„Digitalni dinosaurus” koji zauzima celu sobu

Pedesetih godina prošlog veka samo su četiri zemlje sveta uspele da naprave svoje digitalne računare. To su bile Engleska, Nemačka, Francuska i Rusija. Ovoj listi nešto kasnije priključila se i Poljska, ali i – Jugoslavija. 

Da bi prvi digitalni računar nulte serije (kako mu ime i sugeriše) CER (cifarski elektronski računar) 10 bio napravljen u SFRJ, morale su da prođu četiri godine (1956-1960), a tim koji je predvodio idejni tvorac CER-a Tihomir Aleksić okupio je sedamdesetoro ljudi. Konstruisanje računara započeto je na Institutu „Vinča”, a nastavljeno na Institutu „Mihajlo Pupin”.

CER 10, međutim, kao ni naslednici ove serije, nisu izgledali ni nalik današnjim kompjuterima. Zamislite 6 metalnih kutija veličine 2×2 metra – tako je izgledao CER 10. Rad ovog računara bio je baziran na sistemu tranzistora i vakuumskih cevi, a operacije je izvršavao serijski. Prvenstveno je bio korišćen za statističku obradu šifrovanih podataka, a kasnije i u edukativne svrhe. Ovaj „digitalni dinosaurus” danas se nalazi u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. U vreme kada je CER 10 nastao, verovalo se da digitalne tehnologije neće moći da nadmaše analogne u brzini izvršavanja zadatih operacija. Poređenja radi, CER 10 bio je 40.000 puta sporiji od današnjih kućnih računara.

CER Teleprinter

Ko je bio prvi?

Odgovor na pitanje ko je prvi osmislio i konstruisao računar na prostoru bivše Jugoslavije nije jedinstven; pa, ipak, postoji više različitih modela računara koji su nastajali u slično vreme, a koje vredi pomenuti.

Kada je o insitutu „Mihajlo Pupin” reč, seriju CER zamenila je TIM serija, pa je tako Institut proizveo modele TIM 100 i TIM 600, koji su koristili mikroprocesore. Kao eksterna memorija, krenula je da se koristi flopi disketa. Međutim, TIM 600 nije bio PC kompatibilan, te nije postigao veći komercijalni uspeh. 

Do 1971. godine osnovana je Fabrika računarskih mašina (FRM) u kojoj je napavljen prvi jugoslovenski elektronski kalkulator IE-4000. Prema inženjeru Dušanu Senćanskom, bio je to prvi jugoslovenski minikompjuter. FRM potom stupa u saradnju sa zapadnonemačkom kompanijom Kienzle, što za posledicu ima instaliranje preko 1.500 kompjutera na području Jugoslavije za automatsku obradu podataka u različitim oblastima poslovanja.

Do prekretnice u proizvodnji i primeni kompjutera u Jugoslaviji dolazi 1979. godine kada FRM sklapa ugovor sa američkom kompanijom Honeywell Information Systems. Prema rečima Ivana Nakeva u intervjuu nepotpisanog autora u časopisu Svet Kompjutera iz maja 1985. godine, rezultati kompanije EI Honeywell od osnivanja do 1985. godine su kompletna instalacija preko 300 kompjuterskih sistema širom Jugoslavije. Iste godine pomenuta kompanija se uključila u trku za proizvođača domaćeg školskog kompjutera. Tako je nastao model kompjutera EI Pecom 32 i kasnije EI Pecom 64.

Međutim, popularnost kompjutera koji su na jugoslovensko tržište došli iz uvoza – ZX Spectrum i Commodore 64 – zaslužni su za to što svi pomenuti modeli nisu uspeli dugo da se održe, te su računari domaće proizvodnje ostali pristutni jedino u vladinim institucijama ili u školama.

Reklama za Commodore 64

Klajv Sinkler drži svoj novorazvijeni kućni računar ZX Spectrum 1982. godine

Lola 8

Institut Ivo Lola Ribar

Zapažen u to vreme bio je i model Galeb koji je proizvodio PEL Varaždin u Hrvatskoj. Tvorac Galeba, Miroslav Kocijan, zaslužan je i za razvoj modela Orao, koji je bio zastupljen u školama u Hrvatskoj 80-ih godina. Orao je ujedno i „glavni krivac” za to što je Galeb proizveden u samo 250 primeraka jer je u odnosu na njega bio tehnološki napredniji i jeftiniji za proizvodnju. U Hrvatskoj, tanije u Ivanić Gradu, se proizvodio i Ivel ultra koji je bio kompatibilan sa Apple operativnim sistemom.

Bosna i Hercegovina 80-ih godina proizvela je računar IRIS PC 16 koji je, uprkos veoma visokoj ceni, zabeležio veliku prodaju. Energoinvest osmislio je ovaj model zahvaljujući zaposlenima koji su ujedno radili i na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu.

Od EL-82 do Galaksije

Ono što je zajedničko prvom kućnom računaru koji je proizveden u vidu funkcionalnog prototipa, EL-82 i „Galaksiji” jeste kreator – Voja Antonić. EL-82 proizvela je „Elektronika inženjering” iz Zemuna početkom 1982. godine, međutim, računar je ubrzo nestao sa tržišta jer je bio preskup – naime, da biste ga u to vreme kupili, bilo je potrebno oko 6.000 nemačkih maraka.

Do presedana dolazi sa pojavom Galaksije, modela koji je stekao ogromnu popularnost jer je Voja u časopisu „Računari u vašoj kući” u decembru 1983. godine objavio dijagrame i uputstva za samogradnju ovog kućnog računara. Mikroprocesor, memorija i ostala integrisana kola mogla su legalno da se uvezu poštom, a proizvodnja štampanih ploča, tastatura i kućišta organizovana je u Jugoslaviji. Prema rečima Dejana Ristanovića, ugovoreno je da „Mipro” i „Elektronika” iz Buja, u saradnji sa „Institutom za elektroniku i vakuumsku tehniku”, isporučuju štampane ploče, tastature i maske, da „Mikrotehnika” iz Graca šalje čipove, a da Redakcija časopisa „Galaksija” prikuplja narudžbenice, što je rezultiralo time da je preko 8.000 ljudi uspelo da sklopi Galaksiju.