Razdelio sam sebe, lakom rukom.
Kao dobri general epolete.
I kad budem star i tužan, ja u drugom biću dete.
Dušu ko pogaču polomio.
Komad gladnom, komad sirotom.
Kad u meni mine sve
u drugom bujaću životom.
Sad najmanje sebe imam.
A što i da mene u meni ima.
Ako poželim sebe naći
nek se nadjem u drugima.
Preporučeni tekstovi
O prostorima između kuće i posla
Između Moskve i Beograda
Priča o muzičkoj revoluciji koja je izbrisala jezičke barijere
Autorski osvrt reditelja Gvozdena Ilića na film „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića
Neću prepričavati šta je sve bilo, ali jasno vam je – na kraju ipak bude lepo
Pas na filmu kao metafora za razumevanje sopstvene prirode
Otkrivanje grada na dve pedale
O koncertima, Džulijanu Kazablankasu, plakanju i zbunjenim razgovorima
Pratite nas na:
Ako poželim sebe naći
nek se nadjem u drugima…
Неки ту мудрост открију при кају живота… сјајан млади човек! И песник!