Poezija utorkom: Ksenija Vukčević

Intermezzo u ovom fijasku

Ostavljaš me u nastavcima,
jutrima i kiši;

U epizodi romantičan gest
poklanjaš mi strpljenje.
Marija, moje grube ruke ne znaju da otvore
tako fine kutije.
Isprljaću je, ulubiću, polomiću je
i opet neću stići u pravo vrijeme.
Ja znam da kasnim jer žurim,
a ne znam šta me tjera da idem.

U epizodi volim te
poklanjaš mi sat bez baterije.
Marija, moje debele ruke nisu pravljene
za tako fine i tanane kaiševe.
Rastegnuće se, pući ce,
i opet neću znati ništa o slobodi i ljubavi
i zašto kazu da tada vrijeme staje.
Nekuda sam krenuo, a iz svakog ogledala
požuruju me sijede vlasi što se množe.

Ostavljaš me u nastavcima,
ni ulicama ni psima,
ni da odem zaboravu
ni u budućnost.
Večeras bespomoćno sjedim
i čekam da sve ovo već jednom prođe.
(Marija, pa meni je rođendan!)

Ksenija Vukčević rođena je u Podgorici, gde je završila gimnaziju i muzičku školu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao novinar za dnevni list Politika, pisala za Politikin zabavnik; saradnik je na online portalima. Kratke priče i poeziju je objavljivala u zbornicima, časopisima i portalima iz zemlje i regiona (Alma, Najlepše kratke priče, Koraci, Sinhro, Bludni stih, Astronaut…).

Ilustracija: Marija Ognjanov

Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]