Slikanje, Crtanje, Anatomsko crtanje, Grafika, Ilustracija, Pismo… samo su neki od predmeta koje pohađaju studenti i studentkinje Fakulteta primenjenih umetnosti na modulu Animacija. Nataša Mihailović i Isidora Vulić su dve mlade umetnice koje su sa nama podelile svoja studentska iskustva, ali, još važnije, predstavile su svoje radove i opisale nam, između ostalog, kako izgleda kreativan proces u kome oni nastaju.
Radovi Isidore Vulić
Šta smatraš najvažnijim što si naučila na fakultetu?
Nataša: Neke od bitnijih stvari koje sam naučila na fakultetu su: da te niko neće gurati kao ti samog sebe, da je fakultet tu za neke smernice, ali da je dosta bitno verovati svom instinktu, koristi fakultet za eksperimentisanje, uspeh tvog kolege ne ugrožava tvoj uspeh (nije takmičenje) i pitaj ljude koje ceniš za mišljenje!
Radovi Nataše Mihailović
Isidora: Ono najdragocenije što mi je fakultet pružio jeste sloboda: vreme i prostor, mesto za rad i umetničko istraživanje, eksperiment i razvoj jednog ličnog sistema estetskih vrednosti, i to posebno kroz tradicionalnije umetničke discipline kao što su slikanje, grafika i kaligrafija. Iz te slobode sledi i ono najvažnije što sam naučila: za bavljenje umetnošću potrebno je iskreno voleti tu umetnost, kao i to da ona nikada ne sme da postane potpuno rutinska. Otvorenost prema novim traganjima, preplitanje umetničkih disciplina, uopštena razigranost duha u procesima umetničkog stvaralaštva su neke od stvari koje ću posle fakulteta ponosno poneti sa sobom, a da ne pominjem sva poznanstva, prijateljstva, razumevanje i nadahnuća koja pružaju u istoj meri i student i profesori.
Radovi Isidore Vulić
U kom pravcu misliš da će se tvoj rad razvijati posle fakulteta?
Nataša: Volela bih u budućnosti da više pažnje posvetim ličnim projektima i na alternativniji način povežem ilustraciju i animaciju.
Isidora: Ono u šta sam sigurna jeste da će moj rad uvek težiti multimedijalnosti. Jako mi je teško da se ograničim na jednu oblast – uostalom, ja sam umetnost, specifično animaciju, izabrala baš iz razloga što sam tu videla mogućnost kombinovanja u beskonačno svih drugih oblasti kojima sam naklonjena. Na fakultetu sam i otkrila ljubav prema mnogo stavri za koje sam mislila da me ne intresuju preterano ili uopšte nisam znala da postoje, a verujem da me slična otkrića čekaju i u budućnosti, te planiram da radim na tome da istražujem što više i trudim se da uvek inkorporiram elemente raznih umetničkih oblasti u jednom radu. Jednostavnije rečeno, svoj dalji put vidim, pre svega, u autorskom stvaralaštvu, ali bih želela i da se oprobam u raznim saradnjama, da doprinesem i pomažem na raznim projektima, učestvujem u grupnim inicijativama, budem okružena drugim kreativcima.
Da li smatraš da si do sada potpuno razvila svoj umetnički izraz?
Nataša: Zapravo, još uvek tražim svoj izraz. Animacija daje veliku slobodu u izražavanju, ali mi je još uvek relativno noviji medij na koji se i posle dve godine predmeta još uvek privikavam. Posle osnovnih studija imam neki optimistični osećaj kao da sam napravila dobru osnovu, ali da tek sada treba da „zaokružim” neke stvari.
Radovi Nataše Mihailović
Isidora: Paaa… i da i ne. Ako pod umetičkim izrazom podrazumevamo opšti pristup kreativnom procesu onda da, a ukoliko podrazumevamo čisto estetski stil, ustaljeni motiv, materijal i paletu boja, onda baš i ne. Kroz svoje obrazovanje na fakultetu shvatila sam da su multimedijalnost, eksperiment, sklonost ka analognim tehnikama, fluorescentnim bojama, ornamentima i folklornim motivima neke od stvari koje su se pokazale konstantne. Ipak, čini mi se da je i uz te konstante rezultat uvek makar na neki način različit, te to i različitost rezultata čini jednim neizbežnim elementom mog umetničkog izraza.
Radovi Isidore Vulić
Opiši svoj kreativni proces.
Nataša: Kad mi naleti neka ideja, volim prvo dosta vremena da odvojim za istraživanje. Uživam da pravim moodboard-ove i lično su mi jako bitni jer mi pomažu da uobličim bolje ideju i smer u kom želim da se projekat kreće. Zavisi od projekta, naravno, ali nekad mi je potrebno i u malim tezama sebi da objasnim šta tačno želim, i onda pokušavam da se pridržavam toga. Ja zapravo uopšte ne pravim puno pripremnih skica, često krenem sa inicijalnom idejom, pa u toku rada menjam stvari kako bih najbolje uklopila sve elemente.
Isidora: Moj kretivni proces je, onako kako sada izgleda, definitivno nešto na čemu moram još puno da radim, ali je i nešto što zna da bude neverovatno zabavno i ispunjujuće. Da se razumemo – ja jesam odgovorna, ali ne i organozovana: ne umem baš da pravim rasporede, tabele rada, pintrest bordove i izdvajam istu količinu vremena svakodnevno za rad. Čak i kada se odvažim da napravim neki raspored, retko uspem da ga se priržavam. Ali! Baš zbog ovakvih (ne)navika se trudim da konstantno skupljam ideje i ispiracije, nebitno kad i gde. Vizuelene dnevnike vodim još od srednje škole i iz tih žvrljki svakodnevice crpim ogromnu inspiraciju, pomažu mi da nikad ne spustim gard, te zbog toga doći do ideje ili likovnog pravca zna da bude jako lako. U samom kreativnom procesu mi se često desi da pođem „unazad”, da ne nadograđujem progresivno jednu ideju i vizuale, već da na početku napravim kič i haos od mnogo njih, i onda element po element eliminišem dok ne budem zadovoljna. Često mi se desi da, umesto da počnem od grube skice ka nečemu složenijem, počnem od najsitnijeg detalja kog potpuno definišem i nakitim, pa u odnosu na taj detalj uradim sve ostalo. Takođe mi je važno i volim da razgovram o ideji sa drugima, zatražim savet i usmerenje, mnogo puta baš kroz razgovor rešim neke dileme.
Od ideje do formata – čime ti je najzanimljivije da se baviš? Šta te kod jednog rada najviše interesuje?
Nataša: Kao što sam napomenula, neretko mi je samo formiranje koncepta i razrađivanje ideje podjednako zanimljivo kao izvedba rada. Teško mi je da izdvojim koji segment mi je najinteresantniji jer to posmatram kao celinu, i često ono što me najviše zanima varira i od mog raspoloženja.
Nataša Mihailović – rad u procesu nastajanja
Isidora: Ideja i format su kod mene neraskidivi pojmovi i kada god počinjem rad na nečemu, istovremeno razmišljam i o jednom i o drugom, iako su u pogledu rada skroz drugačiji: o ideji mogu da razmišljam bilo kad, bilo gde, i s bilo kim, i ponekad je potrebno dugo da se ona raspetlja, dok je razmišljanje o formatu malo „introvertnija rabota”, ponekad fizički zahtevna, prljava i traži brdo materijala. Ipak, meni lično je stvaranje ideje mukotrpniji i naporniji posao, posebno što se uvek vodim ličnim iskustvima i moje ideje su dosta vezane za subjektivne doživljaje koje želim da pretvorim u nešto široko razumljivo, što zna da bude zapetljano, ali baš zbog toga kada istražujem format, opuštenost i isprobavanje raznih veličina, alata i boja znaju dosta da pomognu, nekad čak i zasene ideju, što možda nije uvek dobro. Međutim, kada se na kraju sve spoji i ispadne nešto presuper, više od onog od čega je napravljeno, i kada ljudi počnu nezavisno da iščitavaju i tumače sam rad, tad je magično. Upravo je to ono što me najviše i interesuje kod jednog rada: kako su svi elementi spojeni i zašto baš ti. Zato mi je od mnogih filmova draži njihov making of.
Ivana Vulić – Skica za film
Kakva je perspektiva mladih umetnika u Srbiji?
Nataša: Iako svi znamo kakvo nam je stanje u državi i u kom položaju je umetnost i kultura, uočavam i neke pozitivne promene u svojoj generaciji. Drago mi je što sam studirala sa zaista vrednim i inspirativnim ljudima. Mislim da je važno da mi, kao mladi, naučimo da poštujemo i vrednujemo svoj rad i budemo svesni svojih kvaliteta, kao i da se postavimo profesionalno, jer, ako sebe ne poštujemo, često neće ni drugi. Uočila sam da su mladi ljudi osvešćeniji po tom pitanju i da se trude da bolje pozicioniraju sebe i samim tim poboljšaju scenu i predstavu umetnika u Srbiji.
Isidora: Svesna sam da situacija u Srbiji nije bajkovita, ali ne mogu reći da je loša. Trud, posvećenost i talenat cene se svuda, pa i ovde, a balkansko podneblje, kultura i nasleđe su za mene ogroman izvor nadahnuća, senzibilitet naroda takođe, i mislim da jednom umetniku ova atmosfera nudi mogućnost za izuzetno plodan rad. Srećna okolnost za mlade je i što kreativno tržište nije prezasićeno, pogotovo kada su u pitanju baš specifične umetničke veštine, te iz mog nekog iskustva, čini mi se da se svuda nešto nudi i da ima puno kreativnih ljudi koji malo – po malo obrazuju društvo i stvaraju bogatu umetničku scenu, naročito u Beogradu. Naravno, ja sam prva koja je za studentske razmene, obrazovanje u inostranstvu ili bilo kakva putovanja, jer smatram da se iz toga može naučiti užasno mnogo, s obzirom na to da sam i sama to iskusila, i tek planiram da se još oprobam u nekim novim vodama, ali uvek bih se vratila da primenim ono što sam naučila na svoju matičnu zajednicu. Verujem da tako sami sebi stvaramo bogatije kreativno okruženje.
Na koji svoj dosadašnji rad si najponosnija?
Nataša: Često najviše volim radove koje najskorije uradim, tako da se to uvek menja. Trenutno još uvek radim na svom diplomskom filmu „Utorak uveče”, ali verujem da će u skorije vreme to da mi bude najdraži projekat!
Radovi Nataše Mihailović
Isidora: To su, zapravo, 2 rada, jer su tokom prošlog semestra išla uvek zajedno: jedan je moj prvi autorski animirani film Kora pomorandže, a drugi rad je moje prvo tipografsko pismo Kasivida. Oba rada trebalo je da radim tokom oba semestra prošle (četvrte) godine, ali pošto sam prvi semestar provela u Španiji na studentskoj razmeni koja mi je lično puno značila i koju sam iskoristila za jedan temeljan duhovni oporavak, ozbiljan rad na oba dela sveo se samo na drugi semestar. Energični tempo, malo manje spavanja i puno nakupljenog nadahnuća i motivacije – i sve je na kraju bilo gotovo na vreme. Kada god bi rad na filmu postao haotičan i iscrpljujući, mogla sam da pređem na preciznost i sistematičost koje traži rad na jednom fontu.
Rad Isidore Vulić
Naslovna ilustracija: Nataša Mihailović
0 Comments