Lideri Saveza za Srbiju su ovog vikenda poslali dve dosta snažne, ali promašene poruke. Prva je: „ne znamo šta radimo“, a druga: „svaka, pa i nešto radikalnija akcija osuđena je na propast“. Prva se jasno može pročitati iz izjava Dragana Đilasa i Vuka Jeremića koji nam kažu da ulazak u RTS nije bio planiran. Iako akciju ne možemo okaratkerisati kao čin građanske neposlušnosti, jer nije usmerena protiv nepravednog zakona, ona sadrži neke njene elemente. Čin je bio javan, svesno politički, nenasilan, legitimitet je vukao iz samih pravila demokratske igre koja se smatraju moralno opravdanim, usledio je nakon iscrpljenih institucionalnih mehanizama delovanja i na neki način kršio zakon ukazujući na nepravdu. Demonstranti su suprotno onome što Zakon o javnim medijskim servisima dopušta, pokušali da utiču na zagarantovanu autonomiju RTS-a kako bi ukazali da javni servis ne poštuje ostale odredbe pomenutog zakona („istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje“) čime utiče na sam demokratski okvir.
Akcija ovog tipa koja učesnike izlaže potencijalnom sudskom gonjenju i napadima policije, ne samo da ne sme biti neplanirana, već mora biti razrađena do detalja, imati jasne ciljeve, strategije njihovog ostvarenja i spremne odgovore na svaki mogući scenario. Jasan plan bi, između ostalog, podrazumevao poznavanje unutrašnjeg prostora zgrade RTS-a. To bi demonstrantima omogućilo da se upute direktno do studija i izvrše potentniji pritisak. Demonstranti bi pored toga morali biti svesni potencijalnih posledica i spremni da ih dobrovoljno istrpe. Tada bi sam čin imao snažnu i smislenu poruku: „dobro znamo šta radimo, radimo to principijelno nenasilno i svesno i odlučno prihvatamo posledice borbe za osnovna demokratska načela“. Dakle, ne samo da je poslata poruka da oni koji pretenduju da nas predvode (i predstavljaju) nemaju pojma šta rade, nego je i propuštena šansa da se sprovede ozbiljan i delotvoran pritisak na zaposlene u RTS.
Druga poruka koju je SzS u subotu veče poslao građanima jeste da politički angažman nema smisla i da će nas vlast pregaziti šta god pokušali. Kao da nije dovoljno što je poverenje građana da svojim angažmanom mogu uticati na promene jako malo, nego su tu i lideri SzS-a da nas ubede da je ono s razlogom malo. Ukoliko su se već odlučili da nepromišljeno izvrše potpuno neplaniranu akciju, morali su ići do kraja. Nakon što ih je policija prisilno izbacila ispred zgrade, morali su odličiti da tu i ostanu sve do ispunjenja zahteva za direktnim uključenjem, makar to značilo da napolju provedu čitavu, a možda i nekoliko vezanik noći. Ovako se odaje utisak poraza i osećaj razočaranja među demonstrantima.
Najbolje bi, međutim, bilo da su se lideri SzS-a potpuno povukli u pozadinu protesta i demonstrirali zajedno sa, a ne ispred građana. Prema prošlonedeljnim istraživanjima časopisa Nova srpska politička misao (NSPM), SzS trenutno ima podršku 13,2 odsto građana, što je, u poređenju sa istraživanjem agencije Faktor plus, za 1,2 odsto manje nego krajem prethodne godine. Pored toga, istraživanje NSPM pokazuje da proteste podržava znatno veći broj ljudi, tačnije 37,6 procenata. Ova disproporcija ukazuje da građani ne podržavaju SzS, već borbu za slobodu medija i poštene izbore. Umesto da se ponašaju u skadu sa tim, Obradović i društvo su pokušali da izmanipulišu deo demonstranata i proteste izjednače sa SzS-om. Kako je već primećeno u jednom tekstu, odgovor je usledio odmah narednog dana, kada se ispred predsedništva okupio znatno manji broj ljudi nego do sad. Svojom bahatošću SzS preti da uništi proteste i sve što je do sada postignuto. A nešto ipak jeste postignuto. Za manje od tri meseca podrška SNS-u pala je sa 53,8 na 43,4 procenta.
Napomenimo na kraju i to da 19,2 posto građana o protestima „1 od 5 miliona“ ne misli ništa ili nema nikakav stav. Iako ne znamo koji se tačno razlozi kriju u pozadini, možda su neki od njih nepoverenje u stare političke aktere ili naklonjenost levim političkim idejama. Kako bi se vlast zaista ozbiljno poljuljala, ovaj potencijal neopredeljenih mora biti iskorišćen. SzS se mora zaustaviti, a Građanski Front ne sme više oklevati.
Autor teksta: Miloš Janković
Sve slike: Youtube screenshots
0 Comments