Samoubistvo, koje odnosi živote blizu 800.000 ljudi godišnje širom sveta, postaje sve alarmantniji globalni zdravstveni problem. Zbog toga je, u saradnji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistava (IASP), 2003. godine 10. septembar ustanovljen kao Svetski dan prevencije suicida. Ovaj datum ima za cilj da podstakne otvoren razgovor o prevenciji samoubistava, smanjenje stigme povezane s mentalnim zdravljem i pružanje podrške osobama u krizi.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2023. godine od posledica suicida nastradalo 496 muškaraca i 172 žene. Iako je, u poređenju sa ranijim podacima, zabeležen trend pada stope samoubistva, važnost obeležavanja ovog dana ogleda se u naporima da se poveća svest o ovom kompleksnom fenomenu, kao i deljenje informacija o prepoznavanju suicidalnih misli i ponašanja, ali i osnaživanje pojedinaca i zajednica da potraže ili pruže pomoć osobama u krizi.
Prema rečima Sofije Milovanović iz Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva „Srce”, praksa pokazuje da, nažalost, ljudi često nemaju sa kim da podele kako se osećaju i šta ih tačno muči, te im je zaista bitno da postoje centri poput ovog kojima se osobe u krizi mogu obratiti.
„Važno im je da im budemo podrška u tim teškim trenucima, da smo tu da ih saslušamo bez osuđivanja i da možda zajedno kroz razgovor dođemo do nekih zaključaka. Bitna im je takođe činjenica da je sve poverljivo i anonimno, jer to o čemu razgovaramo sa njima jesu lične i teške teme i osećanja”, navodi Sofija.
Ona ističe kako Centar Srce nudi podršku svima koji žele da razgovaraju sa nekim o nečemu što kod njih budi neprijatna osećanja i misli.
„Kada su u pitanju razgovori u kojima neko želi da pomogne svojoj bliskoj osobi koja se nalazi u krizi, ipak se najviše oslanjamo na emocije te osobe koja je zvala centar i tu smo da saslušamo, razumemo i razgovaramo o svemu što ta pozicija u kojoj se nalazi može da nosi sa sobom. Pored toga, uvek predložimo da se ta osoba u vezi koje su nas pozvali i sama javi, da smo tu i da možemo da razgovaramo o svemu što je muči”, povlači Sofija.
Najveće prepreke u prevenciji suicida rezultat su neznanja. Zbog toga su na sajtu Centra Srce navedene najčešće predrasude o samoubistvu:
- Ako je neko jednom bio suicidalan, ostaće suicidalan zauvek.
Netačno. Osobe koje žele da se ubiju mogu biti suicidalne i samo ograničeni vremenski period. - Ako je neko jednom pokušao samoubistvo, mnogo su manje šanse da će opet pokušati da se ubije.
Netačno. Oko 80 % svih izvršenih samoubistava desilo se nakon prethodnih pokušaja. - Ako je neko rešio da će da se ubije, ništa ga neće zaustaviti.
Netačno. Ambivalencija (neodlučnost) u odnosu na život i smrt je izražena karakteristika suicidalnih pojedinaca. Mnogi od njih ne žele da umru već jednostavno žele da pobegnu iz nepodnošljive situacije iz koje ne vide ni jedan drugi izlaz. - Loša je ideja da osobu pitamo da li razmišlja o samoubistvu. Time bismo joj mogli dati ideju da razmišlja u tom pravcu.
Netačno. Ljudi često misle da je sigurnije ne pričati o samoubistvu sa osobom koja razmatra tu opciju (ili za koju sumnjamo da pomišlja da digne ruku na sebe). Naprotiv, razgovor može pomoći suicidalnom pojedincu da obradi teška osećanja i smanji nepodnošljivu tenziju. Spremnošću da osobu saslušamo šaljemo poruku da nam je stalo i da želimo da pomognemo. - Osobe koje pričaju da će se ubiti neće nikad preći sa reči na delo, jer im je to samo način da manipulišu drugim ljudima. Oni koji izvršavaju samoubistvo inače ne govore o tome, već to jednostavno urade.
Netačno. Većina ljudi koja je izvršila ili pokušala samoubistvo davala je na direktan ili indirektan način nagoveštaje svojoj okolini da razmatra tu opciju. Nema potrebe da krivite sebe ako niste primetili te znake, ali ako ste zabrinuti za nekoga koga znate, možete da se informišete o tome šta možete da učinite da pomognete. - Ako se depresivna ili suicidalna osoba bolje oseća, to znači da je problem prošao.
Netačno. Ako neko ko je bio depresivan ili suicidalan odjednom deluje raspoloženije, ne mora da znači da je opasnost prošla. Osoba koja je čvrsto odlučila („prelomila”) da oduzme sebi život, može imati osećaj olakšanja zbog načinjene odluke. Takođe, ponekad se dešava da nakon prvih poboljšanja od depresije i povratka energije osoba konačno skupi snage i realizuje svoje suicidalne ideje.
Centar „Srce” poseban odeljak posvetio je i pitanju šta možemo da učinimo ukoliko primetimo ili posumnjamo da osoba koju poznajemo gubi volju za životom:
- Stavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, kao i da reagujete na prirodan način. Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je za nju najbolje da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.
- Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste. Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj „usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.
- Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu, shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je „razveselite”, ni utešite, tako što ćete omalovažiti problem (ma proći će to, nije to tako strašno). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.
- Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.
- Ako sumnjate (ili utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da ustanovite da li ima plan samoubistva i/ili sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi sebe mogla da povredi.
- Pomozite joj da shvati da su problemi rešivi i da postoje alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima, neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje.
Centar „Srce” ne nudi terapijske usluge, već ga čini grupa volontera koji se bave pružanjem emotivne podrške osobama u krizi. Volonteri su, kako Sofija Milovanović ističe, ljudi koji su prošli određenu obuku za pružanje podrške i različitih su struka i zanimanja.
„Ono što je važno je da žele da budu tu za one kojima je to potrebno i da ih saslušaju. Naši razgovori se baziraju na metodi aktivnog slušanja i volonteri uče te tehnike na detaljnoj obuci koja traje par meseci”, objašnjava Sofija.
Verovatno najveći izazov sa kojim se Centar „Srce” suočava u svom radu, prema njenim rečima, je manjak kapaciteta, odnosno broja volontera:
„Svake godine organizujemo obuku za nove volontere i uvek nam je potrebno što više ljudi koji su spremni da se posvete ovom važnom cilju. Upravo sada su u toku prijave za obuku koja će biti održana na jesen, a svi zainteresovani mogu da se prijave putem sajta Centra „Srce” do 1. oktobra. Za više informacija o samoj obuci mogu da posete naše društvene mreže, kako bi saznali kako to obuka zapravo izgleda.”
Centar Srce takođe je deo „Sazvežđa podrške”, mreže koja se bavi problemima mentalnog zdravlja mladih sa sedištem u Novom Sadu. Stoga imaju mogućnost da upute ljude koji ih zovu na ostala udruženja iz ove mreže ukoliko oni to zatraže od njih.
„Naša saradnja sa institucijama ogleda se kroz naš angažman na različitim radionicama koje nekad održavamo i u školama. To su najčešće interaktivne radionice na kojima obrađujemo važne teme iz domena mentalnog zdravlja. Cilj nam je da edukujemo što veći broj ljudi o važnosti mentalnog zdravlja i da sa njima podelimo smernice za rad i razgovor sa osobama koje su u krizi i koje možda razmišljaju i o samoubistvu. Povodom Svetskog dana prevencije samoubistva organizujemo radionicu 11. septembra koja je podržana od strane Gradske uprave za zdravstvo”, napominje Sofija.
Pomenuta radionica samo je jedna od aktivnosti kojima se Centar „Srce” bavi, a među zapaženima svakako su razgovori koji se dešavaju tokom 5 dana festivala Exit. Samo ove godine, imali su preko 800 razgovora podrške sa posetiocima Exit-a.
„Centar Srce učestvuje na Exitu od 2006. godine, te smo kroz sve te godine primetili značajnost našeg prisustva na takvom događaju. Pružamo podršku onima kojima je to potrebno na 3 lokacije na samom festivalu. Iako Exit, kao i drugi festivali, za mnoge ljude predstavlja mesto dobre atmosfere i provoda uz muziku, svesni smo da neki ljudi i u tim okolnostima mogu da se osećaju loše i da nose teške misli u sebi. Iz tog razloga smo svake godine i na Exit-u da budemo tu i pružamo podršku ljudima kojima je to potrebno. Značaj u ovome vidimo i kroz broj obavljenih razgovora tokom festivala”, zaključuje Sofija.
Ukoliko vam je potreban razgovor, sa Centrom „Srce” možete stupiti na sledeći način:
Svaki dan od 14h do 23h možete se javiti na:
Besplatan broj: 0800/300-303
Mejl: [email protected]
Čet: u donjem desnom uglu sajta
0 Comments