fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Beti: Biti mlad(a) i zdrav(a) kao ruža

Osvrt na drugu sezonu serije Beti koja prikazuje ne samo skejtersku supkulturu i kako je biti devojka u njoj, već i kako je biti mlad u današnje vreme

26. July 2021

Svi skejterski filmovi koje sam do sad gledala ili obrađuju istoriju skejt pokreta (npr. Dogtown and Z-Boys, Lords of Dogtown) ili svakodnevicu muških mikrozajednica unutar te supkulture (npr. Tilva Roš, Minding the Gap, Mid90s). Zato sam se izuzetno obradovala kada sam saznala da Ejč-Bi-Ou producira seriju – komediju sa elementima drame – o mladim skejterkama, kod nas dostupnu na platformi Ejč-Bi-Ou Gou (HBO Go). Prošlog proleća izašla je prva sezona, a ovog leta počela je druga sezona koja se završila pre nedelju dana. Obe sezone imaju po šest polusatnih epizoda.

Beti (Betty) je dobila ime po pogrdnom nazivu za devojke u skejterskoj zajednici. Reč „beti“ skejteri koriste za skejterke kada hoće da ih uvrede. Ali, ova serija preuzima taj pojam u svoju korist ili, što bi rekli Amerikanci, riklejmuje ga. Junakinje se u prvoj sezoni bore za svoj prostor u muškom okruženju koje ih odbacuje i u drugoj sezoni već imamo malo bolju situaciju.

Autorka i rediteljka Beti Kristal Mozel poznatija je široj publici kao režiserka dokumentarnog filma Čopor (The Wolfpack) iz 2015. godine, o šestorici braće filmofila kojima roditelji ne dozvoljavaju da napuste porodični stan na Menhetnu. Tri godine nakon premijere ovog dokumentarca, pojavio se Mozelin, igrani film o skejterkama u Njujorku, pod nazivom Skejterska kuhinja (Skate Kitchen). Film je dobio ovaj naslov po istoimenoj grupi koja okuplja njujorške skejterke. Govori o usamljenoj junakinji koja kroz skejtovanje dolazi do poznanstava koja vremenom prerastaju u prava prijateljstva.

Medena (Kabrina Adams), Dženej (Didi Lavlejs), Indigo (Adžani Rasel), Kert (Nina Moran) i Kamil (Rašel Vinberg)

Beti više-manje ima istu tematiku, ali likovi imaju drugačije pozadine i drugačija imena. Takođe, više nije u fokusu samo jedna glavna junakinja, već ih ima pet. Svih pet glumica glumile su i u filmu, ali odlično je to što je serija usredsređena na svih pet devojaka i njihove međuodnose, umesto da nam prikazuje samo jednu od njih. Beti nas upoznaje sa Kamil (Rašel Vinberg – ona je glumila glavnog lika u filmu), Dženej (Didi Lavlejs), Indigo (Adžani Rasel), Medenom (Kabrina Adams) i Kert (Nina Moran). Svaka od ovih devojaka je posebna na svoj način, ali ono što je najzanimljivije jeste kako one funkcionišu kao grupa. Kamil najbolje skejtuje od svih njih i baš voli da se druži sa skejterima (momci koji joj se sviđaju vide je samo kao ortaka, a momci sa kojima bi volela samo da se druži ne vide je kao ortaka), Dženej je najviše društveno osvešćena i ima Jutjub kanal, Indigo je razmažena bogatašica u zategnutom odnosu sa majkom, Medena (u originalu: Honeybear) je stidljiva umetnička duša koja svuda ide sa foto-aparatom, a Kert je presek Batice iz Velikog Lebovskog i Avaksa i Hibrida (ona dva blejača na krovu) iz Kad porastem biću Kengur.

Radnja prve sezone odigrava se tokom leta, a radnja druge dešava se u oktobru iste godine. Dok su devojke u prvoj sezoni zajedničkim snagama zauzele svoje mesto u kraju i skejt parku, u drugoj sa drugarima skejterima skvotuju u napuštenom bruklinskom magacinu kako bi imali gde da skejtuju za vreme jeseni, tj. zime i kovid pandemije. Uz to, svaku od junakinja okolnosti vode i na zasebnu stranu. Kamil se hvata u koštac sa influenserskom karijerom, Dženej nakon suočavanja sa zlostavljanjem u prvoj sezoni ima priliku da sagleda drugu stranu #MeToo kulture i njen uticaj na uspostavljanje novih odnosa, Indigo počinje da se bavi lakšim oblikom prostitucije kako bi (p)ostala finansijski nezavisna, Medena eksperimentiše sa poliamorijom, a Kert svojim savetima pomaže ortacima skejterima da bolje razumeju svoje devojke i time nehotice osniva nešto poput kulta. Svaki od ovih narativnih rukavaca oslikao je junakinje na novi način – posebno Kert, čije su dogodovštine bile apsurdno urnebesne ove sezone – međutim, ono što je prilično veliki nedostatak jeste to što one ne provode toliko vremena zajedno. Kert je čak i fizički izdvojena u odnosu na druge junakinje, pa nekako deluje kao da je zvezda sopstvenog spinofa unutar glavne serije. Pretpostavljam da je situacija ovakva kako se ne bi narušio kontinuitet: Kert je na kraju prve sezone slomila nogu, a u drugoj sezoni nosi gips, pa ne može baš da skejtuje, plus, čini se da joj ostale devojke, posebno Dženej, nisu u potpunosti oprostile grešku koju je načinila prilikom kontakta sa policijom u prvoj sezoni. Kraj druge sezone nagoveštava da su ove razmirice razrešene, te se nadam da će treća sezona (ako je bude) biti više usmerena na grupu junakinja kao celinu, ali i da ćemo saznati više o Kert.

Kert besedi sa momcima iz ekipe

Ono što ostavlja poseban utisak kada je Beti u pitanju, jeste odnos ove serije prema gradu i prema protoku vremena. S obzirom na to da Beti nema setove i da se sve scene snimaju na ulicama Njujorka, grad je zaista još jedan lik u seriji. Kao neko ko uvek pada na sve moguće sadržaje koji imaju veze sa Njujorkom, izuzetno mi je interesantno da pratim likove kako istražuju grad. I dok je, recimo, odnos Džona Vilsona prema Njujorku nekako distanciran (u Vodiču kroz život sa Džonom Vilsonom) budući da je fokusiran na neznance u iščašenim situacijama, odnos koji junakinje Beti izgrađuju prema tom istom gradu (pretežno Bruklinu) veoma je intiman. Likovi nam otkrivaju mnogo i o Njujorku i o sebi time gde se kreću, na koji način i gde vole da provode najviše vremena.

Kada je reč o vremenu, ono kao da teče po nekim svojim pravilima, naročito u prvoj sezoni. Ona prikazuje pravu letnju dokolicu, kada nema obaveza i naizgled ni problema, kada svaki dan obećava neku novu avanturu koja se ujutru ne može ni predosetiti. Beti toliko dobro prikazuje ovu posebnu letnju slobodu karakterističnu za mladost, naviknutu da živi u trenutku i troškari vreme, da će gledaoce odmah evocirati na bezbrižnost letnjih raspusta i dezorijentisanost koja je prati, kada čovek više ne zna ni koji je dan, ni koji je mesec, ni koliko je sati. Ova dezorijentisanost prisutna je i u definisanju uzrasta junakinja. Beti nam ne daje mnogo informacija o njihovim godinama, ali ja bih rekla da je reč o devojkama koje su završile srednju školu, ali nisu počele da studiraju, s obzirom na to da skoro svaka od njih ima posao, a studije uopšte ne pominju. Druga sezona je vremenski uokvirenija, sve se dešava u nekom kratkom periodu u kome skejterska ekipa ima rok da prebaci rampe i opremu iz jednog prostora u drugi. Ali, čak i kada postoji neka specifična odrednica kao taj rok ili proslava Noći veštica, Beti i dalje deluje kao da se odigrava van vremena, naročito kada uzmemo Kertine fantastične eskapade u obzir.

Indigo deli mudrost sa Dženej (ja se onda prema ovome identifikujem kao non-binary)

Sve u vezi sa ovom serijom izuzetno je autentično, čime najviše doprinose dokumentaristički stil snimanja, ali i činjenica da su glavne glumice zaista skejterke u pravom životu, uz njihove drugare koji se pojavljuju u sporednim ulogama. Kristal Mozel snima sve na skoro neprimetan način, pa imamo osećaj kao da smo tamo u Bruklinu sa ovim skejterima, a same glumice učestvuju kao konsultantkinje na scenariju kako bi sve situacije bile što verodostojnije i kalibrisane prema njihovom iskustvu. Beti jeste feministička serija, ali se ni u jednom momentu taj aspekat ne potencira usiljeno preko svake mere.

Nekako sve dolazi prirodno iz iskustva glumica, i scene u kojima se devojke suprotstavljaju nepravednom tretmanu ili neznanju su često baš duhovite, a uvek proističu iz trenutka. Ovo ne mogu da kažem za Netfliksov film Skater Girl koji govori o siromašnoj deci u ruralnoj Indiji i ima sve odlike holivudske limunade. Sa druge strane, kratki dokumentarni film Learning to Skateboard in a Warzone (If You’re a Girl) uspešno izlazi na kraj sa otvorenom društvenom angažovanošću.

Dakle, sve teme koje Beti obrađuje deluju vrlo autentično i neosetno se nadovezuju jedna na drugu. Ovo definitivno potpomaže i neko prećutno načelo serije koje Kert ponavlja više puta tokom obe sezone: ove devojke se bore za matrijarhat, a ne protiv patrijarhata. Junakinje jednostavno pokušavaju da žive onako kako žele i poteškoće na koje nailaze govore nam o tome koliko je to (ne)moguće u današnjem svetu. Seriji Beti je propovedanje do te mere strano, da toga nema čak ni kada se govori o zlostavljanju. Susret sa tom temom u prvoj sezoni prikazan je na prilično humanizujući način za obe strane. Dalje, naracija se odvija na neartificijelan način, te u drugoj sezoni nema čak ni insistiranja na kovid pandemiji. Ona je prisutna, kao i njene posledice (uticaj na siromašni stalež, pretežno Afroamerikanaca i Latinoamerikanaca), ali to nam se ne objašnjava podrobno, kao što je slučaj sa nekim drugim serijama.

Jedan od poslednjih kadrova druge sezone

Svaki aspekat Beti ispunjava moje gledalačke prohteve, i više nego što sam to mogla da očekujem. (Ovde se može naći zvanična plejlista, ali, nažalost, još uvek nisu ubacili saundtrek druge sezone.) Mislim da je to najbolja prošlogodišnja serija koja je ove godine malo posustala, ali moguće je da imam takav utisak samo zato što je prva sezona bila toliko dobra. Cela serija toliko verno prikazuje ne samo skejtersku supkulturu i kako je biti mlada devojka u njoj, već i (zahvaljujući pluralnosti prikazanih identiteta: seksualnih, rasnih, klasnih) kako je biti mlad čovek u današnje vreme, možda i ne samo današnje. Beti jeste smeštena na ulice Njujorka 2020. godine, ali govori o toliko univerzalnim stvarima da mi se čini da bi se i rahmetli Oskar Vajld pronašao u ovim epizodama. Hvala Kristal, Rašel, Didi, Adžani, Kabrina i Nina, ovo vam neću zaboraviti!

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

1 Comment

  1. Ntš

    Bravo anđela, you had me at dubljević.

    Odlična preporuka, odlična serija, odličan spoiler-free opis 🛹

    Reply

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *