Kada pričamo o domaćem rokenrolu, uglavnom se spominju pijani pesnici, ljuti buntovnici, agenti provokatori, napaćene duše, neshvaćeni umetnici. Malo ko je tu klasičan good guy, da ne kažemo dobar dečko. Ali malo ko na našoj sceni i jeste kao Bajaga.
Večiti good guy čije se vrline slave i hvale, a pokoja manjkavost se prećuti ili brzo oprašta. Doduše, jedna mala hard to swallow pilula bi ipak bila da je u domaćem rokenrolu letvica oduvek bila spuštena krajnje nisko zbog ovih malopre pomenutih rokenrol likova, ogrezlih u zatvorenoj umetnosti, alkoholu, krađi postojećih pesama i nacionalizmu. Momčilo je samo trebalo da bude normalan. Pop talenat je bio bonus. Bajaga je onaj lik kog su i vaše mame, a bogami, sad već i bake volele, iako je nosio kožnu jaknu, svirao glasne gitare i sedeo na hladnom betonu.
Iako mu je karijera startovala ranije, svoj pravi put u optimizam i šarenilo veselog pop-roka je upravo zacementirao svojim prvim solo albumum Pozitivna geografija koji ovog 30. januara slavi čak 40. rođendan. Mada, kada je zavrtimo danas, to je i dalje jedna jako mlada i šašava ploča, bez bora i bolova u kolenima.
A sve je počelo tako što je Bajaga bio već na vrhu sveta, svirajući kao jedva punoletni klinac za Riblju Čorbu, koja je je u tom trenutku najveći bend na ovim prostorima. Možda je glupo što ovo pišem, ali on je u jednom trenutku prerastao bend, ili je bar prerastao ulogu drugog gitariste (jer je prvi, tj. solo gitara bio Rajko Kojić). Pesme koje je nudio Čorbi su sve više odskakale od onoga što je Bora hteo da peva. Otud je počeo da radi ponešto i za sebe.
Sa druge strane (jastuka hehe), mlađi od ostatka ekipe koja je ipak bila u nekom svom tvrđem hard rok fazonu, Momčilo je upijao šta se dešavalo tih dana i po ulicama grada, a to je new wave, kao i proboj razne neke muzike drugačijeg ritma i stila.
Upravo takva jedna, šaljiva, ali sa menjanjem ritma, udaranjem u doo-wop, koji postaje new wave sa sve ACAB porukom, Pustite me druže je prva pesma koju je Bajaga snimio sa nekim svojim drugarima, kako školskim, tako i onim koje je upoznavao u prethodnim godinama drugovanja i sviranja sa Čorbom. Bend i dalje nije imao ime, ali spot je snimljen u okviru svih onih ostalih kultnih na TV Beogradu, kao što su Niko kao ja, Šarla, i Maljčiki, Idola. Zbog te neke prve povezanosti, ali i rada sa Encom Lesićem koji ih je snimao u studiju, pojavila su se i govorkanja da bi mogao da se nađe na Paket Aranžmanu, ali realno, to bi bilo pogrešno iz mnogo razloga, a i ostali bendovi sigurno nisu bili srećni da im se na kompilaciji pojavi član Riblje Čorbe.
Ime albuma je ostalo od pratećeg benda, a ime pratećem bendu je dao rok novinar Peca Popović. Njegov časopis Rok je bio pokrovitelj prvih svirki u Domu Sindikata. Sve Bajagine pesme su do tad bile kao neko putovanje, sa geografskim toponimima, ili osobinama nekog predela, međutim, Momčilo nije uspevao da sroči ime i javi Popoviću koji je trebalo da stavi nešto na plakat, tako da je on na svoju ruku stavio ime Instruktori Pozitivne Geografije. Tako se bend zvao prve godine, dok nije ostalo samo ono Instruktori.
Pre izlaska albuma, desio se i jedan od najznačajnijih momenata u istoriji domaćeg rokenrola, koji tad svakako nije tako izgledao. Riblja Čorba je dobila ponudu da svira po grčkim hotelima. Kao u onom mimu sa dominama, gde bi na prvoj trebalo stoji ova prethodna rečenica, na onoj poslednjoj bi trebalo da stoji vozić na svadbama uz Moji su drugovi. Jer Bajaga je otišao na more na Mljet, i bolele su ga brige da ide u Grčku, a i smatrao je da bend renomea Čorbe ne bi trebalo da svira po hotelima. Imao je zakazane i svirke po radnim akcijama sa solo bendom i dobio je šut kartu.
Sa druge strane, aktuelni Čorbin album je u stvari pokazao i razilaženje Bore i Bajage kao autora, ali i po energiji i životnim stremljenjima. Bora je pevao o tome kako će „džukele da ga dokusure” i kako „obožava ilovaču” i kako se „smeje iz sanduka”, dok su Momčila zanimale više šaljive pesme o „muzičarima koji pate od treme pa šljokaju” i „o prvim seksualnim iskustvima adolescenata”. Ipak, Kad hodaš, kao komplelna Momčilova pesma, ostaje na Čorbinom albumu, ali će je Instruktori svirati dalje kroz karijeru.
A kakva je Pozitivna Geografija kao album? Pa, skoro konceptualan, a teme su upravo reči iz naslova. Da, ima geografske odrednice i vodi vas put Japana, Nemačke, Francuske i Meksika, ali ne u svim pesmama. Ipak, sve pesme jesu pozitivne, čak i kad stihovi to ne naslućuju, ritam i melodija popravljaju.
Početak ovog albuma me uvek podseti na mog dedu. Isto je on, kao Bajagić senior, krenuo krajem rata ka severu „da uhvati lično Adolfa za uši”, s tim što je on stigao do Bosne. Bajagin ćale je, kako kaže pesma, stigao do Beča. U svakom slučaju, album počinje sjajnim antifašističkim elektro-popom o gradu koji je tad, a i kasnije, bio meka svih too cool for school – Berlinu. Hladni elektro lagano pređe u šareni salsa latino uz kokose i urme Malih slonova, da bi se vratio u gradski pop pesme Poljubi me. Limene trube su Bajagin odgovor na pank, koji se završava u pokušaju džeza o džankiju, Znam čoveka. Ovo kad kažem pokušaj ili odgovor, ne mislim ništa loše, samo i Bajaga i Instruktori u tom trenutku nisu bili ni pank, ni džez bend, i samo su neku određenu temu i žanr preradili i napravili svojom.
Druga strana ploče počinje sa rasplesanim karnevalskim latino momentom, Tekila Gerila, i ingenioznim potezom koji nije uključio pravu trubu na pesmi, već je Žika nešto otprdeo ustima. Nakon veselja kreće pesma koja zvuči kao Lu Rid koji se rodio u Zemunu, Marlena. Kosooka je početak Bajaginog flertovanja za azijatskim melosom, koji će svoje vrhunce doživeti kasnije sa Plavim safirom i Neka svemir čuje nemir. Tamara je još jedna lepa balada u kojoj Bajaga apstraktno fristajluje rime, meša mesta i gradove, ne zna šta je Moskva, a šta Lenjingrad, kao da mu mozak ne radi i trokira zbog minusa na kom čeka Tamaru. Pesma koja pokazuje pop genij, ali i neviđeni bol u dupetu da racionalno prati radnju. Nakon toga, neuspela Paket Aranžman pesma, Pustite me druže, i za kraj mjuzikl sprdnja Papaline, koja je po ironiji u komunikaciji sa pesmom Jedina, grupe Idoli, po sistemu da su obe pesme pevali beogradski dripci koji su se sprdali sa narečjima bivših naroda i narodnosti.
Četiri decenije kasnije, ovaj album zvuči i dalje sveže, jer se retko ko kod nas bavio ovakvim pop-rok zvukom. Retko ko je hteo da bude samo mlad i zabavan i da se šareno kreće kroz meridijane (pozitivne) geografije, kako i samo ime albuma kaže. Veliki je Bajaga.
0 Comments