta više – pristup malobrojnim medijima im pre tog trenutka nije bio baš ni moguć. Takođe, nisu baš najbolje znali ni šta je demokratija, ni kako funkcionišu izbori, ni šta je taj kapitalizam u koji srljaju, ali očigledno je da su svi želeli da daju neki svoj lični pečat društvu. Nešto mnogo ličnije od, na primer, učestvovanja na masovnoj radnoj akciji. I u toj ogoljenoj medijskoj slici i možda naivnim predstavljanjima kandidata, lakše je uočiti neke suštine svega toga.  Naravno, kao i na većini izbora, i na tim izborima je pobedio u tom trenutku najspremniji i najbolji političar, što ne znači nužno i najbolji izbor.

Kadrovi iz filma

Ko je, po vašem mišljenju, imao najbolju kampanju od vaših sagovornika? Za koga biste glasali i zašto?

Deluje mi da je najbolju kampanju imala Velika rokenrol partija. Mislim da bi danas sa tim pristupom zapravo dogurali daleko. Taj oblik političke satire na način na koji su je oni izveli i sa takvom ikonografijom danas bi verovatno imao značajan odziv kod rezigniranih birača.

Najverovatnije bih glasao za Reformiste kao najpristojniju opciju ili za Vuka kao politički najsnažniju figuru u opoziciji. Moj dobri prijatelj, slikar Aca Denić, bi me sad nazvao prosečnim žutaćem, ali to uglavnom i jesam kad dođe do glasanja.

Upečatljiv je bio poster za film, sa Carom Lazarom u kolima. Da li postoji neka priča oko baš te fotke, zašto ona i u kojoj je povezanosti sa samim filmom?

Hteli smo da plakat za film izgleda kao da je u pitanju konvencionalni horor, a ne dokumentarac, nešto, recimo, u stilu Karpentera. Pošto se u filmu pojavljuju kadrovi sa snimanja Kosovskog boja (između ostalog, i ovaj trenutak gde Miloš Žutić jaše mercedes), setili smo se upečatljive fotografije koju smo primetili u hodniku ispred programskog arhiva RTS-a. Kontaktirali smo šefa programske arhive Zorana Tabakovića, koji nam je rekao da je ta fotografija izložena u hodniku na njegovu inicijativu i uputio nas na autora fotografije – izuzetnog fotografa Ljubinka Kožula. Na kraju je fotografiju sjajno retuširao, vizuelno uskladio i dizajnirao Vladimir Crvenković (Yugodrom) koji je radio i ostatak grafičkog dizajna za film.

Plakat za film

S obzirom na to da se bavite muzikom kao Mangulica fm, gde često koristite i semplove i inspiraciju muzike devedesetih, šta je ono sto vas toliko posebno privlači ovoj dekadi?

Čist sticaj okolnosti. Za Mangulica FM, koji je sad već penzionisan projekat, me je privuklo da semplujem domaću muziku devedesetih (ali i osamdesetih i dvehiljaditih), jer sam želeo, kao prvo – da obrađujem nešto naše i lokalno, a kao drugo – da tu pronađem elemente koje smatram zanimljivim i lepim i izvučem ih iz konteksta u koji su nesrećno stavljeni. Znači, da pokažem da nema potrebe plašiti se muzike i svog naroda. MIslim da se sada više niko ovde ne plaši nikakve muzike i čini mi se da je sve manje predrasuda tog tipa.

U intenzivnoj estetici i slike i zvuka s kraja osamdesetih i početka devedesetih, ima malo nostalgije, ali i puno jakih emocija i mislim da se to oseća u filmu. Inače sam ponosan na saundtrek za Prizvan i pozvan koji smo sastavili Srđa i ja. Mislim da je muzika dobro uklopljena u kontekstu filma. Preko gitara Divljih Jagoda i Ex Revolvera, klasičnih sint bravura Laze Ristovskog, do proto-tehno rituala Asmusa Tietchens-a i čuvenih tema iz propagandnih programa koje su nam se urezale u podsvest u obradi Baneta Jovančevića.

Šta je plan nakon filma „Prizvan i pozvan”? Da li imate u planu neke nove projekte i zamisli?

Srđa i ja smo ljubitelji fimova, ali nismo baš izvorni dokumentaristi, tako da se sada vraćamo svom glavnom interesovanju, a to su igrane forme. Trenutno intenzivno radimo na scenariju za igrani film „Viteška posla”. To je specifična komedija smeštena u imaginarnu srednjevekovnu distopiju, sa Aleksandrom Denićem u glavnoj ulozi, za koju mislim da može biti hit. U razvoju je i nešto komplikovaniji projekat, igrani film „Konji pevaju” koji je već naišao na podršku od strane Filmskog centra Srbije. Trenutno smo u potrazi za sredstvima i za jedan moj kratki film o komičnim i dirljivim modernim jadima savremene ljubavi, a usput pišemo i jednu pravu, uzbudljivu horor mini – seriju. Šta će se od toga realizovati i kada, ne zavisi samo od nas.

Članak Prizvan i pozvan – Putovanje u ne tako vesele devedesete sa politčkim autsajderima se pojavljuje prvo na Oblakoder.