U poslednjoj deceniji došlo je do porasta popularnosti medija koje konzumiramo u audio formatu. Podkasti su doživeli procvat, muzika je dostupnija zbog platformi za strimovanje, a audio knjige postale su jedan od najbrže rastućih sektora izdavačke industrije. Kako tvrdi Asocijacija američkih izdavača (eng: The Association of American Publishers), tržište audio-knjiga vredi 1,8 milijardi dolara.
Poseban procvat audio knjige su doživele tokom 2020. i 2021. godine, kada je ceo svet bio zaključan u svojim domovima tokom pandemije. U ovakvoj društvenoj konstelaciji, u kojoj je pronalaženje romantičnog partnera postalo fizički nemoguće, počela je da buja audio erotika, čija je publika tokom poslednje tri godine narasla. Iako je audio erotika namenjena svima, njena većinska publika su žene. Logično pitanje koje se postavlja je zbog čega je tako? Međutim, da bismo se bolje upoznali sa ovim fenomenom, za početak bi trebalo da znamo šta se sve pod pojmom audio erotike podrazumeva.
Šta je audio erotika?
Audio erotika predstavlja erotske priče koje obično opisuju seksualni susret između dvoje ili više protagonista. Neki sadrže opsežnu priču pred sam seksualni čin, dok drugi prelaze „pravo na akciju”, i kreću se u širokom narativnom i tematskom spektru. Audio erotika može da bude u obliku dijaloga između protagonista, pričanja iz trećeg lica, ili pak, naracija u drugom licu, u kom slušateljka postaje „predmet požude” u priči i direktno se uvlači u centar akcije.
Ove priče najčešće imaju seksualno eksplicitan audio sadržaj, a pored razmene dijaloga uključeni su i brojni drugi zvukovi, od atmosferičnih do onih koji očekujete u pornografiji. Ovakav sadržaj drugačiji je od pornografije ne samo zato što ne morate da se zalepite za ekran kao kad gledate video-zapis, već i zbog mogućnosti da vaš um sam oblikuje ostatak priče i izgled likova, razvijajući kreativnost i maštu tokom slušanja. Audio erotika smatra se manje eksploatatorskom u poređenju sa pornografijom, čiji su etički temelji i danas predmet rasprave u društvu.
Audio erotika, kao i sami romani u pisanoj formi ovog žanra nisu ništa novo, ali njihovoj renesansi doprinele su aplikacije koje se fokusiraju na ovaj sadržaj. Dipsi (Dipsea) i Kvin (Quinn) dve su od istaknutijih aplikacija, i obe su osnovale žene za druge žene. Đina Gutijerez i Fej Kigan osnovale su Dipsi 2018. godine, dok je godinu dana kasnije Kerolin Špigel pokrenula Kvin. One su svoje aplikacije dizajnirale u skladu sa potrebama i željama prvenstveno žena, iako smatraju da audio erotiku mogu da konzumiraju svi, bez obzira na pol i rod.
Ove dve, ali i mnoge druge audio erotske aplikacije su ukorenjene u pretpostavci da je dominantna vizuelna pornografija često mizogina, eksploatatorska i tiho, a često i aktivno, neprijateljski nastrojena prema ženama. One svoj erotski audio sadržaj, koji je ukorenjen u samospoznaji i osnaživanju, a ne eksploataciji, nude kao alternativu pornografiji i pružaju siguran prostor da se ženska seksualnost i fantazije ispune.
ASMR i audio erotika, zašto (može da) nam prija?
Auralizam, seksualno uzbuđenje uzrokovano zvukom, za sada se još uvek klasifikuje kao fetiš, uprkos tome što zvuci tokom seksualnog odnosa prijaju gotovo svakome, i blisko je povezano kako sa „ASMR”, ali i sa audio erotikom.
Procvat sadržaja koji se fokusira na autonomni senzorni meridijalni refleks, poznatiji kao „ASMR” poslednjih godina pokazao je koliko ljudi zapravo uživa, seksualno ili ne, u slušanju raznih zvučnih okidača. ASMR se može manifestovati kod različitih ljudi drugačije, ali najčešće se opisuje kao „peckanje” ili „golicanje u mozgu” koje opušta čitavo telo dok se slušaju određeni zvuci – od šaputanja, preko žvakanja, do listanja knjige ili sinhronizovanog tapkanja mikrofona.
A kakve to veze ima sa audio erotikom?
Kako se navodi na sajtu Psychology Today, smatra se da je čulo vida važnije od sluha za inicijalnu privlačnost jer pruža pouzdanije informacije. Međutim, kada je u pitanju seksualna privlačnost, ne želimo uvek da imamo sve informacije – često misterija i ambivalentnost stvaraju veću privlačnost i uzbuđenje. Na istom sajtu navodi se da pojedini psiholozi tvrde da je vid najvažniji za seksualnu privlačnost muškaraca, dok je sluh najvažniji za žene. Drugim rečima, muškarci se zaljubljuju preko očiju, a žene preko ušiju. Često se među ženama mogu čuti komentari kako neki muškarac ima „seksi, dubok glas” koji ih privlači, dok će muškarci najčešće komentarisati fizički izgled žene. Možemo da osvestimo fizičku privlačnost kroz gledanje, dok u slušanju pravimo intelektualne procene.
Muškarci i žene doživljavaju seksualno uzbuđenje veoma različito, ne samo fiziološki, već i psihološki. „Za žene je posebno važno da imaju uspešnu predigru jer je ženi potrebno više vremena (nego muškarcu) da dostigne nivo uzbuđenja potrebnog za orgazam”, rekla je svojevremeno Rut Vesthajmer, američka psihoseksualna terapeutkinja. Prema njenim rečima, muškarac može samo da pomisli o seksu i da dobije erekciju, ali za većinu žena želja za seksom nije dovoljna.
„Predigra služi fizičkoj i emocionalnoj svrsi, pomažući da se i um i telo „pripreme” za seks. Mnoge žene treba da se ljube, grle i dodiruju kako bi se opustile, što je važno za ugodan snošaj”, istakla je ona svojevremeno, tako da možda ni ne čudi porast slušanja audio erotike, u kojoj je žena apsolutni centar seksualnih i romantičnih dešavanja.
Šta to žene čitaju/slušaju u erotskim romanima?
Vedrana Šćepanović čita i piše romantiku još od svojih tinejdžerskih dana, a u svetu ghostwriting-a erotskih romana našla se igrom slučaja, pokušavajući da zaradi dodatni novac jer je njena tadašnja plata bila daleko ispod minimalca. Nedugo potom je to postalo njen glavni izvor prihoda i posvetila se frilensingu u ovom žanru. Ti su poslovi, kako kaže, obično najmanje plaćeni i obično su iz tematika koje se smatraju „jeftinim“ (romantika) ili „prljavim“ (erotika).
„U suštini, pate od iste boljke kao i literatura inače – ako je delo napisala žena ili žanr ima većinski žensku publiku, svi na to gledaju s nipodaštavanjem, dok u isto vreme mlate ogromne pare od toga jer su romantika i erotika uvek bile i biće najpopularniji žanrovi s najvernijom publikom i prave izdavačima ogromne profite”, navodi Šćepanović za Oblakoder.
Ona ne odvaja romantiku i erotiku zato što su ta dva tržišta izuzetno isprepletana, toliko čak da se romantika kao žanr uglavnom deli na „clean“ i „erotic“, odnosno erotika se tretira kao podgrupa romantike. Ove podgrupe serviraju se publici na isti način i iz istih razloga, samo je „čista“ podgrupa namenjena ženama koje žele da čitaju ljubavne romane, ali ne žele da oni sadrže erotiku iz nekog razloga.
„Jako, ali jako retko je to zato što ih erotika sama po sebi ne privlači ili ne interesuje, uglavnom je u pitanju nusproizvod odrastanja ili življenja u restriktivnoj okolini, najčešće religijski. Najveći broj mojih klijenata koji su naručivali „čiste“ romantične priče su ih prodavali mormonkama, adventiskinjama, i u takvim pričama je akcenat na laganom građenju intimne veze gde je bilo koji fizički aspekt romantične veze sveden na najmanji minimum. Međutim, te žene uglavnom odmah uskoče u čitanje ljubavnih romana sa erotskim sadržajem čim budu imale priliku – nađu način da ih čitaju tajno, napuste religiju, prestanu da žive s roditeljima pa ne moraju više da se kriju, i slično“, objasnila nam je naša sagovornica.
Vedrana smatra da je trop Dirty Talk glavni razlog zašto su erotske audio knjige postale toliko popularne. U ovom formatu postoji prostor da se ukombinuje dobar i kompetentno napisan erotski dijalog za vreme scena seksa sa glumcem/čitačem koji ima dobar glas i dobru kontrolu nad svojim glasom tako da ume da dočara i erotiku i emotivnost takve scene, i to je za nju pun pogodak.
Smatra da žene vole erotski sadržaj isto kao i muškarci, samo što se video erotski sadržaj nikad ne fokusira na žene i ženske potrebe i zadovoljstvo, dok je kod literarne erotike potpuno obrnut slučaj.
„Gotovo svi pokušaji da se napravi „Plejboj za strejt žene” su na kraju završili kao magazini za gej muškarce, jer prosto ima nešto u foto-video erotici što ne prija nama koji smo socijalizovani na način na koji to žene najčešće jesu. Mi volimo priču, volimo opise emocija i fizičkih osećaja i senzacija (dodir, ukus, miris), volimo sve ono u priči što nam dokazuje da smo baš mi erotski i senzualni fokus radnje, bez obzira na to u koji je paket sve to upakovano. Čak i priče koje su urađene striktno kao materijal za masturbaciju imaju te elemente“, objasnila nam je Vedrana.
Pored površnih razloga – da žene vole seks i erotski sadržaj, žele da uživaju u njemu, i okreću se literarnom erotskom sadržaju jer se video erotski sadržaj skoro ekskluzivno pravi da podilazi cishetero muškarcima i one se prosto ne nalaze u tome, uvek postoji i nešto dublje zbog čega ti ta dinamika veze između ljudi ili ta vrsta seksualnog odnosa prija, uzbudljiva je ili je zanimljiva, ističe ona. Sudeći po onome što čitaju i slušaju, Šćepanović smatra da ženama nedostaju uglavnom partneri koji su spremni, sposobni i uživaju u tome da budu zaista ravnopravni partneri koji umeju da se fokusiraju i na nju i njene potrebe.
„Romantika i erotika su fantazije, a u suštini svi mi fantaziramo o onome što nam, na neki način, nedostaje. Mislim da je najveća ženska fantazija da ih neko voli i brine se o njima onako kako one vole i brinu se o drugima samo zato što je ona baš ona i bez da mora da bilo šta uradi da to „zasluži“ ili da se promeni na neki način na koji je vrlo često uslovljena u stvarnom životu, i to je najčešće u fokusu čak i najeksplicitnijeg pornografskog sadržaja ovog tipa”, zaključuje Vedrana Šćepanović za Oblakoder.
Erotski audio romani i hook up kultura – kako su povezani?
Zbog prirode formata, audio erotika često stvara osećaj bliskosti između govornika i slušateljke. Uz to, tehnike kojima se zvuk snima u tri dimenzije može potpuno da uvuče slušateljku u svet koji kroji određen audio roman. U ovim audio snimcima možemo često čuti izvođače kako postavljaju pitanje, nakon čega se ostavi prostor u kom se slušateljka poziva da zamisli sopstveni odgovor. Svi ovi elementi stvaraju fantazijski scenario u kojima zamišljate da ste zaista uključeni u intimni susret sa govornikom.
Jedan od najpopularnijih tropova audio erotike u drugom licu je „Iskustvo dečka” (eng: „Boyfriend Experience”). Zvukovi u ovom žanru dodatno intenziviraju intimnost – pucketanje kamina, zvuci kapljica kiše na prozoru, pomeranje posteljine – sve ovo opisuje topao i nežan zvučni pejzaž. U ovom žanru muškarac brine o vama, u potpunosti je fokusiran na vaše seksualno zadovoljstvo, šapuće vam nežnosti, vodi ljubav sa vama strastveno, izjavljuje vam ljubav, tepa vam, pruža emotivnu podršku…
Prema Forbsu, po prvi put u istoriji, više od polovine svih Amerikanki su singl. Ovaj trend je uglavnom vođen sve većim brojem mlađih žena koje odlažu brak, ali nije ograničen samo na njih. Podaci pokazuju da je u porastu i broj starijih žena koje se nikada nisu udavale. Prema nedavnom izveštaju ekonomista Vels Farga (eng: „Wells Fargo”), broj nikad udatih žena porastao je za 20 odsto tokom poslednje decenije.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji, broj žena uveliko premašuje broj muškaraca, iako naša zemlja spada među države sa normalnim odnosom novorođenih dečaka i devojčica – odraslih žena ima za oko 180.000 više nego muškaraca. U 2018. godini, u Beogradu je bilo najmanje 96.647 žena koje nemaju partnera. Prema rezultatima Popisa iz 2022. godine, oko polovine stanovništva starosti 15 i više godina je u braku (51 odsto), dok skoro trećina (31 odsto) nikada nije sklapala brak. U periodu između dva poslednja popisa, od 2011. do 2022. godine, smanjen je udeo lica u braku u našoj državi – sa 55 na 51 odsto, dok je zabeležen porast udela lica koja nisu sklapala brak – sa 28 na 31 odsto. Udeo razvedenih povećan je sa 4,9 na 6,1 odsto, dok je udeo udovaca/udovica ostao nepromenjen u odnosu na prethodni popis – 11,6 odsto, naveo je Tanjug krajem avgusta ove godine.
Da li možemo ovo opravdati samo novom društvenom klimom u kojoj žena nije više vezana za domaćinstvo i porodicu, a čak i kad želi da ima decu, sada to može da ostvari i bez partnera? Ako je tako, zašto žene žude za „Iskustvom dečka” u audio erotici?
Jedan od odgovora na to možda možemo naći u takozvanoj kulturi nevezivanja (eng: „hook up culture”), ili preciznije, u njenim posledicama. Ovaj termin odnosi se na kulturu izgrađenu na praksi upuštanja u seksualne susrete između dva ili više pojedinaca gde se podrazumeva da ekskluzivnost, veza i i emocionalna osećanja nisu očekivani ishodi. Ovde, između ostalog, spadaju i seksualni odnosi na jednu noć, „prijateljstvo sa povlasticama”, kao i „situationship”, u kojoj se dve osobe viđaju redovno, ponašaju se kao da su u vezi, ali to zapravo nisu. Ovakvo ponašanje šteti i mentalnom i fizičkom zdravlju ljudi koji odluče da se upuste u neobavezne seksualne odnose.
Kako je „Boyfriend Experience” postao popularniji trop među audio erotikom, nema sumnje da heteroseksualne žene zapravo žele romantično iskustvo, ali ne žele (ili ne mogu) da nađu partnera.
Psihoterapeutkinja Tatjana Vlašković smatra da singl žene koje konzumiraju audio erotiku ispunjavaju svoju potrebu za emotivnim životom, bez loših posledica koje mogu da nastanu prilikom interakcije sa muškarcem u „pravom svetu”.
„Poznato je da se žene češće zaljubljuju, ali shodno tome i češće razočaravaju i bivaju povređene. Zato je ova varijanta postala popularna jer, iako virtuelno, ipak postoje određene emocije dok slušaju romane, a znaju da neće biti loših emocija i ponašanja tokom slušanja”, navodi Vlašković za Oblakoder.
Vlašković primećuje još jedan problem – nije samo da žene „beže” u svet virtuelnog, već se i muškarci upuštaju u virtuelne odnose, doduše sa pravim ženama koje traže partnera – pojava za koju je istakla da se povećala u poslednjim godinama.
„Muškarci su postali pasivni, i sve je više tih koji bi „sve iz fotelje“, pa i seksualan odnos. Naročito se situacija pogoršala nakon pandemije, kad smo bili prisiljeni da se izolujemo. Zbog seksualnih sloboda i povećanja broja društvenih mreža, sve je više virtuelnih veza, ali i virtuelnog seksa. Ako dođe do sastanaka uživo, onda se svodi na seks na jednu noć, bez dubljih emocija. Sve je dozvoljeno, dostupno, sve je postalo dosadno, i zato se sve više mladih ljudi okreće perverzijama i grubljim seksualnim odnosima, sto može potpuno da pokvari sliku i predstavu muško- ženskih odnosa. Zato su se ljudi, koji su u tome umereniji, povukli u sebe i često se zadovolje samo romanima”, istakla je naša sagovornica.
A u Srbiji – tišina?
Jednostavnom Gugl pretragom naići ćete ne samo na razne besplatne erotske romane u bilo kom formatu, nego i na rasprave o autorkama i specijalizovanim aplikacijama, poruke žena koje dele svoja iskustva sa određenim žanrovima, a na društvenim mrežama, prevashodno na TikToku, žene objavljuju i same audio isečke iz omiljenih dela, ili se snimaju sa slušalicama u prodavnici ili kako peru veš dok uživaju u svom omiljenom audio romanu. Ali to važi samo za internet pretragu na engleskom jeziku. U regionalnom internet prostoru, priznaćemo, popularne knjižare otvoreno promovišu određene naslove kao erotiku, koju su pisali i muškarci i žene. Međutim, otvorene rasprave o erotici, literarnoj ili bilo kojoj drugoj, pronalaze svoje mesto samo na anonimnim forumima i ponekim kolumnama. Na forumu Krstarica pre nekoliko godina otvorena je diskusija „Erotski odlomci” u kojoj su učestvovali i muškarci i žene, a pisci koji su se mahom delili bili su – muškarci. Ova diskusija je aktivna i danas, ali uz podrugljivi podton koji se provlači kroz ceo tred, jasno je da ovo nije mesto u kom žena može otvoreno da priča o ovom žanru ili da se raspita koja knjiga odgovara njenim potrebama.
Nekoliko regionalnih medijskih portala primetilo je ekspanziju audio erotike, ali ovaj format i dalje je samo u bledim tragovima u našoj zemlji. Zato se žene sa našeg podneblja okreću audio erotici na engleskom, na tržištu koje je toliko bogato da svi mogu da nađu nešto što im u potpunosti odgovara. Kako nam je Šćepanović rekla, žene iz Srbije danas slušaju erotske audio knjige isključivo na engleskom, jer dobru alternativu u vidu domaćih autorki i priča, makar za sada, nemaju.
„Naša čitalačka publika je konzervativna, primetio sam da erotska literatura kod nas uopšte ne prolazi”, rekao je prošle godine Flavio Rigonat, vlasnik izdavačke kuće „Lom” u intervjuu za Nova.rs, ali Šćepanović veruje da je procenat žena koje čitaju erotiku u Srbiji sličan kao i bilo gde drugde. Navela je da su naše žene vrlo rado listale ovakvo štivo, te da su na našem podneblju uvek bili popularni romani sestara Džeki i Džoan Kolins, kao i serijali Džulijet Benzoni. Svi oni, doduše, bili su reklamirani kao „ljubići,” uprkos tome što je svako drugo poglavlje spominjalo intimne odnose na eksplicitan način. Šćepanović sumnja da su žene danas manje odvažne po tom pitanju od generacije naših baka, ali ističe da i žene danas i kod nas mahom konzumiraju vizuelnu pornografiju jer ne znaju za alternativu.
„U Srbiji žena ne priča olako da gleda pornografiju, tako da ne iznenađuje što neće da spominje ni njene fetiše, od kojih su neki i poprilično transgresivni. Mali broj žena uopšte priča da konzumira kontent koji je fokusiran na fantazije. Naše patrijarhalno društvo ne podstiče ženu da istražuje i vrednuje svoju seksualnost, u fiktivnom i realnom svetu, tako da postoji pretnja dodatne stigme ukoliko se ona, ipak, reći ću ovako, potrudi oko sebe i svojih želja, te o njima najčešće ni ne priča”, rekla nam je ona.
Čak i kada ne ulazimo u sferu transgresivnog, žene retko govore o svojim potrebama u krevetu i često bivaju seksualno nezadovoljene, i to ne važi samo za našu zemlju. Žensko zadovoljstvo, čak i u, uslovno rečeno, otvorenijim društvima, i dalje je predmet sablažnjavanja, tako da ne čudi što se ni u Srbiji o ženskim seksualnim potrebama ne govori koliko o muškim. Šćepanović smatra da je deo toga i način na koji društvo oblikuje žensko samopouzdanje, jer od samopouzdanja zavisi i da li ćete imati snage da se zauzmete za sebe – u krevetu i van njega.
„Okruženi smo slikama nekog idealnog ženskog tela i kako neki seksualni odnos treba da izgleda, mahom preko pornografije koja služi prvenstveno muškim očima, i to utiče na naše samopouzdanje i samim tim i libido i zadovoljstvo u seksu. Ako sve vreme razmišljam da nemam idealno telo, naravno da ne mogu onda da se fokusiram na svoje zadovoljstvo. Zato u erotskim romanima koje su pisale žene možemo da pronađemo i različita tela koja se konvencionalno ne smatraju lepim, sa kojima možemo da se poistovetimo. A uz to imamo protagonistu koji će voleti junakinju zbog njenih kvaliteta, u telu koje nije modelovano po manekenki, i tu čitateljka može da nađe zadovoljstvo, ali i shvati da je njeno telo dobro i lepo kakvo jeste”, smatra naša sagovornica.
Postoji mnogo istraživanja koja ukazuju na negativne uticaje vizuelne pornografije na mentalno zdravlje i naše seksualne prakse. Ali nedovoljno istraživanja sprovedeno je za audio pornografiju, u koju spadaju i erotski romani. Audio erotika može da bude odličan prostor za istraživanje fantazija, podsticanje mašte, samospoznaju, i generalno može da bude izuzetno zabavna. Međutim, isto tako, uprkos tome što čitanje definitivno nije isto što i gledanje, pisana pornografija bi mogla imati neke negativne efekte na čitaoce. Čitanje preteranih opisa seksa moglo bi čitaocu dati nerealna očekivanja od odnosa, a ako priča fetišizuje zlostavljanje, moglo bi normalizovati nasilno ponašanje koje je štetno u stvarnosti. Kako će se konzumiranje audio erotike odraziti na naše seksualne prakse i intimne odnose, tek će se videti u godinama koje slede.
Autorka vizuala: Sve su to vještice: Spirit: Stallion of the Cimarron 2002, Shrek 2001, Sailor Moon 1992, Anastasia 1997, Mulan 1998, The Aristocats 1970, Howl’s Moving Castle 2004, Porco Rosso 1992
0 Comments