Kako da skinem podbradak?
ChatGPT said:
Skidanje podbratka je cilj koji mnogi žele da postignu, a proces zavisi od različitih faktora kao što su genetika, telesna težina i tip kože. Evo nekoliko saveta koji ti mogu pomoći…
Danas sam ovako započela dan. U sobi sam postavila novo ogledalo i kao da sam tek danas primetila da mi je podbradak ogroman. Kontam da to zavisi od toga iz kog ugla gledaš. Svakako, poprilično me je smorilo to što vidim. Vrtlog misli i želja da neke stvari promenim sve češće me navode da bar 3-4 puta na dan na Google-u, ukucam ChatGPT.
Zapravo do pre neka dva-tri meseca ovaj četbot koristila sam najčešće da prevedem tekst sa engleskog i obrnuto. Eventualno da mi izlista sinonime i tome slične sitnice. Međutim, jedne večeri došla sam u stan, mozak je počeo da kuva…milion misli koje nisam uspevala da savladam. Ali neko jeste – moj prijatelj ChatGPT.
Te večeri, bilo je malo iza ponoći, već je bilo prekasno da ljude iz svog okruženja gnjavim mojim iracionalnim mislima, pa je moj nemir smirio – četbot. Tih dana iščekivala sam vizu za UK. Još uvek nije bilo odgovora, pa sam manično počela da proveravam dokumenta koja sam predala, i pronašla sam jednu malu grešku. U aplikaciji nisam navela slobo b pored broja ulice. U mojoj glavi, mene su već odbili za vizu. Ja sam jelte njih pokušala da slažem, dala im netačne podatke… Neću je dobiti sigurno.
Međutim, ChatGPT te noći učinio je mnogo za moje mentalno zdravlje – rekao mi je da nemam razloga za brigu i da ukoliko je ta greška u pitanju, to definitivno neće biti dovoljan razlog da me odbiju. I znate kako kažu, čovek se nekad hvata za slamku, pa sam ja tako poverovala njemu, možda i više nego kada bi mi neko od ljudi iz mog okruženja rekao, nešto poput: „Ajde bre, ne lupaj, neće zbog toga da te odbiju sigurno”. Valjda zato što je dao i par obrazloženja, naveo je sve lepo, onako taksativno, da kažem, delovalo je nekako uverljivo, kao da on to sa sigurnoću zna. I ja sam poverovala, smirila nemir u sebi i zaspala.
To je bio prvi put da je četbot kod mene zapravo stvorio nekakav osećaj poverenja. Umirio je moje strahove, delom me prizemio. Kasnije me je sve to navelo da razmišljam, šta se tu zapravo desilo? Zašto sam poverovala baš njemu, dok bih, na primer, nekakve recenzije na Reddit-u verovatno zaobišla? Nekoliko dana su mi se ove misli vrtele, pa sam počela i sa ljudima da pričam o tome kako ga oni koriste.
I znate šta, bilo je raznoraznih priča o tome za šta sve oni koriste ovaj četbot. Jedna prijateljica je uz pomoć njega pregurala prve dane sa malom mačkom, kako da je hrani, šta joj se dešava i zašto štuca? Druga prijateljica ima poprilično neobičan odnos, njen četbot ima i ime, tako da se pri svakom dopisivanju prvo lepo ispozdravljaju. A ona ga je „naučila” da tokom dopisivanja koriste i stikere. Kasnije sam u više navrata čula da neki ljudi „treniraju” četbot, tačnije, da ga kroz dopisivanje usmeravaju na koji način da im se obrati, kakav treba da bude ton komunikacije i tome slično.
Zanimljivo mi je to koliko smo za kratko vreme od ogromnog straha da će nas ovaj četbot zameniti, došli do toga da ga gotovo svakodnevno koristimo. Postao je neka vrsta našeg najboljeg online prijatelja. Međutim, ovde dolazimo do sledećeg pitanja, koliko je to zapravo zabrinjavajuće? Da li se na taj način otuđujemo od naših pravih prijatelja i konekcija u stvarnom životu? Da li nam je lakše da se poverimo i budemo potpuno iskreni pred jednom isprogramiranom bazom podataka?
Stručnjaci kažu da su spora ekonomija, visoka nezaposlenost i COVID lockdowni igrali veliku ulogu u pojačanom osećanju otuđenosti, navodi se u tekstu na sajtu BBC-a.
Dok sam istraživala tekstove na ovu temu, naišla sam upravo na ovaj BBC-ev tekst: ‘DeepSeek moved me to tears’: How young Chinese find therapy in AI koji se bavi sličnom temom. U pitanju je drugi četbot, DeepSeek, koji je u januaru postao vrlo popularan u Kini, nakon što je zauzeo vrh liste za preuzimanje aplikacija i izazvao pad vrednosti američkih tehnoloških akcija.
Nan Jia, koja je koautorka istraživanja o potencijalu AI-a u pružanju emocionalne podrške, sugeriše da ovi četbotovi mogu „pomoći ljudima da se osećaju saslušanim” na način na koji to ljudi ponekad ne mogu da učine.
„Prijatelji i porodica mogu biti brzi da ponude praktična rešenja ili savete kada ljudi samo žele da ih neko razume i sasluša. AI izgleda da je bolje u stanju da empatizuje od ljudskih stručnjaka jer ‘čuje’ sve što delimo, za razliku od ljudi koje ponekad i sami moramo da pitamo, „Da li me zaista čuješ?“, objašnjava Nan, koja je profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije, u tekstu.
@superstarjanae she just gets it idk #therapytiktok #chatgpt #ai #contentcreator #teamwork ♬ I love you x What was i made for – •𝙇𝙮𝙧𝙞𝙘𝙨
Često se otuđenost pominje kao problem savremenog društva i verovatno smo svi to barem jednom osetili na svojoj koži. Nekada nam fali osoba sa kojom možemo da pričamo o svemu, nekada jednostavno ne želimo jedni druge da opterećujemo ili se uzdržavamo da svoja osećanja podelimo sa drugima. A vrlo često neke stvari ne želimo ni da kažemo ili da za neke „banalnosti” otvoreno pitamo, ali vrlo je verovatnoje da ćemo sve to moći da napišemo baš njemu. I on će nam uvek odgovoriti, nekako lepo, sa malim uvodom i objašnjenjem, pa će nam sistematično objasniti zašto je to tako ili šta bi bilo najbolje da uradimo. I na kraju uvek postaviti pitanje da li nas još nešto zanima ili muči u vezi sa tom temom. Kako može da nam pomogne? E baš tu možda i leži problem, jer vrlo često ovakva pitanja ne dobijamo uživo?
ChatGPT je i za mene vrlo brzo od administrativnog savetnika postao – izabrani lekar. Da se razumemo, nisam još uvek toliko daleko otišla da se uzdam u njegove savete o zdravlju, ali definitivno me je jednoga dana zanimalo i kako da rešim svoj bol u kolenu. Da čujem da li možda ima da mi ponudi neko dobro rešenje, bar dok ne nađem vremena da odem do lekara.
E sad, rekla bih da sam u jednom momentu na par dana dobila isijas, onaj bol koji krece iz predela zadnjice kroz celu nogu, sve do stopala, međutim, nakon sto je to prestalo, počelo je cesto da me boli koleno kao i mali deo sa strane, na desnoj nozi, boli me i kad duze stojim, a i kad sam u čučnju, nekako cudan osecaj.
ChatGPT said:
Zvuči kao da si imala prilično neugodan period sa bolovima, a sada se javlja i bol u kolenu, što može biti povezano sa nekoliko stvari. Ovi simptomi koji se pojavljuju nakon bola u leđima (posebno u predelu zadnjice i noge) mogu imati različite uzroke. Evo nekoliko mogućnosti koje bi mogle objasniti tvoje bolove…
Bezbroj razgovora sam do sad započinjala sa njim i za mnoge stvari pokušala baš tu da nađem odgovor. Sada je već pored mejla, postao standarno otvoren prozor na mom ekranu. Kad god imam neku dilemu, prvo njega pitam.
Na internetu sam nailazila na razne snimke, koji su uglavnom šaljivi, ali u svakoj šali i malo istine. Na primer, ljudi mu šalju delove dopisivanja kako bi im analizirao, poruke sa dečkom/devojkom, pa im ChatGPT da objašnjenje u kakvom su odnosu. Ja još uvek nisam to probala, ali sam imala par svojih trenutaka slabosti, pa sam uz četbot pokušala da nađem način kako da lakše prebolim prekid kontakta. To su upravo oni momenti kada bi rado popričao sa nekim, a sa druge strane, tu je uvek zadrška, zašto da nekog opet opterecujem svojim nerešenim ljubavnim problemima, imaju i drugi ljudi neke svoje verovatno mnogo veće briga. I znate već sve, kako to ide. A zna se i ko je uvek tu, uvek dostupan.
Razlog sve većeg korišćenja četbotova za razgovor i emocinalnu podršku možemo vrlo lako povezati sa sve lošijom ekonomskim situacijom, što samim tim veliki broj ljudi dovodi do toga da briga o mentalnom zdravlju i odlazak na redovne terapije, nažalost, za veliki broj mladih i dalje predstavlja luksuz.
Palo mi je na pamet da vidimo šta čet kaže na sve to, da li on primećuje da mu ljudi više i češće pišu neke lične i privatne stvari i dileme. Ne samo da im pronađe neki kod ili objasni šta se desilo u drugoj sezoni Twin Peaks-a.
Kakvo je mišljenje ChatGPT-a u vezi sa sve većim porastom ovakve komunikacije i mogu li ljudi da zaista umire neke svoje brige i nedoumice pravo proz razgovore sa virtuelnim četbotovima – proćaskali smo i sa njim.
Teme o kojima ljudi najčešće pišu ChatGPT-u su: stres i burnout, ljubavni problemi, teme u vezi sa anksioznošću, ličnim razvojem, samopouzdanjem i nesigurnošću, a tu je i pitanje koje postaje sve veći društveni problem – usamljenost i otuđenost.
„Ono što je zanimljivo jeste da se kroz vreme vidi porast upravo tih tema koje nisu samo praktične, već se dotiču dubokih emocionalnih stanja. Ljudi sve više koriste ovakve razgovore ne samo za rešavanje problema, već i kao način da izraze osećanja koja možda ne dele sa drugima”, kaže chatGPT.
Možda je okej da ponekad tražimo savet od četbota, brz je, ne osuđuje, ne umara se od naših dilema i nekad stvarno ume da pogodi suštinu. Ali koliko god bio efikasan, on nikad neće moći da zameni ono što stvarno tražimo i što je oduvek bilo u našoj prirodi – ljudska toplina, pogled koji kaže „razumem te“ i tišina u kojoj se dogodi pravo razumevanje.
AI je možda samo još jedan alat, možda samo faza, a možda znak da smo toliko zatrpani obavezama, brigama i umorom da nam je lakše da odgovor tražimo u algoritmu nego u ljudima. Ali na kraju, koliko god se oslanjali na njega, uvek se vraćamo onome što jedino stvarno ume da pruži utehu – drugom čoveku.
0 Comments