fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Aseksualnost – ne celibat, ni apstinencija

Jedan procenat svetske populacije oseća odsustvo sekusalne orijentacije ili nedostak želje za seksualnim aktivnostima
Piše: Marija Milić

6. October 2022

U hiperseksualizovanom društvu u kojem živimo (pogotovo medijski), seksepil prodaje naslovne strane, porno industrija zarađuje milione, dok se na Only fans-u (platforma koja funkcioniše po sistemu na kome kreatori zarađuju tako što postavljaju ekskluzivan NSFW – not safe for work sadržaj) ljudi obogate za nekoliko meseci, a naši rijaliti programi prosperiraju na svakoj ekspilicitnoj sceni. 

Međutim, uprkos stalnom bombardovanju takvim sadržajima, jedan procenat svetske populacije oseća potpuno odsustvo sekusalne orijentacije ili nedostak želje za seksualnim aktivnostima, te se takve osobe karakterišu kao asekusalne.

Usled često nedovoljnog znanja ljudi o aseksualnosti, pripadnici ove orijentacije neretko nailaze na nerazumevanje. Tako, aseksualni ljudi su često etiketirani kao ljudi koji „imaju problem“, „koji bi trebalo da se leče“ ili im se često govori kako samo još uvek nisu pronašli odgovarajućeg partnera/ku. Retkost nisu ni nasilni komentari poput – „ja ću tebe da preobratim“ ili „ma to je samo faza“. Ipak, ove osobe ne biraju da budu aseksualne, a mnoge su savršeno srećne svojom aseksualnošću.

Izvor: Naomi Lir

Šta je aseksualnost?

Do 2013. godine, svaki nedostatak seksualne želje je smatran poremećajem u vodiču koji su koristili zdravstveni radnici da definišu i klasifikuju mentalne poremećaje — Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM) koji je kreiralo Američko udruženje psihijatara (APA).

Tačnije, DSM je smatrao da je nedostatak seksualne želje stanje koje se naziva „hipoaktivni poremećaj seksualne želje“ ili HSDD, definisan kao „niska seksualna želja praćena izraženim stresom ili međuljudskim poteškoćama“. Razumljivo, mnogi aseksualni ljudi su tvrdili da je pogrešno dijagnostikovati seksualnu orijentaciju kao mentalni poremećaj.

Nakon što je APA počela da radi na petom izdanju DSM-a 2007. godine, članovi Mreže za obrazovanje o vidljivosti aseksualnosti (AVEN) reagovali su formiranjem komiteta koji se zalagao za isključivanje aseksualnih ljudi iz dijagnoze HSDD. Pet članova ovog komiteta pripremilo je i podnelo izveštaj od 78 stranica koji je uključivao pregled literature o istraživanju o aseksualnosti, uz intervjue sa psiholozima i lične izjave.

Kada je objavljen 2013. godine, DSM-V je na kraju zamenio HSDD ​​sa dva nova poremećaja: poremećajem ženskog seksualnog interesa/uzbuđenja (FSIAD) i poremećajem hipoaktivne seksualne želje kod muškaraca (MHSDD). Obe ove definicije kažu: „Ako se doživotni nedostatak seksualne želje bolje objasni nečijim samoidentifikovanjem kao ’aseksualnim’, onda se dijagnoza (FSAID ili MHSDD) ne bi postavila. Tada, aseksualnosti i zvanično prestaje da se smatra poremećajem, navodi se u tekstu na sajtu Feeld.

Posebno je važno da razjasnimo da, ljubavna orijentacija nije isto što i seksualna orijentacija, pa neke aseksualne osobe mogu osećati romantičnu privlačnost, mogu imati partnere, želju da dejtuju ili ostvare romantičnu, psihičku povezanost, takozvanu „platonsku ljubav“. Uprkos tome što mogu da osete privlačnost ili zaljubljenost i dalje ne osećaju seksualnu privlačnost.

Ono što predstavlja čestu zabunu jeste pogrešno uverenje da se aseksualne osobe uzdržavaju od seksualnih aktivnosti, dok zapravo one ne osećaju potrebu za istom. Upravo po tome se aseksualnost razikuje od celibata, koji se u mnogim religijama smatra kao vrlina, dok se na asekusanost gleda kao na neku vrstu poremećaja. Zabluda je i da su aseksualne osobe osobe koje su doživele neku traumu ili neprijatnost i da zbog toga izbegavaju sekusalne odnose. U većini slučajeva ovo nije istina, kao ni kod ostalih seksualnih orijentacija ne zna se šta je uzrok tome ni kako do toga dolazi.

Aseksualne osobe često su okarakterisane i kao neprivlačne, introvertne osobe koje sede u svojim sobama i ne žele kontakt sa ostatkom društva, naprotiv, one mogu biti privlačne i veoma društveno aktivne, ali bez želje za seksualnim kontaktom. Ljudi koji se identifikuju tako često se pogrešno smatraju i nesposobnim da nađu partnera/ku.

Ace je skraćeni naziv za pripadnike ove zajednice, dok je njihova zastava u bojama crne, sive, bele i ljubičaste. Crna simbolizuje aseksualnost, siva aseksualne osobe sive zone (spektar između aseksualnosti i seksualnosti), bela je za osobe koje osećaju seksualnu privlačnost, a ljubičasta za zajednicu. Svetska nedelja podizanja svesti o Ace zajednici održava se već dvanaest godina, svake poslednje nedelje u oktobru. Među aseksualce svrstavaju se i Nikola Tesla, Emili Bronte, Isak Njutn, Frederik Šopen, Salvador Dali, kao i J.M. Barrie, kreator Petra Pana i Kim Deal iz benda Pixies… Takođe, Stiven Hilenburg, kreator crtanog filma Sunđer Bob Kockalone, rekao je da upravo lik Sunđerboba može da se posmatra kao aseksualan.

Izvor: Shawn Goldbert/Shutterstock

Različite varijacije aseksualnosti

Postoje različite varijacije, te aseksualne osobe mogu biti periodično aktivne, odnosno seks-pozitivne (u zavisnosti od toga da li to žele) učestvuju u sekusalnom odnosu, ali bez seksualne želje. Mnoge aseksualne osobe imaju potrebu isključivo za masturbacijom. Samozadovoljavanje aseksualnih osoba je još uvek neistražena tema, ali se pretpostavlja da postoji nepovezanost između njih i osoba o kojima maštaju, npr. masturbiraju kako bi se oslobodili pritiska.

Pripadnici mogu ulaziti u veze i stvarati potomstvo jer su reproduktivno potpuno zdrave (što je još jedna od stigmi). U Kini čak postoje sajtovi za upoznavanje, kao i sajt preko kog se mogu upoznati pripadnici ove zajednice koji žele brak (baziran na intimi bez seksualnih odnosa). Kod nas su takođe aktivne različite (pretežno fejsbuk) grupe za međusobnu podršku, ohrabrivanje savete i upoznavanje.

Najveću društvenu mrežu za podršku aseksualnim osobama AVEN osnovao je Dejvid Džej, student Univerziteta Veslian, 2001. godine. Ona je uticala na okupljanje aseksualnih osoba u zajednicu, pomogla da se aseksualnost artikuliše kao identitet i doprinela vidljivosti aseksualnosti u društvu.

Pored seks-pozitivne, kod podvarijacija aseksualnosti postoje i prepoznaju se i sledeće kategorije: seks-neutralna: nezainteresovani za seks; seks-odbojna: ideja o učestvovanju u seksualnom odnosu im pričinjava nelagodu ili je se otvoreno gnušaju; i anti-seks kategoriju: ne odobravaju nikakvo učestvovanje u seksualnim odnosima.

Aseksualnost kroz istoriju i u pop kulturi

Aseksualnost je prvi put nastala kao koncept kasnih 1890-ih, nemački seksolog Magnus Hiršfeld tada je pomenuo ljude bez ikakve seksualne želje, nazivajući ih „seksualnom anestezijom“. Moderno shvatanje aseksualnosti je prvi put oformljeno u 20. veku, uključivanjem aseksualnosti u skalu ocenjivanja seksualne orijentacije iz 1948. koju je radio Američki biolog i seksolog Alfred Kinsi.

Prema podacima istraživanja, koji se nalaze u radu, između 1% i 4% odraslih muških ispitanika potpalo je pod kategoriju „X”, što znači da su izrazili nepostojanje želje za socio-seksualne kontakte ili odsustvo reakcije na njih. Što se tiče žena, između 1% i 19% njih je potpalo pod kategoriju „X”, od čega su 14 – 19% neudatih žena, a 1- 3% udatih žena koje su se identifikovale prema kategoriji X – koja predstavlja aseksualnost. Nejasno ostaje koliko je privlačnosti dovoljno da bi se neko kvalifikovao kao aseksualan. 

Termin je polako dobijao na značaju u narednim decenijama, te se o aseksualnosti govorilo i u fenimističkim manifestima, dok je 2007. godine, savezna država Njujork donela Zakon o nediskriminaciji seksualne orijentacije, koji je bio prvi, i trenutno jedini, zakon koji pominje aseksualnost.

Izvor: Robert Perry/Getty Images

Jedno od kultnih pominjanja aseksualnosti bilo je u intervjuu Dejvida Bouvija iz 1974. godine za magazin Rolling Stones (I’m regarded quite asexually by a lot of people…). Aseksualnost je, takođe, prikazana u animiranoj seriji za odrasle BoJack Horseman, gde se jedan od glavnih likova, Tod Čavez, pojavljuje kao aseksualac. BoJack Horseman je nesumnjivo promenio aseksualnu reprezentaciju posvetivši više sezona Todu i njegovom putu ka samootkrivanju i prihvatanju, što uključuje prisustvo aseksualnoj grupi za sastanke i odlazak na sastanak sa aseksualnom devojkom, Jolandom Buenaventurom.

Britanski model i aktivistkinja Yasmin Benoit kreirala je haštag na Tviteru #ThisIsWhatAsexualLooksLike, kako bi kroz to osnažila Ace pripadnike i na društvenim mrežama im pružila prostor da komuniciraju o tome. Pored toga što je i sama aseksualna, ona je i model, te kroz taj posao ruši stereotipe, takođe, aktivno drži prezentacije i panele širom sveta na kojima pokušava da približi ljudima šta znači i kako izgleda biti aseksualan, govoreći dosta iz svog ličnog ugla. A ono što je i sama izdvojila kao veliki stereotip koji pokušava da otkloni je to što je crnkinja (koje su najčešće hiperseksualizovane).

Izvor: Preuzete sa njenog Twitter profila

Aseksualnost i diskriminacija

Potencijalni problem sa kojim se susreću osobe koje su se identifikovale kao aseksualne jeste dupla diskriminacija, odnosno, neprihvatanje od strane pripadnika homosekusalne i heterosekusalne orijentacije. Ove osobe često nailaze na nerazumevanje i doživljavane su kao najmanje emotivne, pa samim tim i najmanje „humane”, zbog pogrešne interpretacije aseksualnosti kao neemotivne orijentacije. Isto tako, nestručnost različitih psihologa i psihoterapeuta može dovesti do toga da se aseksualna osoba dodatno oseća loše ili da bude primorana da radi na tome da kod sebe probudi neku vrstu seksualnosti (najčešće homo ili hetero). Postoje i medikamenti koji se prepisuju osobama sa smanjenim libidom, što je veštački način da osoba kod sebe probudi želju za seksualnom aktivnošću – koje se usled pogrešnih dijagnoza propisuju ovim osobama. Pored toga, diskriminacija se često odnosi i na rasnu diskriminaciju, tako se najčešće pripadnici crne rase, smatraju privlačnim i seksipilnim, dok se na primer, mongoloidna rasa smatra manje privlačnom, te je navodno, lakše poverovati da su aseksualni. Gorepomenuta aktivistkinja i model Yasmin je upravo primer koji pokazuje da je stigmatizacija, kada je reč o sekusalnoj orijentaciji, pogrešna stvar, dok njen hašteg svedoči da svakako nije jedina. Yasmin je prvi model koji se javno identifikovala kao aseksualna i antiromantična, a njene modne kampanje koristi i kao način da normalizuje ovu seksualnu orijentaciju.

Usled nedovoljne informisanosti i edukacije na ovu temu dolazi do pomenutih situacija, što može biti veoma demotivišuće posebno po mlađe pripadnike koji tek otkrivaju svoju seksualnost.

Aseksualnost – samo još jedna „obična seksualna orijentacija”

Seksualna orijentacija ukoliko nije hetero često nailazi na brojne osude i teško biva prihvaćena, naročito u konzervativnim društvima. Nametanje određenih normi i manjak razumevanja mogu biti prepreka da osoba spozna svoju seksualnost, prihvati je i uživa u istoj. Normalizovanje i prihvatanje aseksualnosti (koju mnogi još uvek ne karakterišu kao seksualnu orijentaciju), kao i veća prisutnost i edukacija na ovu temu mogu doprineti boljem razumevanju i lakšem uklapanju pripadnika ove orijentacije u društvo. Stoga, podrška okruženja, medija, LBGTI+, ali i stručnih lica veliki je korak ka inkorporiranju i ravnopravnom suživotu u društvu, kakav svi zaslužujemo, bez obzira na naše opredeljenje.

Pokušaj potiskivanja sopstvene seksualnosti jednak je potiskivanju svog identiteta. Osluškivanje sebe i svojih potreba, je jedino što može da vas sačuva od pokušaja drugih da vas odvrate, leče ili preobrate!

Naslovna fotografija: Getty Images

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *