Da li volite belu čokoladu? Glavna junakinja knjige „Zovem se Vera” autorke Jelene Tasić belu čokoladu voli najviše na svetu, baš kao i njen tata. Zato ona svaki put sačuva belu čokoladu da je podeli sa tatom. Dobro, ne baš svaki put. U redu, ne sačuva je nikad. Ali ne možemo da je okrivimo. Kad nešto volimo ne možemo da mu odolimo, zar ne? Problem je kada je to što volimo daleko od nas.
„Neka deca prerano odrastu. Na nama kao društvu je da to promenimo i da svakom detetu omogućimo da bude dete”, ističe autorka knjige.
Priču o Veri i njenom odrastanju Jelena Tasić pripoveda kroz niz događaja koji oslikavaju svakodnevni život simpatične devojčice. Devojčice koja je puno toga izgubila, ali nikada nije izgubila samu sebe. Nikada nije izgubila veru. „Ovo je priča o onima koji svoju muku muče sami, o onima koji su nevidljivi za sistem, a neretko i za druge ljude. Ovo je priča o empatiji, ili o nedostatku iste”, objašnjava autorka.
Vera, slobodno sedi tu. Oni nas ne vide. Mi smo mrlja na belom papiru. Postojimo. Svi znaju da smo tu, ali ne smetamo im da pišu svoje misli. Vera je želela nešto, baš kao i vi. Daćete mi kilogram radosti, molim Vas.
Međutim, nekada ni u mašti ne možemo da dobijemo ono što želimo. Bez obzira na to koliko jako želimo.
Volela bih da odem na Mesec. Ne bih zaista otišla tamo. Ali u mislima, zašto da ne? Mama mi je rekla da u mislima možeš da odeš gde god poželiš. E pa, ja sam poželela da odem na Mesec. Jer Mesec je dovoljno daleko od svega što me rastužuje.
Kada uprkos svemu ne možemo da ostvarimo želje, ostaje nam bela čokolada. Pa, nije baš preterano pouzdana, traje samo dok je ne smažete. Zato vam Jelena savetuje da pročitate knjigu i sigurna je da ćete se odreći svoje štangle u Verinu korist.
0 Comments