Pune čekaonice u domovima zdravlja, nemogućnost zakazivanja specijalističkog pregleda, skupe privatne klinike i nedostatak zdravstvenog osiguranja čine svakodnevicu velikog broja ljudi koji žive u Srbiji. Iako se uz epitet „mladih” uglavnom vezuje i „dobro zdravlje”, oni ne predstavljaju izolovanu kategoriju i njima je, podjednako kao i ostalom delu populacije, potrebna adekvatna zdravstvena nega i usluga. Pa, ipak, nepoverenje, strah, loša finansijska situacija i onaj čuveni izgovor „nemam vremena” neki su od glavnih razloga zbog kojih se mladi sve više okreću bržim, lakšim i dostupnijim informacijama u vezi sa zdravljem i kada se ne osećaju dobro, u najvećem broju slučajeva će pre guglati simptome kako bi probali da sami sebi postave dijagnozu nego što će otići kod lekara.
Svetski dan zdravlja obeležava se svake godine 7. aprila, a svi gorenavedeni razlozi bili su povod da, kroz Oblakoderovu anketu, mladima postavimo pitanja gde i kako se leče, da li se osećaju zdravo i kakav je kvalitet zdravstvene usluge koja im je dostupna.
Državne ili privatne klinike – koje zdravstvene ustanove mladi češće posećuju?
Prema podacima Oblakoderove ankete u kojoj je učestvovalo preko 200 ispitanika i ispitanica uzrasta od 17 godina do 34 godine, gotovo 90% njih ima državno zdravstveno osiguranje. Najveći broj mladih, čak 35% osigurano je preko roditelja, dok je 18% zaposlenih koji na taj način ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje. Ovi procenti donekle se poklapaju i sa pitanjem obrazovanja i poslovnog statusa, jer 36,5% učesnika u anketi čine studenti osnovnih i master studija, 22,3% je zaposleno na osnovu ugovora o radu, dok 18% radi i studira, od čega 5,4% ima ugovor o privremeno-povremenim ili honorarnim poslovima. NJih 6,5% je nezaposleno, dok 10,1% nema zdravstveno osiguranje.
Pa, ipak, bez obzira na prikazane podatke, 68,5% anketiranih smatra da je privatna zdravstvena usluga kvalitetnija od državne, a 28,3% plaća dodatno privatno zdravstveno osiguranje, iako imaju državno. Razlozi za to su različiti.
„Kao neko ko ima multipla sklerozu, često su mi pregledi vezani za tretiranje simptoma te bolesti. Magnetnu rezonancu koju bi trebalo da odradim jednom godišnje uglavnom radim na privatnoj klinici, jer bi zakazivanjem magneta bez veze na državnoj klinici smanjila učestalost godišnjih pregleda na jedan u 5 godina”, glasi jedan od odgovora ispitanice iz ankete na pitanje zbog čega zakazuje privatne preglede.
Ostali ispitanici složili su se oko toga da je na privatnim klinikama vreme čekanja kraće, međutim, nemaju svi mladi dovoljno finansijskih sredstava da bi mogli sebi da priušte privatne zdravstvene usluge koje nisu nimalo jeftine. Zbog toga, između ostalog, čak 73,9% mladih smatra da im zdravstvena usluga koja im je potrebna nije dostupna u svakom trenutku.
„Užasno je teško doći do lekara, posebno u trenutku kad su ti baš potrebni. Period čekanja za neke banalne stvari je predug da nekada imam osećaj da će me proći to što me muči dok dođem na red… A tako je zato što su ljudi zaposleni u državnim ustanovama ogrezli u konformizmu i ne ispunjavaju ni stručni, ni etički kodeks pristupa poslu, a lečenje u privatnim ustanovama iziskuje novca koji ne mogu uvek izdvojiti kad ocenim da treba da posetim lekara”, glasio je još jedan od odgovora.
Kao razloge za nedostupnost zdravstvenih usluga, mladi su navodili i zdravstveni sistem: „Zdravstveni sistem je takav da lečenje može da se obavlja samo u mestu prebivališta, a kada si van mesta prebivališta i imaš neki zdravstveni problem, u domovima zdravlja te odmah šalju kod tvog izabranog lekara u mestu gde si prijavljen. Ako budeš dovoljno uporan, primiće te kao hitan slučaj, ako se vratiš još jednom poslaće te u Urgentni centar, iako nije toliko urgentno, jer ovo pitanje uopšte nisu definisali.”
Mđutim, bilo je i odgovora koji su kao razlog zbog kojih ne mogu da se leče onda kada im je to potrebno navodili nedostatak novčanih sredstava: „Razlog broj jedan su finansije – pošto mi je isteklo zdravstveno preko roditelja. Razlog broj dva – ako uzmem da imam zdravstveno – je da nisu usluge dostupne bez veze u vremenskom periodu relevantnom za lečenje tegoba”.
Pojedini mladi ocenili su dostupnost zdravstvenih usluga na sledeći način: „Mislim da mi je usluga dostupna u nekom kapacitetu koji je dovoljan da ne umrem od gripa, ali je svako iskustvo u najboljem slučaju neprijatno, a u najgorem me ostavi sa gorim mentalnim problemima od onih fizičkih za koje sam došao”.
Ismevanje, nemar i neprofesionalnost – na kakve su sve neprijatne situacije mladi nailazili?
Gruboća lekara, sumnja u simptome i nedovoljna posvećenost su najčešća loša iskustva koja su pojedini mladi doživljavali prilikom odlazaka na preglede.
„Želela sam da saznam svoju krvnu grupu, doktorka je rekla da ne može da mi da uput ali ako ti se bas toliko vadi krv iz dosade, mogu, eto, da ti dam uput da vidis gvožđe, iovako si bleda”, podelila je jedna od ispitanica u anketi.
Međutim, postoje i zamerke na račun medicinskih sestara: „Mnogo puta sam imala problema sa medicinskim sestrama i da se nisam „svađala”, ono što mi je trebalo ne bih uspela da završim. Takođe, u predoperativnoj pripremi kada sam išla po odobrenje određenog lekara (tipa anesteziolog ili tako nešto) , muškarac je bio u tridesetim godinama, indirektno navalentan i nisam se osećala najprijatnije tokom celog pregleda.”
Primedbi je bilo i od strane medicinskog osoblja: „Završila sam za medicinsku sestru i kroz praksu sam se susrela sa svim i svačim, bilo je dosta neprijatnih iskustava, gledala sam kako se doktori iživljavaju i na koji način se ophode prema pacijetnima, psovali su ih i drali se na njih dok su bili u bolovima, dosta stvari sto se tiče zdravstvenog sistema nije ispravno, neka odeljenja nemaju osnovna sredstva koja su potrebna za analize.”
„Imala sam užasne tegobe zbog helikobakterije (jak bol u želucu, konstantna mučnina i povraćanje, nisam spavala danima zbog bolova), ali doktori opšte prakse nisu bili to dijagnistikovali niti su me poslali gastroenterologu. Jedna doktorka u državnoj bolnici je rekla da je u pitanju stomačni virus, a druga mi je rekla da idem psihijatru da mi da duplu dozu lekova za smirenje (koje inače pijem zbog anksioznosti). Na kraju mi je psihijatar (kod koga idem privatno) rekao da je sigurno u pitanju helikobakterija, te sam otišla gastroenterologu, isto privatno naravno, i rešila taj problem”, napisala je jedna od anketiranih ispitanica.
Neprijatna iskustva koja su mladi u anketi podelili nisu se ticala samo odlazaka na preglede kod lekara opšte prakse, već i kod lekara specijalista, te je tako jedan anketirani podelio da je na njega dermatolog vikao jer je prvi put sa 17 godina otišao na pregled zbog akni, a druga devojka koja je želela da primi HPV vakcinu dobila je glasno pitanje ginekologa pred čitavim odeljenjem i pacijentima da li je ranije imala odnose, što je ujedno bila i prva replika koju je razmenio sa njom.
Vodič kroz zdravlje za mlade
Iz svega prethodno navedenog lako je zaključiti da zdravstveni sistem u Srbiji ne funkcioniše najsjajnije. No, postoje i incijative koje se trude da mladima olakšaju snalaženje i pruže im informacije koje su im često nedostupne. Jedna od njih je i Vodič kroz zdravlje za mlade, koji su osmislili Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u saradnji sa Omladinskim timom Beogradskog centra za ljudska prava. Više od dvadeset lekara, profesora, psihologa, psihoterapeuta i mladih osoba potrudilo se da osmisli brošuru koja bi na jednostavan način mladima ponudila odgovore na mnoga pitanja u vezi sa zdravljem.
„Izabrane teme jesu teme koje iz našeg direktnog iskustva sa mladima jesu ono što mlade zanima, pogađa i nešto što mladi komuniciraju kao važno. Kreiranje vodiča je bilo u neku ruku izazovno, jer je svoj doprinos vodiču dalo je više od 20 osoba, lekara/ki, profesor/ki, psihologa i psihološkinja, psihoterapeutkinja, sociologa i najbitnije- mladih ljudi. Sve te različite perspektive je trebalo uklopiti u jednu kompaktnu celinu, te je to možda bio najveći izazov. Opet, to mnoštvo različitih doprinosa vodiču jesu ono što ga čini jedinstvenim”, objašnjava Demir Mekić iz Beogradskog centra za ljudska prava, koji je ovaj Vodič i uredio.
Vodič sadrži konkretne informacije koje su dali stručnjaci iz medicinske struke, ali su te informacije podeljene na način koji je prilagođen mladima. Za to se pobrinuo Nebojša Petrović, koji je ilustrovao vodič kako bi bio što „pitkiji“ mladima.
Loša informisanost mladih na ovom polju, prema Demirovim rečima, jeste definitivno jedan od povoda za kreiranje ovakvog vodiča: „Svesni smo da u vremenu gde su, naizgled, sve informacije dostupne, mladi nisu sigurni u to gde da gledaju, gde da traže, kome da veruju i čime da se vode u periodu mladosti koji je već sam po sebi dovoljno izazovan. Zato smo pokušali da im pružimo jedinstven vodič, jedan vodič koji će sažeti većinu informacija koje su im potrebne da bi razumeli svoje zdravlje i načine na koje mogu ostvariti svoje pravo na zdravlje. Nadamo se da će ovaj vodič smanjiti anksioznost kod mladih kad je u pitanju njihovo zdravlje, da će učiniti da mladi ne traže dijagnoze putem interneta jer ih to najčešće dodatno uplaši i/ili blokira u preduzimanju akcije povodom simptoma koje imaju.”.
Osim toga, kako Demir navodi, zdravlje mladih je sve češće u riziku, sve su češća oboljenja kod mladih kao što su dijabetes, mentalne tegobe kao što su anksioznost i i depresija i još mnoštvo drugih oboljenja koja su u porastu. S druge strane, podrazumeva se da su mladi zdravi, te su oni koji se tako ne osećaju često ismevani i stigmatizovani.
„Danas mladi često nemaju vremena da se udube u nešto što ih zanima, i čini se da svi mi tražimo instant rešenja za neke ozbiljne probleme I izazove s kojima se suočavamo. Ideja jeste da ovaj vodič ne služi mladima kao sajt na koji odlaze samo onda kada su u problemu, već želimo da ga shvate kao vodič za njihovo zdravlje I onda kada im „ništa ne fali”. Znate one enciklopedije koje otvaramo svako malo da se podsetimo stvari koje smo možda zaboravili? E, tako vidimo odnos prema ovom vodiču”, objašnjava Demir.
Šta bi, prema mišljenju mladih, trebalo uraditi kako bi se zdravstveni sistem u Srbiji poboljšao?
Čak 81% mladih u Oblakoderovoj anketi izbegava odlazak kod lekara. To čine zbog straha, anksioznosti, nepoverenja, ali i zato što veruju da je zdravstveni sistem sveukupno loš, te ga 27,3% ocenjuje ocenom 1, 39,9% ocenio je zdravstveni sistem u Srbiji dvojkom, dok je 30,1% anketiranih dalo ocenu 3. Mladi u anketi, naime, smatraju da bi sistem trebalo da bude mnogo povezaniji, odnosno da je potrebno učiniti pacijentu lečenje lakšim, a ne težim. Kao predloge za poboljšanje zdravstvenih usluga navodili su povećanje budžeta kako bi se zaposlilo vise kompetentnih ljudi, čime bi se smanjila čekanja na preglede, kao i investicija u kvalitetnije uređaje kako bi se skratilo vreme čekanja na rezultate.
Mladi, takođe, smatraju da je potrebno već zaposlenim radnicima povećati plate kako bi bili motivisani da bolje obavljaju svoj posao, omogućiti lekarima više odlazaka na specijalizacije, omogućiti dobijanje određenih lekova na recept, a navode i da je potrebna bolja infrastruktura medicinskih objekata.
Jedan od ispitanika napisao je i da bi trebalo ostaviti građanima mogućnost izbora gde žele da se leče tako što bi obavezno zdravstveno osiguranje trebalo ukinuti: „Da prestane da se podržava državni sistem. Uvesti da ljudi mogu da biraju gde će biti osigurani, a ne da je to „po difoltu” državno.”
Reforma, nov sistem, digitalizacija, više ulaganja u zdravstvo – iako jasni i logični potezi koji bi znatno doprineli poboljšanju stanja u zdravstvu, trenutno se čine svetlosnim godinama daleko. Dok se situacija na ovom polju ne popravi, mladima ostaje da načinom života i svakodnevnim navikama koje se tiču zdravlja pokušaju da isto sačuvaju. Jer, ukoliko im je potrebna medicinska pomoć, velike su šanse da će doći na red da istu dobiju onda kada prestanu da budu mladi.
0 Comments