Daze, Batleri, Naratori i Kaktusi u Božidarcu

Četiri mlada sastava predstavljaju novi materijal 9. decembra u UK Božidarac

Piše: Oblakoder magazin

8. December 2022

Poznanstva su nekada baš ono na čemu se zasniva i nadograđuje muzička scena, konkretno alternativna. U talasu bendova nastalih 2018. i 2019. godine se formirala zajednica entuzijasta, spremnih za rad i plasiranje kulture u dostupnijem obliku. Kroz školu, nastupe i zajedničke prijatelje su se isprepletali članovi bendova Daze, Ubili su batlera, Narator i Cactus Fields, koji zajedno pripremaju nastup 9. decembra u UK Božidarac. Uoči svirke, razgovarali smo sa Ilijom Maršićevićem i Katarinom Zarić iz Daze-a, Matijom Ilićem iz Ubili smo batlera i Nikolom Trišićem iz Naratora i benda Cactus Fields.

Kako su se formirala poznanstva između vas i kako se preko njih sastavio line-up za svirku?

Ilija: Kada je reč o Batleru, upoznao sam Maćija u gimnaziji i brzo smo se skontali. Saznao sam da svira u bendu i oni su organizovali prvu svirku na našem festivalu Prehlad, a kasnije i u KC Gradu 2021. godine. Narator je bend u kom svira Nikola Trišić, koji je moj jako dobar prijatelj već par godina – upoznali smo se 2019. na nekom skejt sešnu u gradu. Nikada nismo dobili priliku da nastupamo na istom koncertu, iako smo više puta džemovali i svirali ili kod njega ili kod mene. Takođe je svirao na Prehladu. Cactus Fields lično nisam poznavao, ali sam ih 2019. slušao na Samitu Nesvrstanih, a kasnije i na Indirekt festivalu 2021. i jako mi se svideo njihov zvuk.

Katarina: Članove Cactus fields-a nismo poznavali ranije, ali smo, kada smo planirali da organizujemo svirku, shvatili da bismo jako voleli da i oni sviraju pored nas. Hvala im što su se odazvali i bili divni za saradnju (i čestitamo na albumu!).

Šta vas je navelo da odaberete Božidarac za lokaciju?

Katarina: Božidarac je jedno od onih mesta gde smo išli na razne genijalne svirke i uvek malo zavideli tim izvođačima i bendovima što imaju tu priliku. Onda smo shvatili da smo možda dovoljno porasli (u svakom smislu) da se i sami oprobamo u tom prostoru.

Ilija: Božidarac je savršena tačka između ni prevelikog, ni premalog prostora, a to je ono što nam je baš trebalo, jer se više ne smatramo „najmlađim indi bendom u Beogradu”, ali daleko od toga da smo veliki bend.

Nikola: Ilija.

Šta mislite o trenutnom položaju mladih bendova na beogradskoj sceni?

Ilija: Mislim da će se u narednih par godina ponovo desiti novi impuls u muzičkoj infrastrukturi beogradske rok muzike. Ovaj talas je krenuo 2019. godine, ali je daleko od svog klimaksa.

Katarina: I valja i ne valja… Kada je reč o prilikama i medijskom prostoru – nije idealno i jako zavisi od toga na kakve ljude imate sreću (ili nesreću) da naiđete.

Nikola: Mislimo da zaslužuju svoje mesto pod reflektorom, gde bi mogli da dosegnu neki svoj vid prenošenja emocije, izvođenja svoje umetnosti i širenja iste.

Cactus Fields: Ko ima uslova da ulaže u sviranje, taj svira, bendovi su nedovoljno zastupljeni u bilo kakvim većim medijima.

Šta možemo da očekujemo od nastupa?

Katarina: Nove pesme i, čini mi se, najviše entuzijazma i energije do sad. Obrada jednog emo klasika gratis.

Ilija: Možete da očekujete našeg dragog prijatelja Lazara kako cepa karte.

Nikola: Očekujemo da osetimo publiku koliko i ona nas.

Cactus Fields: Mi sviramo standardno dobro, na publici je kako će nas primiti.

Narator

Narator je beogradski sastav koji svoj progresivno-alternativni zvuk prenosi publici u vidu naracije. Priču koju pričaju svako može da razume i da joj doprinese. Članovi su Nikola Trišić (gitara), Lazar Ristić (gitara), Mateja Cvetković (vokal), Miloš Đurčević (bas) i Maksim Cvetković (bubanj).

Koju priču pričate svojom muzikom i kako publika može da joj doprinese?

Narator: Priča koju prenosimo je, naravno, za svakog individualna, i očekujemo da se svako pronađe u barem jednoj od šest, koliko ih i nudimo. Potpuno običnim sticajem neverovatnih okolnosti, svaki član je pronašao svoj put ka stvaranju kolektivne naracije. Počevši kao trio, pa doguravši do petorke, odlučili smo se za finalni oblik benda koji je spreman da iskaže.

Kako svaki od članova doprinosi naraciji?

Narator: Svaki član je narator za sebe. Kao što se u filmskoj umetnosti prenosi naracija preko glume, scenografije i zvuka, tako svako od nas svojim umećem doprinosi zvučnoj slici.

Ubili su batlera

Ubili su batlera je novobeogradski-kosjerski kvartet. Lože se na „post-hardcore, emo i slične gluposti“. Članovi su Matija Ilić (bubanj), Relja Blagojević (bas gitara, vokal), Damjan Vitorović (gitara, vokal) i Luka Lazarević (gitara, vokal).

Na koji način spajate Novi Beograd i Kosjerić?

Ubili su batlera: U jednu ruku nas je spojila želja za stvaranjem i slični muzički uticaji, sličan smisao za humor i pop kulturalne reference. Otud je nastalo prijateljstvo, koje smo uspeli da očuvamo uprkos kilometraži koja je često bila između nas. Spajamo naše sredine po otvorenim prostorima i pogledima, ali i po monotoniji. U toj monotoniji smo sami morali da pronalazimo načine da se zabavimo.

Znate se dugo. Šta je kulminiralo u High Voltage studiju što vas je navelo da tada započnete bend?

Ubili su batlera: Koliko se znamo, toliko dugo i sviramo. Ubili su Batlera kao ideja zapravo postoji mnogo pre našeg vremena u High Voltage-u. Počeli smo u pokojnom BIGZ-u, u nešto drugačijem sastavu. Tada smo prvenstveno kaverovali pesme omiljenih bendova, ali i napisali prvih par autorskih. Nakon nekoliko pauza i ponovnih početaka, odlučili smo da želimo i da stvorimo nešto više, a možda i da jednog dana realizujemo san o prvoj svirci. Prešli smo u studio High Voltage sa Reljom kao basistom i dodatnim vokalom, i nakon manje vremena nego što smo očekivali, sa više uloženog rada, su se pojavile prilike.

Cactus Fields

Cactus Fields je sastav započet u Gornjem Milanovcu 2018. godine. Svoj zvuk opisuju kao „blesavi“ rokenrol predstavljen svojim prvim albumom, koji je izašao 25. novembra. Trenutno su u toku promocije, ali ne odmaraju sa planiranjem. U petak nastupaju Ana Milošević (bas gitara), Vukašin Petrović (gitara, vokal), Đorđe Dabić (gitara) i Miloš Knežević (bubnjevi).

Već neko vreme ste aktivni u Beogradu. Kako se beogradska scena razlikuje od scene Gornjeg Milanovca?

Cactus Fields: Milanovac ima dobru scenu ako uzmemo u obzir broj stanovnika, ali su sva veća dešavanja centralizovana u Beogradu. Tri četvrtine benda se zna iz gornjemilanovačkih prijateljskih i sviračkih krugova, a Anu smo zvali u bend, znajući da je prethodno svirala u Entropiji.

Koji su vaši utisci o procesu stvaranja albuma i šta mislite o reakciji publike?

Cactus Fields: Super iskustvo, prilikom kog smo imali prilike da sarađujemo sa sjajnim ljudima (pozdrav za Uroša) i gde smo izašli iz studija zadovoljni materijalom koji smo snimili. Album je tek izašao, mislimo da je prijem kod publike bio dobar. Potrudili smo se da medijski što bolje plasiramo svoj rad, u nekom nivou informacije.

Daze

Daze je sastav iz Beograda, oformljen 2019. godine. Pored problema definisanja žanra svoje muzike, pokušavaju da se otarase etikete „mladog anderground“ benda. Vredno rade na novom materijalu, koji ćemo imati priliku da čujemo na nastupu. Članovi su Ilija Maršićević (gitara, vokal), Katarina Zarić (bas, vokal), Katarina Ivković (bubanj), Aleksa Telalović (gitara).

Ove godine ste aktivno nastupali. Kako će se ovaj nastup razlikovati od pređašnjih?

Daze: Ne mislimo da smo aktivno nastupali ove godine, ali smo zato aktivno pisali. Na nastupu ćemo prvi put svirati nove pesme koje su možda i najbolje koje smo napisali do sad. Takođe, ovo je poslednji koncert na kom će bubnjeve svirati naša draga Kaća. Bilo je jako lepo imati je kao vođu ritam deonice i zahvalni smo što smo imali priliku da sviramo sa tako talentovanom muzičarkom.

Prethodni singl „Running“ je izašao 2020. godine. Kada možemo da se nadamo albumu i kakav će on zvuk nositi?

Ilija: Jeste, prošlo je dosta vremena, ali ne žurimo i mislimo da je svaki minut koji odlažemo snimanje i objavljivanje albuma vredan toga, jer smo do sada skupili dovoljno materijala za tri albuma. Na svu sreću, nismo imali uslove da snimimo ta prva dva projekta. Ne možemo da znamo kada će izaći, ali zvuk će biti raznovrstan i naš.

Katarina: „Na svu sreću” samo, jer mislimo da smo mnogo napredovali, a ne zato što nismo imali ni finansijskih, ni ostalih uslova za snimanje (smeh). Toga uvek fali…