XIV Zimske olimpijske igre Sarajevo 1984. bile su jedinstvene po mnogo čemu: to su bile prve Igre na Balkanu nakon prvih u modernom dobu u Atini, prve zimske Igre održane u jednoj socijalističkoj zemlji i na govornom području slovenskih jezika, i što je veoma značajno, bez obzira na hladnoratovske tenzije, na njima nije bilo bojkota ni od strane zemalja Severnoatlantskog, ni Varšavskog pakta. Međutim, postale su poznate i po svom doprinosu primenjenoj umetnosti, kroz kompletan grafički materijal koji je kreiran u slavu i sa ciljem promocije Igara.
Upravo iz tog razloga u četvrtak, 5. septembra, u saradnji Midcentury Belgrade kolekcionarskog tima, Ambasade Bosne i Hercegovine u Srbiji i Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, biće otvorena izložba plakata za Olimpijske igre u Sarajevu 40 godina kasnije.
Jugoslovenski olimpijski odbor Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 1984. želeo je da ovoj manifestaciji dâ određeni kulturno-umetnički akcenat. U sklopu Organizacionog komiteta Igara oformljen je kreativni tim koji je brinuo o promociji i kreaciji vizuelnog identiteta. Među članovima tog tima nalazili su se, između ostalih: prof. Muhamed Karamehmedović, prof. Ismar Mujezinović, prof. Mladen Kolobarić, prof. Mersad Berber i prof. Ismet Dizdarević.
Iako je česta praksa da plakati budu jedna od umetničkih veza sa Olimpijskim igrama i organizacioni komiteti Olimpijskih igara angažuju priznate umetnike da ih dizajniraju, Sarajevo 1984. ostavilo je izuzetan pečat obimom i kvalitetom svojih grafičkih radova. Nije čest slučaj da toliki broj umetnika, kao ni toliki broj istaknutih svetskih imena, dâ svoj doprinos jednoj manifestaciji kao što se to ovde dogodilo, čime je izgrađeno izuzetno umetničko i kulturno nasleđe Igara, samog Sarajeva i cele Jugoslavije.
Izdvojena serija plakata rad je poznatog slikara, prof. Ismara Mujezinovića – osam plakata na osnovu njegovih ilustracija, koji označavaju osam zimskih olimpijskih disciplina. Ovi radovi su, sa svojim veštim potezima i izražajnim pokretom, veoma vizuelno snažni, i po nekima svrstani među najbolje plakate ove vrste u svetu.
U sklopu kolekcije nezaobilazni su, naravno, plakati sa čuvenom maskotom ZOI 84 – Vučkom, koji je stekao međunarodnu slavu i popularnost; zatim prikazi zvaničnog znaka igara – Pahulje, kao i plakat sa mapom staza i olimpijskih borilišta, i oni svakako predstavljaju neke od najprepoznatljivijih motiva Igara koji bude uspomene.
U susret predstojećoj izložbi, Dina Janevski Farčić ispred Midcentury Belgrade-a otkriva svoje omiljene radove iz ove kolekcije, kao i razloge zbog kojih su se našli u top 5 plakata po njenom izboru.
James Rosenquist – Snežne pahuljice
Ovaj rad je, po našem mišljenju, pravi predstavnik 80-ih godina, i kao takav je autentičan. Rosenquist je bio značajan umetnik pop arta, često je koristio kolaž kao tehniku, i ovaj poster to prenosi na pravi način. Zanimljivo je kako je prikazao led i sneg, a bez da se oni direktno vide, koristeći neobičan izbor crvene boje i motiv lica. Ovaj plakat je inače dosta cenjen u kolekcionarskim krugovima, pa smo ponosni što je deo naše kolekcije.
Ismar Mujezinović – Brzo klizanje
Prof. Ismar Mujezinović bio je deo kreativnog tima koji je oformljen u sklopu Organizacionog komiteta Igara, sa ciljem da brine o promociji i kreaciji vizuelnog identiteta Sarajevo ‘84. On je navodno napravio par ilustracija zimskih sportova, pa je na nagovor Artura Takača, inače tehničkog direktora Igara, razvio prikaze svih osam zimskih olimpijskih disciplina, i tako je nastala čitava serija postera, kasnije nagrađivana i po nekima svrstana među najbolje postere te vrste u svetu. Od tih osam, jednako kvalitetnih, lično bih izdvojila Brzo klizanje, jer po meni nosi najveći intenzitet, pokret, snagu, i nikada me ne ostavlja ravnodušnom.
Andy Warhol – Brzi klizač
Još jedno brzo klizanje, u potpuno drugom ruhu. Andy Warhol za mene je poslastica ove kolekcije, prosto jer je on ikona pop arta i jedan od najznačajnijih američkih umetnika druge polovine XX veka. Njegov klizač veoma je upečatljiv – naravno, živog kolorita, i momentalno prepoznatljiv, a opet – prenosi poruku i ima vezu sa samom manifestacijom. Ovaj rad nastao je kao deo portfolija „Umetnost i sport“ koji je inicirao i u saradnji sa Olimpijskim komitetom ZOI 84 realizovao umetnički izdavač „Visconti Art“ Lazo Vujić, a na čiji poziv su se odazvali eminentni svetski umetnici poput Warhol-a, i taj uspeh sam po sebi predstavlja jedno od čuda koje nam je iza sebe ostavilo Sarajevo 1984.
Cy Twombly – Grafiti
Twombly je zaista veliko ime, i jako zanimljiv umetnik. On je često u svojim radovima koristio kaligrafiju, žvrljotine, ili prosto pokret inspirisan pismom, i ovaj plakat nije izuzetak. Međutim, iz mog ugla, upravo ta jednostavnost izraza i činjenica da on direktno prenosi temu predstavlja jednu igru, jedan apsurd, i odlično rešenje zadatka. Pritom, jednostavnost, odnosno odsustvo kolorita to dodatno akcentuje, i stvara plakat koji je za mene zaista poseban i izdvaja se među svima svojom hrabrošću.
Ivan Rabuzin – Pejzaž (Veliko cveće)
Ovaj plakat je za nas specifičan jer smo ga videli samo jednom – kada smo ga kupili! Vrlo ga je teško naći (čak i na internetu) i očigledno je veoma redak, tako da me intrigira baš zbog nedostatka informacija i toga što ga nema u drugim kolekcijama. Ivan Rabuzin je bio poznati hrvatski naivni slikar i ima jako specifičan izraz. Koliko smo čuli, on je radio kolaž od četiri grafike za sarajevske Olimpijske Igre, pa bi ovo „Veliko cveće“ trebalo biti deo tog kolaža. U svakom slučaju, meni je i posebno blizak i drag jer sam odrasla uz Rabuzinovu sliku na zidu kao dete.
Izložba će biti otvorena od 5. septembra i trajaće do 23. septembra u Muzeju primenjene umetnosti, u galeriji Anastas.
0 Comments