Vest koja je u prethodnih nedelju dana privukla pažnju svestkih medija je informacija o tužbi koju je porodica šesnaestogodišnjeg Adama Rainea iz SAD podnela protiv OpenAI-ja i izvršnog direktora Sama Altmana, tvrdeći da je dečakova višemesečna komunikacija sa ChatGPT-om doprinela njegovom samoubistvu u aprilu 2025. godine. Prema navodima tužbe, GPT-4o je u dugim razgovorima s tinejdžerom pružao podršku njegovim suicidalnim mislima umesto da ga usmeri ka stručnoj pomoći.
OpenAI je, kako prenose mediji, priznao nedostatke u reagovanju na ozbiljan emocionalni stres i najavio jače bezbednosne mehanizme, posebno za maloletna lica, dok advokati porodice upozoravaju da je problem upravo u „prevelikoj empatiji“ alata koji deci i mladima može stvoriti osećaj lažnog odnosa i izolacije od stvarnog sveta.
Ova zabrinjavajuća vest ujedno osvetljava i širu pojavu – da sve češće i sami koristimo, ili čujemo od drugih, da se veštačka inteligencija koristi ne samo za saznavanje i proveru informacija već i za razgovore o ličnim osećanjima i emotivnim problemima.
Zašto mladi razgovaraju sa ChatGPT-om?
Sve češće možemo da primetimo da mladi koriste veštačku inteligenciju ne samo za rešavanja praktičnih zadataka, već i kao platformu za razgovor o osećanjima i deljenje ličnih problema. Oblakoderova anketa pokazuje da najveći broj ispitanika – dve trećine njih, koriste– ChatGPT za savete u vezi sa školom i poslom, dok trećina angažuje AI da obavi neki zadatak umesto njih. Zanimljivo je da čak 35% mladih koristi ovaj alat za razgovor o ličnim osećanjima, što otkriva da AI postaje važan za emotivnu podršku mladima.
Sudeći po rezultatima Oblakoderove ankete 27,5% ispitanika nikada ne koristi ChatGPT za lične razgovore, dok 25% koristi AI jednom u nekoliko meseci. Jednom nedeljno se za ovaj vid komunikacije odlučuje 21,3% mladih, a čak 26,2% priznaje da to čini često, više puta nedeljno. Mnogi dele svoja osećanja, pričaju o nedoumicama u vezama, neki traže savete za učenje, pa čak i za zdravlje, dok drugi čitaju horoskop. Ono što je sigurno i što navodi i većina ispitanika naše ankete je da u komunikaciji sa AI imaju utisak da ih neko sluša i da nikoga ne opterećuju svojim brigama i pitanjima, kao i da je ovakav razgovor „besplatan“ i dostupan u svakom trenutku. Evo kako oni opisuju svoj odnos prema AI alatu:
„U svakom trenutku mogu da se ispovedim nekome i odmah ću dobiti odgovor i podršku.“
„Osećanja mi dođu u trenutku i odmah imam potrebu da ih izbacim, drugačije je kad imam zakazan termin kod psihoterapeuta, ali me sve prođe do tad.“
„Uvek je tu, lako dostupan, bez okolišanja i uvoda. Samo napišem šta me muči, i čim dobijem ono što želim, mogu da se isključim.“
Psihijatar Mihailo Ilić objašnjava da je jedan od razloga popularnosti ovakve komunikacije sa AI platformama upravo to što je razgovor sa AI „potpuno neutralan, neosuđujući i poverljiv, i nema nikakvih posledica“.
Sličan stav iznosi i njegov kolega dečiji psihijatar Roberto Grujičić, koji dodaje da je ChatGPT „isplativ „terapeut“, dostupan na svakom koraku, a u svojoj suštini nekonfrontirajući i neugrožavajući“, što ga čini primamljivom opcijom za mnoge mlade ljude. On dodajde da ChatGPT, zahvaljujući svojoj „slatkorečivosti“ i prilagodljivosti, lako može da stvori osećaj da razgovor ide upravo u smeru koji korisnik priželjkuje.
Upravo tu slatkorečivost i spremnost da se uvek složi sa korisnikom primećuju i mladi koji su odgovarali na našu anketu. Neki su zbog toga odlučili i da prestanu da koriste ChatGPT.
„Najviše sam ga koristila kada bih se iznervirala na poslu, GPT mi je služio kao podrška i filter za izbacivanje besa. Onda sam shvatila da se previše oslanjam na njega, a da je on programiran da mi udovolji ma šta ja rekla, tako da sam u potpunosti prestala da ga koristim.”
„Ne pridajem značaju razgovoru sa ChatGPT-em, jer uvek govori u prilog onom što ti kažeš, ali valjda nekima i to znači kada nemaš pristup stručnoj pomoći ili bliskim ljudima.”
Kada se mladi poveravaju ChatGPT-u, najčešće izražavaju osećanja zabrinutosti i anksioznosti, neretko i tuge i stresa, kao i frustracije i besa prema nekome ili nečemu. Najređe se poveravaju kada je reč o osećanjima ljubavi i sreće. Ovi podaci pokazuju da mladi najčešće pribegavaju razgovoru sa ChatGPT-em kada ih muče negativna osećanja, dok su trenuci radosti ređi povod za razgovor sa AI.
Može li AI da zameni terapeuta?
Važno pitanje koje se nameće je da li ChatGPT ili slični AI alati mogu zameniti podršku koju pruža licencirani terapeut. Psihijatar Mihailo Ilić ističe da, iako AI može pružiti nešto što liči na podršku i ponuditi korisne savete, ono što ne može zameniti je topli i podržavajući odnos sa stvarnom osobom, koji je često ključan za dublje promene i psihološki napredak. Komunikacija sa AI četovima može olakšati površinske poteškoće, ali ne vode ka istinskom razumevanju i promeni ličnosti.
Skoro polovina mladih navodi da se najradije poverava stvarnoj osobi, dok trećina njih ističe da ipak pre bira stvarnu osobu nego ChatGPT. Svaki deseti ispitanik više bira da se poveri ChatGPT-u nego stvarnoj osobi, dok jedan u deset kombinuje oba načina poveravanja.
Zanimljivo je da ipak određeneo poverenje u veštačku inteligenciju postoji, pa polovina ispitanika u Oblakoderovoj anketi smatra da ChatGPT ponekad i može biti koristan kao digitalni psihoterapeut, dok trećina veruje da nikada nije koristan, a mali broj njih smatra da je uvek koristan.
Iako većina i dalje preferira ljudski kontakt, nije zanemarljiv broj onih koji se odlučuju za AI ili kombinaciju oba – što pokazuje da digitalni alati postaju značajan, iako ne dominantan, deo emocionalne podrške mladih.
Dečiji psihijatar Roberto Grujičić naglašava da AI može biti koristan u momentima krize ili za praktičnu podršku, ali da softver ne može zameniti terapijski proces.
„Svrha većine psihoterapijskih tehnika jeste korenita i suštinska promena ličnosti ili uverenja za koju ne smatram da može pružiti softver. Ove promene se najčešće dešavaju u interakciji terapeuta i klijenta koji kroz svoj odnos mogu doći do mnogih odgovora upravo analizom sopstvenih grešaka i nesavršenosti koje čak ne moraju biti ni izrečene”, naglašava Grujičić.
Rizici i opasnosti „digitalne terapije“
AI alati, poput ChatGPT-a, nesumnjivo imaju pozitivne aspekte – olakšavaju dostupnost različitim informacijama, kao i da lakše proverimo relevantnost podataka koje nalazimo na internetu. Međutim, najveći rizik je u tome što, kako ističe Mihailo Ilić, korisnici često razvijaju „odnos” sa AI koji je,, dvodimenzionalna karikatura pravog međuljudskog kontakta.
„ChatGPT, koji nije ni ličnost, glumi nekog ko je uvek tu za nas, ko nam pruža bezrezervnu podršku šta god mi rekli i uradili, i koji nikad neće da izazove ili preispita nijedno naše mišljenje, što dovodi do još većeg oštećenja naših socijalnih života”, naglašava Ilić.
ChatGPT uvek potvrđuje ono što korisnik želi da čuje, što može dovesti do daljeg udaljavanja od stvarne komunikacije i socijalnog života. Roberto Grujičić upozorava da su ljudi počeli da imaju preveliko poverenje u ChatGPT, softver koji često ostavlja utisak „osobe“ ili „ličnosti“ koja zavređuje naše poverenje i sa kojom možemo izgraditi neki autentičan odnos.
„Manjkavosti AI alata su poznate, ali me brine što ih, iz gore navedenih razloga, često previdimo ili zanemarimo. Stoga, nekritička upotreba AI alata može biti potencijalno vrlo opasna. Pored toga, ChatGPT u svakom momentu možemo istrenirati da bude onakav kakvim mi želimo da bude (npr. kritikujući, nežan, podržavajući), što može upravo dovesti do toga da takva očekivanja imamo i „uživo“ bilo od ljudi u okruženju ili od edukovanih terapeuta koji svakako to ne treba da budu”, ističe Grujičić.
ChatGPT – sredstvo, a ne zamena za ljudski kontakt ili stručnu pomoć
Kada je nedavno izašao novi model ChatGPT-a, mnogi korisnici su primetili promenu u načinu komunikacije – delovao je hladnije, distanciranije i manje empatično nego što su navikli. Na mrežama su se odmah pojavile reakcije ljudi kojima je nedostajao „topliji ton“ prethodnih verzija. Neki su to opisivali kao da su izgubili sagovornika koji ih razume i dobili profesionalnog asistenta koji govori ispravno, ali bez trunke bliskosti.
Ovaj primer otvara važnu dilemu: ako nas već pogađa ton mašine, šta to govori o našoj potrebi da u njoj pronađemo razumevanje? ChatGPT nikada nije bio zamišljen kao terapeut, a ipak je deo korisnika reagovao na promenu kao da je reč o prijatelju koji ih je izneverio. To jasno pokazuje da AI može biti koristan alat, ali i da u nedostatku stvarnog ljudskog kontakta lako projektujemo osećanja na njega. Veštačka inteligencija ne sme biti tretirana kao zamena za stvarnu osobu i profesionalnu psihološku podršku, jer upravo međuljudski odnos omogućava dublje razumevanje i trajne promene.
„Dobro edukovan i posvećen terapeut je više nego dovoljan za najveći broj psihičkih problema. Ukoliko osetimo da nam je potrebna „dopuna“ terapije, možda je potrebno o tome porazgovarati sa terapeutom ili razmotriti promenu terapijskog pristupa. S druge strane, ukoliko osećamo blaže tegobe i treba nam pomoć u npr. boljoj organizaciji vremena, promeni životnog stila ili lakšeg nalaženja stručne pomoći, tu mislim da ChatGPT alati imaju smisla”, ističe Roberto Grujičić.
Mihailo Ilić dodaje da je važno imati u vidu šta je to sa čime razgovaramo i ne razvijati zablude ili preterana očekivanja.
„Koristiti ChatGPT za pribavljanje informacija i pomoć oko jednostavnijih konkretnijih stvari. Ali ne smatrati za terapeuta, i možda još važnije – ne smatrati ga za prijatelja. ChatGPT je divan alat koji nam takav kakav je može olakšati život na mnoge načine, ali hajde onda da ga ne smatramo za nešto što nije i time kvariti sve te načine na koje nam može pomoći”, zaključuje Ilić.
Iako veštačka inteligencija može pružiti brzu pomoć i olakšati svakodnevne zadatke, pravo emotivno i psihološko razumevanje i dalje ostaje u domenu ljudskog kontakta, pa bi AI trebalo da posmatramo kao podršku, a ne zamenu za stvarne ljude. AI može biti koristan saveznik u svakodnevnim izazovima, ali istinsku podršku i razumevanje nam i dalje pružaju ljudi oko nas.
0 Comments