U prelepoj, pomalo skrivenoj, šumskoj oazi na Hvaru u mestu Sućuraj i ove godine održan je TamTam festival u periodu od 8. do 16. jula. Tokom ovih devet dana nastupili su mnogobrojni izvođači i bendovi na tri lokacije: samom kampu festivala, igralištu u centru Sućuraja i glavnom stejdžu nedaleko od kampa. Dva glavna dana festivala ove godine pomerena su za sam početak festivala, umesto za kraj, jer su se, po rečima organizatora, posetioci prethodnih godina žalili kako su umorni kada se glavni program dešava poslednja dva dana. I ove godine, na koncertima, ali i tokom dana u kampu gde se dešavao veliki deo muzičkog, ali i sporednog programa, mogli ste videti posetioce najraznovrsnijeg doba – od 7 (a i manje) do 107, ali i one koji sada već tradicionalno svake godine dolaze na festival. Festival je i vrlo otvoren ka životinjama, pa ste na svakom koraku mogli sresti i pse, koji razdragano trčakaraju po celom kampu, ali i da jedete dosta ukusnu vegansku hranu koja je svakodnevno pripremana u kampu i koja je cenovno vrlo pristupačna. Tokom dana u kampu su se dešavale različite radionice, a svake večeri, svi zainteresovani mogli su da rade i jogu na doku, nedaleko od samog kampa.
Tokom prve večeri festivala, ljudi su polako počeli da pristižu, a kamp u šumi je bivao sve popunjeniji do tačke gde je već bilo teško staviti i jedan šator više. Ipak, i oni koji su dolazili u narednim danima, uspevali su da se smeste, jer je solidarnost među ljudima unutar kampa zaista bila na zavidnom nivou. Tako, ako ste nešto i zaboravili, kao što smo moja ekipa i ja, pumpu za dušek, vrlo lako ste mogli da pozajmite. U vazduhu se osećalo uzbuđenje povodom početka festivala i neretko se moglo videti kako ljudi pozdravljaju jedni druge, jer se znaju od ranije – da li iz privatnog života, da li sa ranijih izdanja festivala.
Muzički program 8. jula otvorio je Koonda Holaa svojim bluz ritmovima, da bi potom stejdž preuzeo švajcarski eksperimentalni-kraut-pop iz Berna Omni Selassi, koji je nedavno nastupao i u Beogradu u Guvernanta baru, a u organizaciji nezavisne izdavačke kuće Krava 22. Ova neobična trojka koju čine Lukas Rutzen (bubnjevi, sint) Rea Dubach (vokal, gitara, sint), Mirko Schwab (bubnjevi, electroharp) odvela nas je na putovanje kroz različite zvukove u kojima prednjače sint i bubanj, koji pomešani sa ženskim vokalom kao da imaju hipnotišuće dejstvo.
Koonda Holaa
Omni Selassi
Tokom drugog i trećeg dana, 9. i 10. jula, festival je iz kampa preseljen na veliki stejdž gde se odigrao glavni deo festivala. Ovog puta stejdž je otvorila ljubljanska bunker pop trojka balans starim, ali i novim pesmama sa njihovog poslednjeg albuma, u svojim fluoroscentno žutim kostimima, koje je specijalno za bend dizajnirao slovenački dizajner Jan Brovč. Od ove trojke znate da možete očekivati dobru energiju začinjenu Kristininim neobičnim vokalom, Janovim žustrim udarcima o bubanj i Andrejevim bas linijima.
balans, foto: Marina Uzelac
Stejdž su za njima preuzeli holanđani Cloudsurfers, koji su publici priuštili dosta dobru pank svirku. Pažnja je u najvećoj meri bila usmerena na vokal benda, koji je zasluženo privukao pažnju svojom crno-belom haljinom na pruge sa tregerima. Ipak, ništa manje nije bila uočljiva energija ostatka benda: dvojice braće za bubnjevima, basistkinje, kao i gitariste benda. U mračnu instrumentalnu atmosferu, za Cloudsurfersima, odveo nas je hrvatski sastav ###. Ipak, ono što je, na trenutke, kvarilo ovaj magični ambijent u koji vas ovaj bend uvuče, jesu reflektori sa bine, koji su poprilično jako išli ljudima u oči, pa je lightshow ovog puta mogao da bude malo manje agresivan.
Cloudsurfers, foto: TamTam
###, foto: Marina Uzelac
Za njima stejdž preuzimaju devojke iz sastava Žen, koje su napravile sjajnu atmosferu i koje na TamTamu već uživaju određeni ugled, s obzirom na to da je deo ekipe i u samoj organizaciji festivala. Oni najhrabriji imali su prilike da čuju i poslednji bend za ovo veče – psihodelični garažni rok sastav Mucho Mungo, a oni najveći borci i da đuskaju, čak igraju i fudbal u jednom trenutku pored stejdža, do jutarnjih sati uz set DJ Doxy.
Žen, foto: Marina Uzelac
Glavni program tokom 10. jula otvara makedonski bend 21. vek, koji po difoltu, uprkos tome da li imaju tehničke probleme ili pevač gleda u tekst na papiru, pravi dobru atmosferu. Njihova harizma je, na kraju, ono zahvaljujući čemu publika uvek zdušno peva uglas i zbog čega ne možete da izdržite da stojite kao ukopani u mestu. Odmah za njima, kroz nešto laganije tonove vodi nas sastav Tus Nua, koji delom čine i devojke iz benda Žen.
Iz ove sanjive atmosfere potpuno ćete se prenuti uz sledeći sastav na meniju – legendarni Repetitor, koji je sada već bukvalno svake godine na ovom festivalu. Kao i po običaju, ova trojka je već na prve taktove uzburkala publiku i napravila dobru energiju. Osim već objavljenih pesama, ovog puta publika je imala prilike da čuje i dve nove, koje još uvek nisu objavljene. Kako već uživaju određeni status energetskih bombi i kako su njihove svirke zaista vrlo pamtljive, ne čudi da je i mnogim stranicama na festivalu ovo bio glavni utisak kada je reč o samom programu.
21. vek, foto: Marina Uzelac
Repetitor, foto: Marina Uzelac
Poslednji među lajv bendovima, stejdž preuzima irski sastav Just Mustard. Iako članovi benda gotovo sve vreme šugejzuju i gledaju mirno ispred sebe, sem gitariste koji se s vremena na vreme okrene ka bubnjaru, zapeva ili napravi neki pokret i basiste, koji isto tako koliko-toliko izađe iz kalupa, ostatak benda je savršeno miran, bez ikakve facijalne ekspresije. Ipak, sama njihova pojava, nežni Grimes-ovski vokal i Hope Sandal-ovski pokreti pevačice, eksperimentalni tonovi i neočekivane promene u ritmu i zvuku, poptpuno će vas paralisati, pa i sami neće ništa drugo ni raditi sem što ćete se ukopati i i sami šugejzovati, samo ne u svoje cipele, već u sve što se pred vama dešava na bini.
Oni najhrabriji, i ove večeri, su do jutra mogli da đuskaju uz DJ set Juri Paika.
Just Mustard, foto: Marina Uzelac
foto: Marina Uzelac
Naredni dani festivala su u potpunosti preseljeni u kamp, sa izuzetkom subote, 15. jula, kada su koncerti organizovani na igralištu ispred škole u centru Sućuraja. Tokom preostalih dana, svakog dana ste u kampu mogli da čujete po dva izvođača na malom stejdžu do ulaza. U utorak, 11. jula, najpre je nastupila Sabrina De Mitri, koja je na engleskom i italijanskom uz saksofon izvela svoje aranžmane poznatih pesama. Potom, stejdž je preuzeo sastav Nick Pulpman & Shambles, a frontmen se osvrnuo na to koliko je zaljubljen u ovaj festival i kako ga već godinama redovno posećuje. Ipak, najveće skandiranje publike, bend je dobio kada je pevač, uprkos tome što mu je francuski maternji, na francuskom, a potom i na gotovo savršenom srpskom, otpevao najveći hit Obojenog programa, Kad se neko nečem dobrom nada.
Stejdž u sredu, 12. jula, najpre preuzimaju dva dijametralno suprotna sastava – Bacchus Khan, koji različitim udaraljkama i bubnjevima, vode kroz razne spiritualne zvukove, a potom sastav Svojat sa svojim eksperimentalnim zvukom. Ipak, zvezde večeri bili su Daikaiju, surf pankeri iz Alabame, koji su se na bini pojavili sa maskama. Ovaj sastav je najpre trebalo da nastupi na glavnom stejdžu 11. jula, ali zbog povrede bubnjara, svirka je pomerena za kamp. Malo je reći da je ovaj sastav poptuno autentična atrakcija. Već prvim taktom, basistkinja je skočila u prve redove publike ostvarujući interakciju sa svima koji su se našli do nje. Tokom narednih pesama, članovi su sve više intereagovali sa publikom što je kulumniralo time da su nekoliko njih iz publike pozvali na stejdž, predali im svoje instrumente, pokretom ruke pokazali šta da sviraju i otišli sa stejdža, a njih ostavili da sami sviraju i prave svoju melodiju i zvuk. Dalja interakcija sa ljudima oko stejdža postajala je intezivnija, te je u jednom trenutku ceo stejdž bio pun publike, a potom je napravljena i kratka pauza kako bi svi okupljeni pozirali i napravili kolektivnu fotografiju sa članovima benda. Ono što jeposebno zanimljivo je da, je zbog povrede bubnjara, ovog puta palice preuzeo naš producent Uroš Milkić, koji je bez maltene i jedne probe sa bendom uspešno odsvirao ceo koncert.
Daikaiju
Naredne večeri, posetioci su najpre imali prilike da čuju dvojac Litl Itali, koji čine Ivan Ščapec i Vatroslav Živković, koje znamo iz drugih muzičkih sastava (Ščapeca kao člana Seine, tvorca projekta Eine, a Vatroslava kao bivšeg člana Nemečeka). Ovaj dvojac pružio je posetiocima skoro jednočasovno elektro trip hop iskustvo, a gotovo sam sigurna da će oni koji su ih sada prvi put slušali zasigurno nastaviti da prate ovaj projekat. Za njima stejdž preuzima beogradski sastav Roza, čiji je post pankerski instrumentalni set zvučao kao saundtrek nekog filma.
U petak, 14. jula, prvi je nastupio sastav Tight Grips, dok je za njima stejdž preuzeo Kosan, čiji pevač je od samog starta bio među publikom. Tokom cele svirke, on je ostao sa druge strane bine, privlačeći pažnju svojom šetnjom i pevanjem među okupljenim posetiocima, dok je bend na bini svirao svoje psihodelične melodije.
Kosan
Pretposlednjeg dana, 15. jula, program je održan u centru Sućuraja i tom prilikom nastupili su Šumski i LHD, dok je slovenački sastav Haiku Garden, zbog privatnih problema, morao da otkaže nastup. Poslednjeg dana, u nedelju 16. jula, kada je veliki deo posetilaca, nažalost, već morao i da ode svojim kućama, rezervisan je za Jam session u kampu, a tokom dana održan je i ženski turnir u fudbalu.
Tokom ovih devet dana, posetioci su svakog dana mogli da rade jogu na doku nedaleko od kampa, ali i da prisustvuju različiitm kreativnim radionicama gde su mogli da nauče da sviraju perkusije, prave eko kozmetiku, uče da masiraju ili prisustvuju Komikaze radionicama stripa. Osim toga, organizovane su i besplatne šetnje s arheologom gde su zainteresovani mogli bolje da upoznaju Sućuraj iz istorijske perspektive.
TamTam festival zaista nudi bogat i raznovrstan program, kako muzički, tako i sporedni kroz razne druge aktivnosti i radionice. Ipak, ono što se čini kao najveća vrednost ovog festivala je sama atmosfera i osećaj zajendice koji imate tokom ovih devet dana. Oni koji su u kampu posebno mogu svedočiti tome koliko se osećate blisko sa svima koji kampuju oko vas tih devet festivalskih dana. Posebna vrednost leži u tome što je festival zaista za svakoga – možete povesti svog partnera ili partnerku, prijatelja, kućnog ljubimca, celu porodicu – koga god – i nećete se pokajati. Takozvani kućni red u kampu se striktno poštuje, te buku i galamu nećete čuti posle 1 noću i moći ćete neometano da spavate, dok, ukoliko ste željni daljeg provoda, uvek ćete na doku ispred kampa moći da upoznate nekog novog i pridružite se u druženju, koje često ume da bude obogaćeno i različitim instrumentima koje neko donese, pa zasvira, a ume da potraje i do jutarnjih časova. Sve vreme, imaćete prilike da jedete i najbolju vegansku hranu koju priprema ekipa u kampu i koja je, kako smo već naveli, zaista i cenovno vrlo pristupačna, a ono što je dokaz da iako je dosta ljudi na jednom mestu, ukoliko su zaista osvešćeni i te kako mogu da funkcionišu, je to što nikakvo smeće nećete zateći niti na jednoj lokaciji gde se odvija festival, pa čak ni jedan opušak. I to je možda ono najlepše što ćete osetiti na ovom festivalu – uz dobru muziku i zabavu, dobro jedete, družite se, radite jogu, plivate, upoznajete nove ljude. I svi ste tu – zajedno i solidarno.
Fotografije: TamTam festival
0 Comments