fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Da li mladi sve manje upisuju fakultet?

Fakultet - preduslov za „bolju budućnost”, ali ne i za Gen Z
Piše: Marija Milić

29. October 2023

Upis na fakultet mnogi mladi smatraju jednim od najstresnijih perioda u dotadašnjem životu, jer im je sa svega devetnaest godina nametnuta odluka da odaberu čime žele da se bave tokom celog života. Naravno, profesiju možete promeniti naknadno ukoliko to odlučite, ali pritisak okoline, a vrlo često i roditelja stvaraju otežavajuće okolnosti mladima koji tek nakon što su postali „glavni” u srednjoj školi moraju da je napuste i krenu u nešto potpuno nepoznato. Ako pak niste srećnici koji još od osnovne škole znaju čime žele da se bave, već na početku četvrte godine srednje škole krećete sa istraživanjem zvanim – čime sve ja mnogu da se bavim u životu, tada počinje vrtlog pretraživanja fakulteta, besomučno čitanje opisa predmeta i pretraživanje raznoraznih foruma gde stariji sudenti dele svoja iskustva. Tek tada shvatate da zapravo ni ne znate šta želite, šta je prava odluka i da li prava odluka uopšte postoji. Za one veoma neodlučne, koji se retko pronalaze u nekoj oblasti ili se pak pomalo pronalaze u svakoj, postoji i čuveni test orijentacije, koji se obično radi zajedno sa školskim psihologom, pa vam onda oni na osnovu vaših rezultata predlažu koje bi oblasti bile najbolje za vas, što nekima može pomogne, a neke dodatno zbuni. A onda kreće ponovno traganje i pitanja šta upisati i da li nešto upisati, koja profesija se kasnije može isplatiti, da li je prava stvar upisati fakultet koji volim, da li je možda bolje otići na neki ubrzani kurs ili se posvetiti nekom zanatskom zanimanju?

Zbog čega upisujemo fakultete?

Pored onog čuvenog, znanje ti niko ne može oduzeti, tu je i dobro poznata rečenica koju smo svi mnogo puta čuli fakultet je sigurnost (čitaj: roditelji misle da posao samo tebe čeka). Ipak, odlazak na fakultet je nešto što nam današnji stadardi društva nalažu, naročito ako je cilj pronalazak „dobrog plaćenog” posla u većem gradu gde je konkurencija, razume se, veća. Uz to svakako ide i pozicioniranje na društvenoj letvici, bolji ugled i, naravno, znanje koje, da se razumemo, vrlo često ne mora da ide zajedno uz čuvenu sintagmu akademski građani, već obično zavisi od ličnog zalaganja i posvećenosti. Fakultet pored ovih benefita može biti veoma značajna stvar za socijalizaciju, upoznavanje novih ljudi koji imaju slična interesovanja i ciljeve, ali i razlog da odete u neki veći univerzitetski grad i počnete samostalni život.

Zamka samostalnog života svakako jesu finansije koje će najverovatnije vaši roditelji morati da izdvajaju, ali i brojne obaveze na koje možda niste najspremniji sa nepunih dvadeset godina. Ipak, tokom studija pored obrazovanja stičete i druge veštine – kako da uključite mašinu za veš ili kako da pripremite nudle na sto načina. Fakultet ima dosta benefita, a glavni je svakako priprema na samostalni „život odraslih”. Pored toga, fakultetsko obrazovanje omogućava da razvijate kritičko razmišljanje i stvarate sebi priliku za ostvarivanje svojih snova. Takođe, pruža vam priliku da istražujete svoja interesovanja bilo da se radi o umetnosti, nauci, tehnologiji, društvenim naukama ili nečemu drugom. Međutim, uprkos svim ovim prednostima, postavlja se pitanje da li je fakultet zaista preduslov za „bolju budućnost”?  

„Iako nije obavezan, fakultet se predstavlja kao još jedan preduslov za uspeh. Kada razgovaramo o planiranju karijere i budućnosti generalno, često nam prvi i jedini padne na pamet. Ne znamo šta bismo da radimo i kako, a ima stvarno milion mogućnosti danas, ali zato znamo da treba da razmišljamo o upisu fakulteta, budžetu i prijemnom ispitu”, objašnjava Marija Raičević, autorka bloga OverThinker.rs o ličnom i profesionalnom razvoju mladih.

Ipak, i pored brojnih prednosti koje fakultet pruža, često dolazi do toga da pojedini fakulteti imaju po dva ili čak tri upisna roka, te da je sve manje studenata koji se intreresuju za pojedine oblasti, posebno za delatnosti kao štu su poljoprivreda, šumarstvo, matematika, fizika i srpski jezik.

Da li se mladi sve ređe odlučuju za visoko obrazovanje?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u školskoj 2022/23. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Republici Srbiji upisano je 248.508 studenata. Primera rad, u školskoj 2017/18. godini u Republici Srbiji upisano je 256.172 studenta na svim visokoškolskim institucijama. Primetan je i pad broja diplomiranih studenata, kako se navodi u Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije. Naime, 2017. godine diplomiralo je 45.119, dok je 2022. godine diplomiralo manje studenata, tačnije – 36.951.

Iako je očigledna razlika u broju upisanih, ali i diplomiranih studenata u odnosu na ove dve godine, broj studenata koji pohađaju fakultete često varira, što ima veze i sa demografijom. Kako se navodi u tekstu na sajtu nedeljnika Vreme, u Srbiji je, prema podacima Zavoda za statistiku, za oko 60.000 manje đaka u odnosu na 2013/14. godinu. 

Međutim, pojedini fakulteti istakli su nezapamćeni broj slobodnih mesta, čak i na budžetu. Na fakultetima Univerziteta u Beogradu, kako se navodi u tekstu na sajtu Glas Javnosti, nakon prvog upisnog roka ostalo je ukupno 1.893 slobodnih budžetskih i 1.849 samofinansirajućih mesta za buduće studente. Od toga, najviše na Poljoprivrednom fakultetu, zatim na Filozofskom, Tehnološko-metalurškom i Rudarsko-geološkom. 

Slična situacija dešava se i van Beogradskog Univerziteta, gde je interesovanje znatno opalo. Primera radi, Univerzitet u Kragujevcu je na kako se navodi na sajtu objavio da je gotovo trećina fakultetskih mesta za upis na 2023/24 školsku godinu ostala nepopunjena.

„Na ovogodišnjem upisu brucoša na fakultete kragujevačkog Univerziteta, od 3.950 odobrenih ostala je nepopunjena trećina ili 1.257 mesta. Tradicionalno najveću pažnju privukle su medicinske nauke, na kojima je skoro sve popunjeno, ništa manje interesovanje nije bilo za informatičke i tehničke smerove, gde je, recimo, katedra za računarsku tehniku i softversko inženjerstvo popunjena do poslednjeg mesta, a slična situacija je i na mašinskom inženjerstvu”, navodi se u tekstu Kragujevačkih novina. 

Ipak, prema navodima Kragujevačkog Univerziteta, primećuje se sve manje interesovanje za upis na smerove koji predviđaju rad u prosveti, kao što su filološke i prirodno-matematičke nauke. Odmah zatim sledi smer za fiziku, gde je svega 36% mesta popunjeno, a kada je reč o filološkim smerovima, najveći pad u interesovanju je na smeru za srpski jezik i književnost, na kojem je od ukupnog predviđenog broja tek 37% mesta popunjeno. 

Slična situacija događa se i na Univerzitetu u Nišu, kako prenose Južne vesti, na kome je tokom prošle godine, nakon dva upisna roka, ostalo čak 1.077 slobodnih mesta, od čega skoro 500 na budžetu. Najmanje brucoša ove godine je upisao Agronomski fakultet u Čačku, gde je svega 27% popunjenih mesta. 

Šta utiče na to da je na univerzitetima u Srbiji sve manje studenata?

Postoji nekoliko faktora koji doprinose tome da se sve manje mladih odlučuje na visoko obrazovanje. Prvo su, svakako, troškovi fakultetskog obrazovanja koji su često veliki teret za mnoge porodice. Visoke školarine, knjige, smeštaj i životni troškovi mogu biti poprilično skupi. Zato se veliki broj mladih odlučuje da studira jedino pod uslovom da su na budžetu i u studentskom domu. Na to je posebno uticalo i nedavno poskupljenje rente, ali i hrane, struje i svih osnovnih potrepština. Drugi faktor je pronalaženje alternativnih mogućnosti. Sa razvojem tehnologije, sve više poslova postaje dostupno bez fakultetske diplome. Prevashodno IT sektor, ali i druge srodne industrije nude prilike za uspeh bez tradicionalnog obrazovanja. Sve je više ubrzanih kurseva za obuku na raznim programskim jezicima koji se za kratko vreme savladavaju, a vrlo brzo se dolazi i do zaposlenja, te se put od četiri ili više godina skraćuje na svega godinu dana. To dovodi do pitanja da li je fakultet zaista neophodan za postizanje ličnih ciljeva?

„Ja sam pobornik toga da ne mora i ne treba svako da upiše fakultet. Hiperprodukujemo diplome i pritiskamo mlade da nastavljaju svoje obrazovanje, bez da im damo ikakve smernice i podršku šta sa njim mogu posle da rade. Bez ideje šta žele i mogu da rade, koje znanje, veštine i obrazovanje im je za to potrebno, lako je izgubiti želju i motivaciju. Ako na to dodamo sujetne profesore, neusklađenost obrazovanja sa tržištem rada, sve gore materijalne uslove, visoke školarine i troškove studiranja generalno u odnosu na primanja jedne prosečne srpske porodice, ne mogu zameriti mladima koji se odluče da ne upišu fakultet ili od istog odustanu”, govori Marija Raičević.

Ukoliko se na sve to doda i da neki mladi ljudi veruju da tradicionalno obrazovanje ne nudi dovoljno praktičnih veština i pripreme za stvarni svet rada, postaje jasno zbog čega dolazi do sve većeg interesovanja za kurseve i programe koji se fokusiraju na praktične veštine.

Fakultet, pored toga, više nije garant sigurnosti pri pronalaženju posla, što pokazuju stavovi mladih u KOMS-ovom Alternativnom izveštaju za 2023. godinu. Mladi veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek zatim adekvatno formalno ili neformalno obrazovanje. 

U okviru izveštaja organizovane su i fokus grupe, koje su pokazale da je, na primer, mišljenje mladih iz Bečeja da je formalno obrazovanje danas prevaziđeno i da neformalno ima prednost pri zapošljavanju, jer je važnije sticati veštine, umeća i upoznavati različite profile ljudi. Slična situacija je i sa srednjoškolcima iz Vranja koji dosta manje veruju u moć formalnog obrazovanja, te su oni u okviru fokus grupe naveli da je u Srbiji teško naći stalan posao odmah nakon završenog obrazovanja. 

Ova dva slučaja jasan su pokazatelj kako na formalno obrazovanje gledaju srednjoškolci koji tek treba da se opredele za dalji nastavak obrazovanja, stoga pomenuti pad interesovanja za upis na fakultete ne treba da iznenađuje.

Kakva je pozicaja određenih profesija na tržištu rada?

Još jedan veoma važan segment koji dolazi nakon završenog fakulteta jeste pronalazak posla, odnosno takozvani izlazak na tržište rada. Naravno, mnogi o ovome razmišljaju i pre upisa na fakultete, te ne čudi to što pojedini fakulteti nisu predmet razmišljanja mladih. Tako se, na primer, prošle godine na prijemni ispit za upis na Filološki fakultet, na kom se obrazuju nastavnici srpskog jezika i književnosti, prijavilo svega 50 kandidata, na smeru koji prima dvostruko više brucoša, navodi se u tekstu BBC-a na srpskom.

Ovome u prilog idu i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje sa kraja 2021. godine koji su dostavljeni BBC-ju, a koji pokazuju da se na evidenciji nalazi 551 nezaposlen profesor srpskog jezika i književnosti, od čega su čak 502 žene.

Treba pridodati i podatak da početna plata zaposlenih nastavnika iznosi 66.000 dinara i to posle poslednjeg povećanja od 4.343 dinara, početkom 2022. godine. Početna plata nastavnika mnogo je ispod proseka prosečne zarade u Srbiji za 2023. godinu, koja iznosi nešto više od 86.000, prema podacima RZS. 

Poražavajuća činjenica je ta da je profesorska plata gotovo u jednakom rangu sa platom koju imaju radnici zaposleni u uslužnim delatnostima ili trgovini, za čije obavljanje poslova nije neophodna diploma fakulteta. Ovo je samo jedan od primera loše perspektive određene profesije, iako je srpski jezik i književnost jedan od osnovnih i, može se reći, najvažniji predmet tokom celog osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, koji je zapravo presudan za opismenjavanje celog našeg društva.

Razlozi zbog kojih mladi biraju alternative, dok fakultetska mesta pojedinih univerziteta ostaju prazna predstavljaju ozbiljan izazov za društvo i obrazovni sistem. Motivi su svakako mnogobrojni i kompleksni, ali se često mogu svesti na nedostatak finansijskih sredstava, promene u pogledu vrednosti visokog obrazovanja, kao i pritisak da se brže uđe na tržište rada i osamostali. Osim toga, pandemija je doprinela razvoju mnogih radnih mesta koja nisu usko specifikovana ili ne zahtevaju fakultetsko obrazovanje, već želju za sticanjem novih veština, što pogoduje mladima rođenim u eri interneta.

Ipak, važnost fakultetskog obrazovanja je svakako neupitna, a kako bi se trenutne statistike preokrenule, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere, poput veće dostupnosti stipendija i finansijske podrške za studente, promocije značaja visokog obrazovanja u društvu i prilagođavanja obrazovnih programa i kurikuluma potrebama tržišta rada. Takođe, važno je podsticati razgovor među mladima o njihovim ambicijama i ciljevima i pratiti tekovine društva i napredak tehnologije kako bi se osnažila njihova motivacija za sticanje visokog obrazovanja, što će dugoročno koristiti ne samo njima, već i celom društvu.

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Preporučeni tekstovi

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *