Čini se da ove godine svako malo dobijemo novo sjajno izdanje, bilo od družine ili pojedinaca koji se vezuju za sad već kultni lejbl Kite i Jaja Production. Nakon Bekfleša, i Fujčinela Bojsa, KIJ nam prezentuju novo izdanje koje je izbacio Ničke 3000.
Plažni identitet mu je ime. Na njemu su neke nove teme, razrađene neke stare, drugačija produkcija, posvete, omaži, ali pre svega dobra zabava koja ima dobar potencijal za svakodenvno citiranje. Ako slučajno Ničketa ne prepoznajte po ovom (umetničkom) imenu, onda ga sigurno znate kao Nidžu iz Joca i Nidža Show-a (nekadašnja Klinika), sumunatog podkasta koji smo svi gledali. Neki iz uživanja, neki iz gađenja, ali sa zanimanjem šta će se desiti sledeće.
Ako niste poslušali ovaj mini album, preporuka je da to odmah uradite, ali prvo pročitajte šta sve Ničke ima da kaže o tome šta je uradio. Kako je došao do nekih ideja, ali i šta nam preporučuje da poslušamo i pogledamo ovih toplih dana.
Pre neki dan kad sam preporučivao tvoj album, objašnjavao sam ljudima ko si ti, pa sam naveo Nidža iz Joca i Nidža show-a, kao i onaj iz druge strofe Ako humrem danas bebo, što proždire to du*e. Je l’ ti se sviđaju takvi opisi, to jest kako ti sebe objašnjavaš – ko si i kako se doživljavaš?
To je verovatno praktičan način da me predstaviš nekome ko je upoznat sa Kite I Jaja Produkcijom, ali nije previše duboko u priči da zna individualne članove i nadimke. Trudim se da se ne doživljavam, ali bih sebe opisao kao andergraund repera iz Novog Sada koji se takođe bavi podkastingom i dramaturgijom.
Pitam za ove opise prvo, jer slušajući album stičem utisak da si hteo nešto novo i drugačije da uradiš. Koliko si se svesno odmakao od priče koju si do sad imao?
Mislim da nisam uopšte odmakao od priče koju sam do sad imao, već da sam je uradio bolje nego što sam je pre radio. Što se tiče tematike i atmosfere, ovo se ne razlikuje od Pravi Komša Bolid ili Pikolo. Što se tiče matrica: Ako prelistate ceo KIJ Youtube kanal, videćete da smo ja i producent Plažnog indentiteta, Pistaccio (Milan Milkov, tada se zvao Gugutka) zajedno sa Klikom radili sirovije verzije ovog stila. Publici su verovatno najpoznatiji naši radovi u trepu, i poslednjih par godina smo gurali pretežno taj stil instrumentala i repovanja prvenstveno zato što smo krenuli da repujemo kada se taj podžanr širio i formirao ali….
Naši hip-hop uticaji pre toga su bili rep iz 90-ih i eksperimentalni/andergraund rep. Rep muzika kojoj se lično uvek vraćam su pretežno east coast grupe i reperi kao što su: Mobb Deep, ceo Wu-Tang, Sean Price i cela Boot Camp Klika, Big L, Kool Keith, Beastie Boys, Cypress Hill ( sa zapada su, al ae reci mi da Temples of Boom nije east coast album) itd. Tako da mi je imalo smisla da solo projekat vuče na taj zvuk, a Pistaccio ima vrlo sličan ukus, tako da je sve prilično imalo smisla.
FUN FACT:
Bekfleš je počeo kao boom bap projekat, dok je Kardež tada predstavljao komercijalniju, modernu stranu Klike. Evo ga dobar primer Pistaccio produced projekta od pre 10 godina:
Da li postoji neka celovitija priča iza Plažnog identiteta kojom si se vodio dok si pravio album, snimao, razmišljao o njemu?
U suštini sam samo pitao Milkova za određenu vrstu matrica i repovao na njih. Pre sam hteo da imam razrađenije koncepte, ali sam shvatio da je bolje ako se vodim trenutnim raspoloženjem/interesovanjima i posle oblikujem da ima smisla (ako je moguće). Jedino što sam hteo je da EP ne liči ni na šta trenutno aktuelno u domaćem repu. Mislim da je specifično za ovaj projekat to što sam dosta korigovao tekstove dok je većina mojih pređašnjih versova uglavnom napisana i snimljena za manje od sat vremena, eventualno sam snimao opet kada ispadnem iz ritma. Isto tako, Pistaccio je počeo uglavnom od kostura matrica na koje sam ja snimao prvu verziju versa, tako da smo kroz nekoliko meseci uporedo modifikovali svako svoj deo muzike.
Odakle džez, odakle te neke malo apstraktnije matrice? Šta si sve slušao što te je vuklo ka tim radovima?
Lično preferiram funk, ali Pistaccio je veliki slušalac i sempler džeza, progresivnog roka, saundtrekova itd…. On je zapravo poslednjih par godina više pravio elektroniku nego rep instrumentale, ali smo zajedno zgotivili novi talas „andergraund’’/ „boom bap revival’’/ „čudnije’’ muzike. Neki od primera takvog repa su Earl Sweatshirt kojeg si spomenuo u recenziji, a čuveni The Alchemist je neki popularan predstavnik toga sa producentske strane (ako tražite novog dobrog repera, lagano samo slušajte likove koji su radili sa Alchemistom). Griselda Records je isto dobar primer.
Neki primeri koje ljudi možda ne znaju, a trebalo bi su: Mach Hommy, Boldy James, Roc Marciano, MIKE, grupa Armand Hammer, Rome Streetz…. Prethodnici toga bili bi MF DOOM, J Dilla i Madlib i Alchemist (pošto čovek pravi dobar rep od 90-ih). Projekat „Scaring The Hoes’’ jpegmafie i Danny Browna mi je uticajan, možda ne po zvuku koliko po stavu/ideji. U suštini, hteli smo da napravimo Kite i Jaja verziju tog stila.
U jednom momentu kažeš – Istripovan sam kao i svi iz Novog Sada. Je l’ postoji neko osnovno osećanje, emocija, raspoloženje, kojima mogu da se opišu ljudi iz Novog Sada danas? Barem ove neke naše padavičarske supkulture?
Ne izlazim puno više, osim do Zbir točionice i poneku svirku, tako da ne bih mogao da opišem mlade ljude iz Novog Sada. Osećaj kojim bih opisao sebe i svoje vršnjake: zamisli da toneš u živi pesak, ali se ne uzbuđuješ previše oko toga.
Milan Milkov Producent
Šta si sve koristio od onih citata iz filmova, ja sam prepoznao samo Džo Pešija iz Goodfellas-a, i je l’ postoji neki veći razlog što si baš te semplove koristio?
Džo Peši iz Gudfelasa i Kazina, zato što ti filmovi šiju i imao sam kurčevit vers na toj pesmi. Kendal Roy-a iz Succession-a smo uzeli za intro zato što voli rep, ali jako nije iz te priče, pa mi se uklapalo u koncept. Na Čunga Lunga smo za intro semplovali komičara Mark Normanda o njegovom nastupu pred crnom publikom koji nije dobro prošao, a za outro legendu Pimp C-ja kako propoveda o reperima koji glume gangstere ali su potajno gej i ne smeju da priznaju. Mislim da to dobro opisuje većinu rep scene. Generalno volim semplove citata iz filmova/serija/emisija u svemu, od repa pa do death metala. Mislim da ću u budućnosti uraditi nešto kao grupa Mortician sa semplovima (staviću jako dugačak sempl iz filma na početak koji će biti duži od mog versa i pesme). Takođe želim da koristim više semplova na srpskom u budućnosti.
Isto i za spot CBT, đuskaš isped TV-a, na kom su Big Daddy-a sa Sendlerom i Romeo must die. Je l’ ima neka veća priča iza toga, ili je samo bilo na TV-u dok ste snimali?
Big Daddy je slučajno išao na televiziji, ali Adam Sendler je svakako legenda, veliki uticaj i potcenjen glumac. Zapravo sam prošle jeseni sa devojkom par nedelja gledao samo Adam Sendler filmove, od njegovih klasika kao što su Happy Gilmore pa do dramatičnijih uloga kao u Punch Drunk Love. Čuo sam da je Sendler dosta progurao svoje prijatelje komičare kada je uspeo, a ljubav za braću je nešto što se definitivno uklapa u koncept. Romeo Must Die sam planski stavio, zato što sam malo temeljnije krenuo da preslušavam DMX-a, a onda sam se setio da je glumio u filmu sa legendom Jet Lijem, pa sam ga pogledao opet i stavio u spot.
Ceo tvoj rad, ali i rad kroz Kliku, i Joca i Nidža Show je duboko DIY i underground. Je l’ to to, je l’ to ono što vi samo želite i da li je to neki maks vaših interesovanja? Da li postoji želja za malo uniformisanijim rečima, drugačijim stilom i samim tim komercijalom? Odnosno, šta kažeš kad čuješ da takvim ponašanjem i „ružnim rečima” u startu odbaciš od sebe određeni deo slušalaca koji bi muzički ili nekom konačnom porukom cele priče mogli da shvate to na pravi način?
Takve promene bih pravio samo ako bih privatno prestao da psujem ili šta već. Imam osećaj da bi neko veštačko omekšavanje prouzrokovalo tešku flopčinu, što bi rekli mladi. Naravno, nemam ništa protiv da možda bolje prezentujem/promovišem to što mi se svakako radi, pa sad ako se obogatim od repovanja/bacanja fora o drugarima i povraćanju – NEĆU SE BUNITI.
Mislim da već dovoljno ljudi pokušava da bude ispolirano i pristupačno za svakog, što u muzici što drugde, tako da nema potrebe da se ja guram tu. Moji lični uticaji su pretežno manje pristupačne stvari kao što su andergraund/gengsta rep, ekstremni metal, hc pank , noiz rok, komičari kao što su Norm Macdonald i Patrice O’Neal, pisci kao Lavkraft i Ligoti, nasilni i vulgarni filmovi i tako dalje…. Potpuno sam okej da pravim nešto što na površini deluje glupo/vulgarno/šokantno/perverzno/nezrelo/nemoralno nekom ko ne deli moja interesovanja i smisao za humor. Mnogo me više zanimaju ljudi koji kontaju nego ljudi koji ne kontaju.
Šta se dešava sa podkastom, da li će biti novih avantura?
Dok god smo Jova i ja živi verovatno ćemo raditi podkast. Trenutno ne znam kada ćemo se vratiti i koliko redovno ćemo snimati, ali radi se na tome.
Kad gledaš sa distance, da li misliš da ste negde preterali dok ste radili Joca i Nidža Show, da li neke stvari ne biste ponovili, hladnije i trezvenije glave, a da li misliš da ste negde mogli još više i dalje, i tvrđe?
Pazi, ideja da ću ja sad da pričam i da će neko da me sluša i gleda kako laprdam je u startu arogantna, i pre svega sramota me je oko toga. Verovatno 85% emisije ne bih uradio da mogu sad da menjam stvari, mada ne znam šta bih tačno menjao. U tim trenucima je verovatno moralo tako da bude, tako da i ja jedem govna. Poenta emisije je svakako da se neulepšano uhvate neki momenti, što pozitivni, što negativni. Meni su lično najzabavnije emisije gde smo imali dobar razgovor sa ljudima koji imaju sličan smisao za humor (neki od primera: Cojkela FTP, Nemanja Bogdanov i Nemanja Milošević iz CDS MMA kluba, Vlastelica/Denić/Čučković, Olgenc, solo emisije gde smo samo Jova i ja…). Publika preferira brljavljenja, ali mislim da nećemo ići u tom pravcu više. Mislim da ćemo morati da postanemo zapravo duhoviti i zanimljivi bez rekvizita, nadam se da ćemo uspeti.
Šta ti je kul od domaće muzike, i rep scene a da nema veze sa tobom, tj. sa tvojom ekipom i prijateljima?
NE VOLIM NIŠTA ŠTO NEMA VEZE SA MNOM I MOJOM EKIPOM.
Šalim se, mada posle Fujčinela Boysa stvarno mi je teško da se setim nečega što mi je gotivno, a da nema veze sa nama. Glupi i Siromašni, Zicer, Micka, Jovica & Škele su dobri sa domaće rep scene, mada svi donekle imaju veze sa nama, što preko muzičkih saradnji, što van repa…. Jevadh, Kalo, ROIR, All Except One, Polywhy, Neven, NULA, Gazorpazorp, Monohrom, Prototip, Vizelj su neki od bendova koje gotivim i koje sam gledao uživo poslednjih par godina, a mislim da je živa svirka bitna za doživljaj gitarske muzike, tako da idite na svirke. Bend Nabod! mi je isto gotivan, ali nisam još išao na svirku.
Od komercijalnih stvari sam preslušao Voyagov album i skontao sam da ne lažem dovoljno u svojoj muzici. Ona 50 cent style rep pesma mi je do jaja, mislim da treba jedan ceo takav projekat da uradi. Puštala mi je devojka Barbaru Bobak, sviđa mi se ideja retro 90s style narodnjaka, kao bendovi kad sviraju old school thrash sa retro produkcijom/estetikom, samo u narodnjacima. Ako sam nešto zaboravio, ne zamerite.
Kako ćeš promovisati Plažni identitet, i kad i gde?
Odrepovao sam skoro ceo tejp na Klinika Festu jedno nedelju dana pre nego što je izašao, tako da je to bila neka vrsta promocije. Nisam se najbolje pokazao par puta kada sam probao da organizujem sebi nastup, tako da verovatno neću promovisati tejp, osim ako nekog ko se bavi organizacijom koncerata zanima da bukira Ničketa3000. Klika- Bratni Zločini izlazi ove godine, a to će verovatno imati promociju i u Novom Sadu i u Beogradu, tako da ću odraditi mini-solo set u okviru toga. Pistaccio trenutno nije u Srbiji do jeseni, a voleo bih da sa njim razradim nešto sa lajv sintovima/semplovanjem da mi nastupi ne budu dosadni…. ako se dese. Trenutno me više zanima snimanje ostatka Plažnog serijala i nekih drugih projekata.
Preporuči nam neke filmove, ali daj nešto što nismo gledali?
Ne znam da li ste gledali Sorcerer (1977), ali i da jeste, možete opet. Cure (1997) je nešto što bih uvek preporučio, recimo da je kao japanski Se7en, samo luđe.
I za kraj, rangiraj nam nastavke Šreka od najboljeg ka najgorem, i daj neko objašnjenje što je neki bolji od drugih? I, naravno, rip batica iz Smash mouth.
Iskreno, posle prva dva se ne sećam kakvi su, tako da verovatno nisu tolike kidalice kao kec i dvojka. Preferiram prvi deo, ali mi je bilo smešnije da se pesma zove Šrek 2 i imao sam šemu rimovanja zato. Za kraj se otkrivam kao lažni Šrek uživalac.
0 Comments