Zamislite muškarca koji sedi u kafiću na plaži. Visok tamnoput, sa zlatnim satom u ruci. Razgovara preko telefona o nečemu jako važnom. Na stolu je neki nedeljnik, na engleskom, možda Ekonomist jer je on jako pametan i prati stanje na berzi i svetske ekonomske trendove. Pored njega je žena, mlađa, ali ne mnogo, lepa, vitka. Plava. On nosi crveni šorts i pivski stomak, ponosno. Većina ljudi njega bi okaratkerisala kao uspešnog muškarca. Koji obezbeđuje porodicu. Stara se, brani, ispunjava želje.
A sad zamislite da isto tako vidite ženu? Potpuno istog izgleda, samo u crvenom dvodelnom kupaćem i pivskim stomakom? Kako bi nju okarakterisali?
Najverovatnije : kao debelu ženu. To je prvi adut koji biste joj pripisali, a ne moć, imućnost ili ambiciju.
To je jedan od osnovnih stereotipa na kojim je izgrađeno moderno konzumerističko društvo. Žena, ma koliko uspešna i ostvarena, meri se fizičkim izgledom – pogotovo na plaži. Stomak, celulit, strije – sve su obeležja ženstvenosti koja žene moraju da kriju i da ih se stide. Kao posledicu možete videti žene koje na plaži sede obučene, ili kako peškirom prekrivaju stomak ili povlače kupaće gaće kako bi pokrile (sakrile) što veću površinu.
Žene znaju kako treba da izgledaju i šta im nedostaje do tog savršenstva. One većinom nisu zadovoljne svojim telom i ne prihvataju ga. Stide ga se i imaju kompleks niže vrednosti. A da li bi se muškarac skrivao na plaži? Verovatno ne. Ali zašto?
Modna industrija i reklame su odlučujući faktori koji postavljaju standarde koji često degradiraju žene – oni obiluju stereotipima, nametanjem željenog izgleda, seksizmom, seksualnom objektivizacijom. Seksističke reklame nameću model u kome žene moraju da izgledaju na tačno određen način i da svoje telo smeste u tačno određene slim veličine. Kapitalizam, konzumerizam i slobodno tržište postaju dobra podloga za stavljanje devojčicama, devojkama i ženama do znanja da njihova tela ne izgledaju dobro, ali da uz usluge koje im oni nude, to sve može da se promeni vrlo brzo. Iskrivljena slika realnosti kod žena uzrokuje gubitak samoopouzdanja, a u nekim slučajevima dovodi do anoreksije, bulimije i drugih oblika poremećaja ishrane, koji mogu imati ozbiljne psihičke posledice, pa čak dovesti i do smrti. U pitanju je globalni fenomen koji dotiče i naše prostore – ali u kolikoj meri su devojke u Srbiji pod njegovim uticajem?
Oblakoder je istraživao mišljenje 335 žena o njihovoj percepciji svog tela.
Na pitanje da li pred svako leto imaju osećaj da moraju da rade na svom “letnjem telu” kako bi bio zadovoljne, čak 69% ispitanica odgovorilo je potvrdno, 11,6% negativno, a 11% da ih baš briga.
49% je odgovorila da uvek želi da radi na svom „letnjem” telu, ali da se to ipak na kraju ne desi, 24,8% da treniraju tokom cele godine, 18,5 da ne radi ništa po tom pitanju.
Na pitanje da li ih je sramota da se skinu u kupaći, 48,7% ispitanica je rekla da ih malo jeste sramota, 28% da ih jeste sramota, a 22,6% je odgovorilo odrično.
Prilikom ocenjivanja svog tela od 1 do 10, najviše njih je svoje telo ocenilo sa 7 (22,5%), zatim sa 6 (16, 9%), a potom sa 8 (16,3%).
Iz priložene ankete može se zaključiti da su devojke uglavnom nesigurne kada je u pitanju njihov fizički izgled, kao i da gaje zebnju i osećaju odgovornost prema svom ‘letnjem telu” koje će biti podložno pogledima drugih. Žene očekuju osudu, zbog čega im to pitanje lebdi nad glavom. Da li to prepoznaju kao bodi šejmovanje ili smatraju normalnim? Do tog dela nismo stigli tokom ovog istraživanja, ali predstavlja za sledeće. Ono što je zanimljivo jeste samoprocena – žene uglavnom biraju “bezbednu” ocenu svog izgleda -7- nit tamo nit ovamo. Dovoljno dobro da bi sebi rekle da nisu nezadovoljne, dovoljno loše da bi ukazalo da su svesne da nisu uspele (još uvek) da dostignu taj (nametnuti) standard lepote.
Ova anketa ukazala je na prisutnost fenomena bodi šejmovanja i njegov uticaj na devojke u Srbiji, ali i na neophodnost ponavljanja nekih jasnih, velikih istina. Jedinstven, nametnut stabnard lepote ne postoji, varira od epohode do epohe, kulture do kulture i u savremeno doba često je lažan i fotošopiran. Sve ženska tela su lepa, žene su same po sebi ideal lepote i svaka devojka nosi svoju lepotu i spolja i iznutra. I treba da je nosi sa ponosom. U proleće, jesen, zimu i leto. Da bude zadovoljna sobom i da ne pristaje da tuđi pogledi budu važniji od njenih. Jer je njen jedino važan.
Autorke teksta: Marina Zec i Marija Todorović
0 Comments