Predstojeće, 17. izdanje Festivala nauke održava se na Beogradskom sajmu od 12. do 14. decembra. U skladu sa ovogodišnjom festivalskom temom „Evolucija ideja“, naučna organizacija iz Estonije „Tri praseta“ prikazaće u samo 30-ak minuta kako je nauka napredovala kroz rekreaciju prvih najpoznatijih eksperimenata, pa sve do daleke budućnosti i idejama o budućim pravcima nauke.
Sa nama su razgovarale tri naučnice i naučne komunikatorke iz Estonije: Helen Sai (upraviteljka odeljenja za naučni teatar), kao i dve gošće beogradskog Festivala nauke, Annika Tilga i Smaragda Luchia Sarana, koje će učestvovati u izvođenju programa „Od praistorije do sadašnjosti – za pola sata!”.
Fotografija: Marta Tamm
Šta će publika na Festivalu nauke moći da očekuje od Tri praseta – kakav ste nam šou spremili?
Smaragda: Naša glavna inspiracija za predstavu dolazi od teme ovogodišnjeg Festivala nauke: evolucije. Ova fascinantna tema pruža savršenu osnovu za interaktivnu naučnu predstavu jer nam omogućava da spojimo pripovedanje o neverovatnom životnom putu sa demonstracijama koje bude maštu. Evolucija nije samo teorija; to je priča koja traje milijardama godina, a mi želimo da tu priču oživimo uzbudljivim spojem nauke i spektakla.
U našoj predstavi vodimo publiku na put kroz ključne prekretnice evolucije — od nastanka svemira do pojave čovečanstva. Tokom puta ističemo ključne momente adaptacije, otkrića i inovativnosti koji su oblikovali našu vrstu. Od savladavanja vatre do korišćenja tehnologije, evolucija je svedočanstvo kreativnosti i otpornosti.
Nadamo se da će naša predstava približiti nauku o evoluciji ljudima, pobuditi radoznalost i dublje poštovanje prema neverovatnim procesima koji su oblikovali život na Zemlji. Spajajući nauku i pripovedanje, želimo da iniciramo divljenje i čudesno osećanje prema ovom putovanju koje i dalje traje.
Smaragda Luchia Sarana, fotografija: Armin Liiv
Da li mislite da je danas posebno važno govoriti o evoluciji, u vremenu kada medijima i društvenim mrežama sve više kruže i razne nenaučne teorije?
Anika: Iskreno, mislim da je u 21. veku evolucija važnija nego ikada. Otkada je Darvin objavio svoju teoriju, ona je nailazila na protivljenje, ali s vremenom, kako su ljudi saznavali više o njoj, njena popularnost je samo rasla. Danas, kao i uvek, postoje ljudi koji imaju različite poglede na to kako svet funkcioniše. Međutim, ako prestanemo da se pitamo, istražujemo i tražimo istinu sami za sebe, nismo ništa bolji od onih koji negiraju evoluciju.
Po mom mišljenju, najvažnija stvar koju možemo naučiti mlade ljude jeste da preispituju ono što deluje očigledno ili da je deo opšteg znanja, postavljajući pitanja „zašto?“ i „kako?“. Ovaj stav ih priprema za njihov put na Zemlji. Iz perspektive edukatora, ključno je predstaviti dokaze i objasniti stvari logički, pokazujući kako svet funkcioniše. Sa strane učenika, važno je održati otvoren um, prikupiti sve činjenice o nekoj temi i formirati obrazovano mišljenje.
S obzirom na to, svet se stalno menja, kao i mi ljudi. Negirati ovo je i nerazumno i kratkovido. Kada je Njutn objavio svoje teorije o fizici, ljudsko razumevanje sveta drastično se promenilo. Zatim je došao Ajnštajn i promenio veliki deo tog razumevanja. Slično, razumevanje evolucije nije samo pitanje biologije — to je prihvatanje promena i napretka kao suštinskih aspekata života. Ako možemo da vodimo ljude da vide svet kao mesto koje se stalno razvija, razumevanje evolucije postaje prirodni sledeći korak. Nauka evoluira, a sa njom može i čovečanstvo — gradeći bolju budućnost za one koji dolaze posle nas.
Annika Tilga, fotografija: Luisa Grete Vilo
Možete li nam reći nešto više o vašoj organizaciji – zašto naziv Tri praseta i koja je bila vaša osnovna ideja kada ste započeli s radom?
Helen: Kolm Põrsakest (Tri praseta) osnovana je 2013. godine od strane troje lokalnih srednjoškolaca koji su delili strast prema nauci i obrazovanju. Naziv „Tri praseta“ odražava njihov razigran i kreativan duh, kao i želju da izgrade nešto značajno, dok se pritom zabavljaju. Iako originalni osnivači više ne rade u organizaciji, njihova vizija i dalje inspiriše naš rad. Organizacija je ostala posvećena svojoj početnoj misiji: da nauku učini dostupnom, uzbudljivom i zabavnom za decu. Kombinujući obrazovanje i zabavu, Kolm Põrsakest se razvio u vodećeg izvođača naučnih predstava, radionica i vanškolskih aktivnosti za mlade učenike širom Estonije.
Kako kao naučni komunikator vidite status nauke u Estoniji?
Helen: Nauka ima istaknuto i sve veće mesto u Estoniji, uz podršku različitih inicijativa usmerenih na uključivanje mladih i šire javnosti. Programi poput poznate TV emisije „Rakett69“ i pratećih kampova za učenje postali su vodeći primeri kako nauka može biti i zabavna i edukativna. Ovi kampovi, zasnovani na takmičarskom formatu emisije, omogućavaju učenicima da rešavaju praktične, naučne izazove, podstičući učenje kroz praksu i timski rad.
Osim toga, Estonija stavlja značajan fokus na STE(A)M aktivnosti, nudeći vanškolske programe iz prirodnih nauka, matematike i tehnologije. Kroz klubove robotike, radionice kodiranja i kreativne eksperimente, učenici se podstiču da razvijaju trajno interesovanje za STEM oblasti. Institucije poput Naučnog centra AHHAA u Tartuu i Centra za otkrivanje energije u Talinu takođe igraju ključnu ulogu, organizujući interaktivne izložbe i radionice koje približavaju nauku javnosti.
Mnoge privatne kompanije, poput naše, postoje da bi osigurale da nauka osvoji srca ljudi već od malih nogu. Sve u svemu, može se reći da nauka stiče sve veću popularnost u Estoniji, ali pred nama je još dug put.
Koliko ste povezani sa zvaničnim obrazovnim sistemom u vašoj zemlji i kako vidite značaj kreativnih načina prezentovanja nauke u školama?
Helen: U Estoniji, nauka i STEAM obrazovanje deo su formalnog školskog kurikuluma, ali nivo angažovanja i kreativnosti u nastavi često zavisi od pojedinačnih nastavnika. Oni koji se odluče za inovativne metode mogu kreirati interaktivne i inspirativne časove. Međutim, u mnogim slučajevima, detaljno i praktično podučavanje STEAM predmeta ostaje u domenu vanškolskih programa koje nude privatne organizacije ili pojedinačni edukatori.
Na primer, organizacije poput naše pružaju vanškolske časove nauke gde deca kroz eksperimente i praktične aktivnosti mogu istraživati nauku. Slično tome, HK Unicorn Squad se fokusira na podučavanje tehnologije i inženjeringa devojčicama uzrasta od 8 do 14 godina kroz kreativne i zanimljive zadatke, podstičući njihovo interesovanje za robotiku, inženjering i prirodne nauke.
Trenutno je primena kreativnih načina za predstavljanje nauke u školama prilično ograničena, kao i integracija formalnog i neformalnog obrazovanja. Verujemo da postoji značajan prostor za unapređenje. Angažovanje i inovativne metode učenja ključne su za podsticanje radoznalosti i dublje razumevanje predmeta. Nažalost, veliki deo odgovornosti za obezbeđivanje ovakvih iskustava pada na privatne organizacije poput naše.
Kroz naše aktivnosti trudimo se da premostimo ovaj jaz nudeći praktične i interaktivne naučne programe. Međutim, naš domet često je ograničen finansijskim mogućnostima porodica koje učestvuju. Mnoge dece ostaju uskraćena za ova iskustva jednostavno zato što njihovi roditelji ne mogu priuštiti vanškolske programe. Ovo ukazuje na potrebu za većom podrškom države kako bi se osiguralo da razvoj praktičnih veština postane dostupniji svim učenicima, bez obzira na njihovo poreklo.
Helen Sai, fotografija: Marta tamm
Kako vidite razvoj festivala nauke u svetu uopšte uzev i koje su to nove tendencije koje vam se najviše dopadaju?
Anika: Divno je videti da naučni festivali postaju sve prisutniji i popularniji širom sveta. Možda sam pristrasna, ali posebno mi se dopadaju naučne predstave i naučni teatri. Oni nude jedinstvenu priliku da kompleksna znanja postanu dostupna i zanimljiva određenoj publici. Prilagođavanje poruke na pravi način osigurava najučinkovitiji rezultat. Budimo iskreni— ko ne voli velike, upečatljive eksperimente koji ostavljaju trajan utisak?
Još jedan uzbudljiv trend je korišćenje modela u prirodnoj veličini. Na primer, jednom sam Videla model ljudskog uha moje visine, sa detaljnim strukturama poput bubne opne. Bio je to fantastičan način da se ljudi angažuju i steknu opipljivo razumevanje anatomije.
Pored festivala, želela bih da istaknem i neverovatnu TV emisiju koju imamo u Estoniji, „Rakett69“. U njoj se učenici iz cele Estonije takmiče u raznim naučnim izazovima, pa čak i izvode sopstvene naučne predstave. Omiljena je među decom i odraslima, i toliko je popularna da se prva sezona nedavno emitovala u Luksemburgu pod nazivom „TakeOff“.
Ovakve inicijative su ključne za povezivanje nauke i društva, pokazujući da nauka nije samo nešto što proučavamo, već nešto što živimo i svakodnevno doživljavamo.
Naslovna fotografija: Tri praseta, Estonija, foto Mattias Kitsing
0 Comments