Živimo u tom vremenu kad ljudi iz dubine duše mrze društvene mreže, ali su svakodnevno i dalje na njima. Okej, mreže su nam podarile mnogo toga, ali kao u onoj pesmi Kikija Pilota, i sreću nam uzele. Ipak, uvek može da se postavi pitanje – da li ne voliš svoje društvene interakcije na internetu ili samo ne umeš da koristiš sav taj alat koji ti je jednog dana pao u ruke?
Ali ajde da se odmaknemo od tebe i mene što lajkujemo ili podrugljivo delimo u grupnim četovima razne blamove, već da dođemo do onih koji prave sadržaj, da ne kažem – kreiraju kontent. Nećemo ulaziti u posao i domen Istoka Pavlovića i onog drugog, već se bavimo disciplinom – kako praviti sadržaj na mrežama koji će promovisati muziku?
Mnogi bendovi na Zapadu su skontali da imaju nešto malo harizme, odsustvo blama, kakav-takav smisao za humor i stage presence, i rešili su da sve to iskoriste u kratkim i nešto manje kratkim klipovima na TikToku ili Instagramu.
Realno, svi smo svoje algoritme podesili tako da nam mahom stižu stvari na koje inače klikćemo. U svemu tome smo zanemarili da otvaramo tekstove, vesti, i šta sve već ne, pa su ljudi morali da osveste i počnu na razne druge načine da reklamiraju svoje svirke, nastupe, albume, i ostale stvari vredne reklamiranja.
Problem je što smo time kod nas dobili gomilu 40+ i 50+ muzičara koji ne znaju ni da drže telefon, i gde nas bez tračka energije zovu da dođemo negde. To je antireklama, prijatelji, i jedino zavisite od toga koliko imate die hard fanova koji će vas poslušati bez obzira na sve.
Međutim, oni nešto kreativniji su krenuli sa skečevima, mimovima, šalama, šegom i pošalicom, da bi na kraju došli do toga da se konstantno snimaju i kad nemaju šta da najave, već da time održavaju svoj profil.
Što se tiče domaćih, kao što smo rekli, većina se i dalje drži dobre stare selfi kamere i pozivanja da se dođe u taj i taj klub. Ipak, što bi se reklo, ko će, ako ne vi mladi – pa su tako neki krenuli sa drugačijim predstavljanjem.
Domaći bendovi Dram i Vizelj su primeri za tu neku drugu vrstu internet sadržaja. Napravili su naloge koji mogu da budu živi i sami za sebe. Imali smo nekoliko pitanja da im postavimo, tipa kako su se oslobodili osećaja blama.
Prvo nas je ipak zanimalo zašto i kako su se rešili na taj korak, a deluje da je presudnu ulogu igrao humor članova benda.
„Rešili smo da istaknemo svoj smisao za humor kao glavni adut benda. To je sada novo vreme u kom živimo. Gledamo, naravno, da ne preterujemo, nego da bude kvalitetno, ipak nismo mim stranica”, rekli su nam Vizelji.
Dramovci su, pak, istakli bitnost mim kulture:
„Videli smo da niko kod nas to ne radi. Mi smo, pre svega, fanovi kvalitetnih mimova i volimo međusobno da šaljemo i pravimo mimove na dnevnom nivou. Sad smo to počeli i javno da radimo zbog dva razloga: da ostanemo prisutni i kada nemamo gig ili photoshooting i da bismo prikupili nove (za sada gledaoce, a potencijalne slušaoce) našeg Ig profila.”
Sa jedne strane, ovakvim konceptom sadržaja bendovi se kreću između komentara sa različitih strana spektra. Od „vidi koji carevi” do „šta se, bre, gube ovi”. Deluje da su naši momci ipak svesni šta sve mogu da dobiju ovim načinom reklame.
„Dobijamo to da ne moramo da plaćamo reklame po Instagramu da bismo imali od 20 do 200 hiljada pregleda po videu, što nam je takođe cilj, da kada nova pesma izađe, njen Reel ili Tiktok ima jednako ili više pregleda kao i mimovi. Pretpostavljamo da je to moguće kada se algoritam navikne na tebe i ti na njega, i da svaki video ima najmanje po 15-20 hiljada pregleda u prva dva-tri dana”, ispričali su nam momci iz Drama.
Vizelji, sa druge strane, kažu kako ne veruju da gube bilo šta ovakvim snimanjem i sadržajem. Dobijaju blizak kontakt sa publikom kroz društvene mreže i deluju manje nedodirljivo, što im je uvek cilj.
Ipak, postavlja se pitanje da li sve to ima smisla u samoj vezi sa bendom, odnosno da li će neko poslušati pesmu benda ili kupiti kartu za koncert, ili će samo lajkovati video i nastaviti beskonačni skrol?
„To nikada ne možeš da znaš, ali ako to ne radiš, sigurno neće. Reklamirati se mora, što autentičnije – to bolje. Nama su se, na primer, brojke poboljšale od kad to radimo”, kažu nam Vizelji.
Sa druge strane, Dramovi kažu da će uskoro videti na delu celu stvar jer upravo zakazuju jesenju turneju:
„Naravno da će velika većina da lajkuje, pošalje svom ortaku ili kumu, i nastavi dalje sa životom i to je okej i očekivano. Ali neki minoran procenat, neka kažemo i 1% će se potencijalno zainteresovati za momke iza tog videa i za profil koji ih objavljuje. Na video od 250k pregleda to je potencijalnih 2500 ljudi koji malo dublje istraže šta je to @grupadram. Potencijalnih 2500 kojih nismo imali pre tog videa. E sad, taj broj sigurno opadne dalje kada se to pretoči u slušaoca i slično, ali je i dalje veći od nule.”
U snimanju ovakvih videa, ma koliko da za humor nema pravila, bitno je da se ne pretera i da se postave barem nekakave granice. Vizelji se tu drže onoga što je jednom rekao Robert Dauni Džunior u ulozi Kirka Lazarusa:
„Legendarni film Tropic Thunder ima taj citat koji glasi Never go full retard. Tako da se tog pravila strogo držimo i pri pravljenju muzike, kao i pri pravljenju reklamnog sadržaja.”
Dramovcima je, pak, bitnije da ne koketiraju sa trešom, jer i lično ne vole to i ne žele da ih iko povezuje sa tim izvođačima i njihovim porukama:
„Sve druge stvari su veoma relativne. Nešto što je nama cringe drugima neće biti i obrnuto, bilo je tu i nekih fejlova, kada gledamo prve videe sada i nas bude malo sramota. Ipak, u tom trenutku nam je bilo jako zabavno dok smo to pravili, tako da ne žalimo. Sličan osećaj kao i kada smo pravili prve pesme.”
Pričali smo sa ova dva benda, setili se još po nekog koji je probao da nekim viralnim klipom dobaci do veće ili neke druge publike. Ipak, sve možemo da ih izbrojimo na prste jedne ruke. Otud smo za kraj pitali ove junoše da daju savet onima koji bi možda voleli da krenu ovim putem promocije, ali im je još uvek cim da stisnu rec na svom telefonu, ili se možda malo stide.
Vizelji za takve imaju poruku u svom stilu:
„Platite agenciju ako se stidite. A onda razmislite da li se stvarno stidite do te mere da vam se daju pare agenciji za tako nešto? A ako vam se zaista pre daju pare, cimnite Nedića, on ima agenciju za to.”
Dramovci ipak imaju nešto malo blažu i više motivišuću poruku za one stidljivije:
„Samo vaše postojanje, svesni bili toga ili ne, neko će da osudi ili da diže u nebesa. Vi uglavnom ništa od toga nećete imati. Ovo je motivaciona poruka za one što se stide i plaše. A sad, ako se neko odluči na tako nešto, treba ipak jasno razraditi šta taj video prenosi kao poruku, odnosno šta će se većinski razumeti iz tog videa. Pošaljete na par adresa pre objave, skontate na početku kako to ljudima spolja izgleda i sa tim feedback-om i nekim zdravim razumom, ako to danas uopšte i postoji kao neka opipljiva stvar, nastavite da snimate i uživate u cilju da će neko nekad u nekom trenutku na vašem videu ostaviti komentar: ma, dobru muziku imaju ovi momci, hvala algoritmu i veliki pozdrav iz ____nekigrad____.”
I sam sam neko ko je milion puta imao ideju koja je vrlo lako mogla da postane kratak klip na TikToku ili Instagramu, ali i kog je ipak zaustavio preveliki osećaj blama kojem doprinose godine koje imam, ali i uvek pristuni nedostatak samopouzdanja. Razlika je u tome što ja još uvek mogu da otkucam to što imam u word-u i pošaljem dalje na objavu. Plašim se da će se, kako u ovom poslu, tako i u ostalim „javnim”, sve zadržati u ovom video smeru, pa šta znam, možda je bolje da što pre krenemo da se navikavamo na ovaj način prezentovanja onoga što imamo.
0 Comments