Više puta je potvrđena činjenica, kako na ovom sajtu, tako i u raznim drugim pričama, da guilty pleasure nije više kategorija koju vredi pominjati i ceniti, jer ne bi ni trebalo da postoji. Jednostavno, ako je pleasure, onda nema potrebe da bude guilty. Ipak, rođak ovakvog uživanja sa krivicom, koji je i dalje zastupljen, je svakako – hate watch. U prethodnim godinama smo naletali na razne serije koje smo morali da odgledamo do kraja, iako su bile glupe ko noć i potpuno gubljenje vremena.
Serija The Idol je u svojim začecima stvarala oko sebe buzz visokoprofilnog projekta da bi se, kako je samo snimanje krenulo, narativ okretao ka skandalima koji su je pratili, da bi došao do prvaka hate watch produkcije, odnosno ne sećam se da smo skoro gledali nešto i toliko ga iz dubine duše mrzeli, ali se i ponovo vraćali svakog ponedeljka.
Da se razumemo – i da je ova serija imala nekog kvalitetnijeg materijala, neke veće poente i dubine, i šarma, u ovakvoj društvenoj klimi bi bila dočekana na nož i izvedena na stub srama, jer su teme zavisnog odnosa i sado-mazo igrarija svakako previše provokativne u ova poprilično puritanska vremena. Sva sreća, pa je serija ispala toliko loša da ne moramo da vodimo rasprave na tu stranu (po ovoj vrućini), već možemo na miru da se takmičimo u olimpijskoj disciplini tovarenja magarca dok su mu noge u blatu.
Da prvo krenemo od onoga što nije silazilo sa naslovnih strana, kako časopisa, tako i portala. Ne postoji prava reč da se opišu scene seksa koje nam je ova serija prezentovala, osim da možemo da zamislimo da su ih pisali scenaristi koji su u pubertetu i imaju pretplatu za Pornhub premijum. Neke od rečenica koje je The Weeknd izgovorio u svim tim vaćarenjima sa Lily Rose Depp su već postale meme materijal. Da se reditelj Sam Levinson (koga smo upamtili po nešto boljoj barely legal porn ekstravaganci – Euphoria), kao jedan od glavnih kreatora, samo uhvatio imitacije svih onih erotskih trilera iz osamdesetih i devedesetih godina, ne bi popravio kvalitet, naravno, jer su i ti filmovi bili shvatani kao đubre. Ali bi barem bilo gledljivije u kanonu žanra erotskih trilera sa gadnim likovima. A kad smo kod gadnih likova…
Abel Tesfaye, kako The Weeknd traži da ga zovemo ovih dana, uspeo je stvarno da napravi sebi žestoku medveđu uslugu ovom serijom, jer pored toga što je glumac, on je stao iza celog ovog projekta i kao jedan od producenata. Abel je stvorio pacovolikog Tedrosa, tipa koji okuplja oko sebe mlade pevačke talente, i želja mu je da potpiše mladu Jocelyn (Depp), ali i svašta nešto drugo da joj uradi. Postoje dve škole mišljenja: Tesfaye je ili jako loš glumac, u šta možemo da poverujemo nakon ovih pet epizoda, ili je možda najbolji glumac na svetu, jer ovaj lik je toliko odvratan, da je The Weeknd prosto želeo takvog da ga napravi, bez mogućnosti i trunke odbrane. U drugu teoriju veruju samo oni die hard fanovi njegove muzike.
I istina je, The Weeknd je zasigurno jedna od najvećih zvezda današnjice, i njegove pesme su zaista vrh pop muzike trenutka, sa svim mogućim sklopom progresivnih muzičkih ideja i anđeoskog vokala. Ipak, kad otklonimo njegovu muziku, ostaje jedna hard pill to swallow. Stihovi njegovih pesama, ruku na srce, umeju da budu baš kao nešto što bi njegov Tedros rekao.
Well baby, you can bring a friend, she can ride on top your face, while I fuck you straight – Lost in the fire
I got her wetter than a wet nap – House of ballons
Your body so crack got me horny like a rhino – Birthday Suit
Na društvenim mrežama se dosta raspravlja o tome koliko će karijera ovog pevača biti na gubitku, i mnogi prijavljuju kako neće više slušati njegove pesme. Spoiler alert: hoće, ali će ovaj deo karijere biti ipak obeležen kao period kog ne želi puno da se seća.
Upravo satirična tema vezana za muzičku industriju je trebalo da bude i najzanimljivija, ali likovi kao iz crtanog filma (Jane Adams, Hank Azaria, Eli Roth) nisu uspeli da stvore dovoljno uverljive zaplete u tom riba ribi grize rep životu, kao i velikim i malim krokodilima koji plivaju u istoj bari. A sam zaplet poslednje epizode sa pomenutim likovima izgleda kao Game of Thrones ili Kum 2, ali da ga je pisao klinac od 17 godina koji je upravo otkrio kokain.
Satira, ukombinovana sa S&M scenama – ova serija je trebalo da bude ta HBO ekstravaganca i zabava za odrasle, a dobili smo dosadnu mlaku „poučnu“ priču sa mnogo nepotrebne golotinje, koje je, uzgred, trebalo da bude još više od onoga što smo videli, a to nam je naslućeno u poslednjem skandalčiću koji se desio.
Mnogi su upamtili u onim prvim vestima o ovom projektu da će serija imati 6 epizoda, da bi se u poslednjoj nedelji pojavio narativ kako se ipak u petoj sve završava. HBO se oglasio zvaničnim objašnjenjem kako je Sam Levinson bio zadužen da malo skrati stvari, zategne priču i izvuče iz nje maksimum, tako da je konačni proizvod ispao sat vremena kraći. Zbog toga su i poslednje epizode izgledale nekonzistentnije, a dok smo svi mi mislili da se priča dešava u par dana, istina je da su glavni junaci nedelje provodili zajedno.
Ne možete da me ubedite da telefoni nisu krenuli da zvone nakon prvih izveštaja i vesti sa snimanja, kad su krenula javljanja kako se mnogi radnici zloupotrebljavaju, a glumci ne žele da izgovaraju tekst koji im se servira. Svi ti moćnici iza kamera su zvali i govorili – „Druže, seci to, i snimaj opet, jer ćemo svi da budemo kesnlovani brže nego što možeš da otpevaš Blinded by the lights“.
Otud u finalu i tvist O KOM ĆU SAD PISATI, PA AKO JOŠ UVEK ŽELITE DA GLEDATE OVO „REMEK-DELO“, PRESKOČITE OVAJ PASUS gde u poslednjoj epizodi saznajemo da je ona njega u stvari namestila i uzela mu sve, a na kraju mu oprostila i stavila ga u ćošak jer – ona je glavna u vezi, a on njen potčinjeni.
Ovaj plot je očito na silu dodat samo da bi se oprali od strane woke publike, u kojoj se zna ko kosi, a ko, ako ne bude dobar, ide na klupu za rezerve i neće praviti ništa u Holivudu narednih godina. Lopta feminizma koja koristi sve raspoložive mogućnosti da bi došla do cilja je jedini način kojim je sve moglo da se umekša, dok je ceo antihajp trajao.
Na kraju imamo zaista klasik hate watch televizije koji će svakako, kako će godine prolaziti, imati sve više fanova. Naravno, neki će gledati zato što je nenamerno smešno i glupo, a sigurno će neki smart ass jednom doći i nazvati Idola neshvaćenim remek-delom, ali budala je uvek bilo i biće. Šta ćete.
Vremenom, iskristalisao se termin kojim opisujemo nešto loše, pa ga poredimo sa saobraćajnom nesrećom koja je toliko užasna da ne možeš da skreneš pogled. Sa ove saobraćajne nesreće smo konačno skrenuli pogled ove sedmice i ostavićemo je iza ove poslednje krivine.
0 Comments