Sablast
Ti hodaš po zemlji u koju propadam
Crnoj od mržnje, jadnoj od bola
Zlokobno otkucava sat
I krici se prolamaju kroz noć
Dok ih novo jutro ne uguši
Apsurdno ne poznajemo sebe
U svome odrazu vidim vas
Ogledala su neprijatelji
Treba ih polomiti
Dozivaju odsutnosti
Nagriza samoća
Čelične zidove besmisla
Rđa je na zanemarenim kutima
Naših bića koja ne prihvatamo
Tanka je linija između tamnice i hrama
Nekima je telo grobnica
Ubijam se dok kosti ne prohodaju
Svaki pokret je spomenik
Jednom delu duše
I svaki osmeh opelo
Još neupokojenim snovima
Ja neću biti tvoj agnus dei
Jer i sama žudim za spasenjem
U snoviđenju te pohodim
Sablast sa belim licem čoveka
Iza tamnih naočara
Mrtve oči gledaju
Mina Pavlović rođena je i živi u Beogradu, gde upisuje studije filozofije na Filozofskom fakultetu. Njen filozofski rad fokusiran je pre svega na analitičku estetiku, ontologiju umetnosti i normativnu etiku, ali uz to veliki značaj pridaje i izučavanju lingvistike i retorike. Učestvovala je na više konferencija u zemlji i regionu i objavljivala radove u nekoliko časopisa i zbornika. Poeziju je počela da piše u gimnazijskim danima, ali tek od nedavno to deli sa drugima. U pisanju i govoru je jezički puritanac. Član je Internacionalnog udruženja profesionalnih pisaca i urednika, na čijim projektima, između ostalog, trenutno radi.
Ilustracija: Marija Ognjanov
Podstičemo vas da nam, ukoliko i sami pišete poeziju ili prozu, pošaljete svoje radove na našu mejl adresu: [email protected]
0 Comments