Iako kružna biblioteka, veliki globus, stare knjige i različiti naučni instrumenti deluju kao nešto što ćete videti samo na filmu ( recimo u biblioteci ili učionici u Hari Poteru) ili, pak, u najstarijim bibliotekama i univerzitetima širom Evrope, varate se! Do ovakvog ambijenta vodi vas linija 65 u pravcu Zvezdarske šume, a odatle 200 metara pravo dolazite do kapije i table sa natpisom Astronomska opservatorija.
Okružena drvećem i naizgled obična zgrada, Opservatorija se ubraja među prve spomenike moderne arhitekture u Srbiji i delo je češkog arhitekte Jana Dubovija. Osnovana je davne 1932. godine, bila svedok mnogobrojnih istorijskih dešavanja, odolela vremenu i promenila svoje izvorne funkcije.
Nedavno smo posetili ovu instituciju na Zvezdari i o njenom značaju, istorijatu i sadašnjim aktivnostima razgovarali sa bibliotekarkom i koordinatorkom aktivnosti Muzeja astronomije u nastajanju Vesnom Mijatović, i astrofizičarem Nenadom Milovanovićem.
Od Velikog Vračara do Zvezdare
Prva zvezdarnica u Beogradu je osnovana krajem 19. veka i od tada funkcioniše u kontinuitetu. Menjala je nekoliko lokacija i imena, da bi od 1932. postala konačno – Astronomska opservatorija.
Zahvaljujući zalaganju Milana Nedeljkovića, prvog profesora astronomije i meteorologije u Velikoj školi, inicijativa o pokretanju astronomske opservatorije u Srbiji naišla je na odobravanje tadašnjeg kralja Milana Obrenovića. U potpisivanju osnivačkog akta učestvovala su čak tri Milana: Milan Obrenović, Milan Nedeljković (koji postao upravnik Opservatorije) i Milan Kujundžić Aberdar, tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela.
Prvobitno, Opservatorija se nije nalazila na svom današnjem mestu na Zvezdari, niti je bila specijalizovano samo astronomska. Zgrada u kojoj su se obavljali poslovi koji su se ticali meteorologije i astronomije bila je smeštena na platou preko puta Karađorđevog parka u Beogradu. Danas se na ovom mestu nalazi Meteorološka opservatorija.
Astronomska opservatorija se na svojoj današnjoj lokaciji (Volgina 7) nalazi od 1932. godine. Izgrađena na brdu Veliki Vračar, opservatorija je bila nazivana „zvezdarnicom“ – te je ovo brdo i dobilo ime Zvezdara.
Pored osnivača i prvog upravnika Opservatorije Milana Nedeljkovića, treba pomenuti još jednu važnu ličnost za Astronomsku opservatoriju – njenog drugog upravnika Vojislava Miškovića. On je u vreme Drugog svetskog rata, zahvaljujući svojoj diplomatskoj umešnosti, uspeo da sačuva instrumente kako ne bi bili odneti za Nemačku, rekavši tom prilikom: „Pa zašto da se sve razmontira i nosi kad je sve ovo Treći Rajh?“
Posledice urbanizacije i današnje aktivnosti Opservatorije
Kako uslovi za posmatrački rad na Zvezdari zbog negativnog produkta veštačke rasvete – odnosno svetlosnog zagađenja, više nisu odgovarajući kao nekada, sama Opservatorija se više ne bavi posmatračkim radom, već isključivo naučnim. Iz tog razloga, napravljena je Astronomska stanica Vidojevica, na planini Vidojevici kod Prokuplja, koja Opservatoriji sada služi u te svrhe.
Kako naglašava astrofizičar Nenad Milovanović, koji je zaposlen u Opservatoriji, u ovoj ustanovi se radi sve, od kosmologije, preko spektroskopije, do obrade podataka.
„Svaka oblast je zastupljena. Sada je dosta popularna kosmologija i taj problem tamne materije, sudara crnih rupa, tako da ovde postoje kolege koje se time bave,“ ističe Nenad.
Kako je u naučnom svetu od broja štampanih radova važniji indeks citiranosti, Opservatorija se može pohvaliti značajnim indeksom, što svedoči o značaju naučnog rada koji se odvija u ovoj instituciji. U korist tome govori podatak da su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku 19 puta citirali naučne radove srpskih naučnika, od kojih je jedan naučnik upravo iz Opservatorije – Predrag Jovanović.
Zanimljiva arhitektura zgrade
Kompleks same Opservatorije obuhvata nekoliko objekata, odnosno paviljona, kao i Upravnu zgradu. Zbog svog neobičnog enterijera, zgrada Opservatorije je često služila kao lokacija za snimanje različitih filmskih ostvarenja čija je radnja smeštena u 19. ili 20. vek. Tako, ukoliko vam prostorija velikog refraktora bude poznata, a ne sećate se tačno odakle, to je verovatno jer ste je gledali u nekom od poznatih domaćih kinematografskih ostvarenja. Neke od scena Senki nad Balkanom 2 snimane su upravo ovde, kao i neki od kadrova iz filma Kralj Petar I.
Opservatorija je svrstana u spomenik kulture 2001. godine. Bibliotekarka i koordinatorka aktivnosti Muzeja astronomije u nastajanju Vesna Mijatović istakla je važnost saradnje AOB-a sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kao i saradnju sa Arhitektosnkim fakultetom, koji deo svoje nastave izvodi upravo na ovom mestu.
Opservatorija je, pre pandemije, bila otvorena za javnost svake poslednje subote u mesecu, u periodu od marta do oktobra. Tokom otvorenih vrata koje organizuje, omogućava zainteresovanim posetiocima da se upoznaju sa radom ove institucije i više se zainteresuju za astronomiju. Učestvuje i na raznim manifestacijama poput Noći muzeja, Danima Beograda, ili Danima evropske baštine.
Muzej Astronomije?
Pored primarog naučnog rada Opservatorije, aktuelan je i plan o osnivanju Muzeja astronomije. Kroz muzejsku postavku, astronomija i njena važnost se mogu približiti posetiocima, a, pored nje, važno je promovisati i rad ove naučne institucije. Vesna Mijatović je naglasila da je ideja osnivanja Muzeja da se iskoriste objekti u sklopu kompleksa Opservatorije, a da se instrumenti koji se više ne koriste u naučne svrhe učine dostupnim građanima.
„Zgrada gde se nalazi veliki refraktor predviđena je da bude centralna zgrada budućeg muzeja, gde bi bila stalna postavka. Ostali paviljoni bi bili svojevrsni delovi muzeja na otvorenom,“ istakla je Vesna.
Paviljoni u kojima se nekada obavljao posmatrački rad i odakle su se dobijale naučno-relevantne informacije, danas su u pripremi da bi bili deo Muzeja astronomije. Neki od najpoznatijih su Paviljon Velikog refraktora (koji je Milan Nedeljković nabavio na ime ratne odštete nakon Prvog svetskog rata), Paviljon malog refraktora, kao i Školski paviljon.
Levo: Paviljon malog refraktora / Desno: Školski paviljon sa predstavom boginje Uranije, zaštitnice astronomije
Paviljon Velikog refraktora, predviđen da bude centralna zgrada budućeg Muzeja astronomije. Reljef koji se na njemu nalazi simbolizuje boga sunca – Helija.
Osim što predstavlja svojevrsni spoj istorije, kulture i nauke u jednoj zgradi, Astronomska opservatorija od velikog je značaja kako za društvo, tako i za razvoj nauke u Srbiji. Otvaranje muzeja dodatno će doprineti boljem upoznavanju sa specifičnostima koju Opservatorija svojim posetiocima nudi.
0 Comments