fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Deca sunca otvaraju 57. Bitef

Hvaljeni komad „Deca sunca“ Maksima Gorkog, otvoriće ovogodišnji Bitef 4. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
29. June 2023.

Nastao 1905. godine nakon radničkih demonstracija u Sankt Peterburgu, poznatih pod nazivom „Krvava nedelja“, komad „Deca sunca“ prati članove porodice Protasov čiji dom, svojevrsna kula od slonovače, polako počinje da se urušava dok oko njih besni kolera.

Gorki je ovo delo pisao tokom zatočeništva u ozloglašenoj Petropavlovskoj tvrđavi, nakon što je uhapšen jer je glasno govorio protiv ruskog cara. Kako bi izbegao cenzuru, premestio je zaplet nekoliko decenija unazad, u vreme kada se oko donje Volge širila epidemija kolere, koju su pratile glad i brojni nemiri.

On se tako usredsređuje na grupu intelektualaca i umetnika idealista potpuno odvojenih od surove stvarnosti spoljašnjeg sveta. Kako radnja odmiče, oni se sve više bore sa sopstvenim unutrašnjim protivurečnostima, dok svet oko njih prolazi kroz značajne društvene i političke promene, odnosno kroz revoluciju.

„Slovenačka rediteljka Mateja Koležnik svoju Decu sunca smešta u vreme malo bliže nama, i u kontekst svojevrsne revolucije, odnosno u šezdesete godine XX veka, gradeći precizne i detaljne portrete likova, u isto tako vrlo detaljnom, preciznom i hiperrealističnom prikazu scenskog prostora“, navodi selektorski tim ovogodišnjeg Bitefa. „Na prvi pogled, ova predstava deluje kao muzejski primerak, kao pozorišni eksponat iz prošlog vremena. Međutim, ono što Koležnik zaista radi, jeste približavanje likova Gorkog nama, ljudima današnjice, koji živimo u svetu iznova i iznova definisanom krizama.“

Koležnik (Metlika, 1962) je studirala komparativnu književnost i teoriju književnosti na Univerzitetu u Ljubljani, kao i pozorišnu režiju na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju. Jedna je od najpoznatijih rediteljki savremene slovenačke pozorišne scene, a osim na prostorima bivše Jugoslavije velike uspehe beleži i u zemljama nemačkog govornog područja. Njene predstave nagrađivane su na brojnim evropskim i međunarodnim festivalima, a 2018. godine osvojila je i prestižnu austrijsku pozorišnu nagradu Nestroj za adaptaciju Čehovljenog komada „Ivanov“.

„POVRATAK VELIKIM POZORIŠNIM VREDNOSTIMA“

Nakon prvobitne cenzure, „Deca sunca“ Maksima Gorkog premijerno su izvedena u oktobru 1905. godine u Moskvi. Šaušpilhaus Bohum postavlja ih na svoju scenu u režiji Mateje Koležnik prošlog oktobra, a predstava ubrzo beleži veliki uspeh.

Dnevni list Vestfelišer Ancajger (Westfälischer Anzeiger) pisao je kako je reč o adaptaciji koja „osvetljava svaku pojedinačnu ulogu da bi ličnu dimenziju političke promene učinila opipljivom“, dok je Vestdojče Algemajne Cajtung (Westdeutsche Allgemeine Zeitung) ocenio da je u pitanju „izvanredan povratak velikim pozorišnim vrednostima“.

Osim rediteljskih postupaka kojim je pribegla Koležnik, kritika je imala reči hvale i na račun glumačke postave koju predvode poznati holandski pozorišni i televizijski glumac Gaj Klemens i holandska pozorišna zvezda u usponu Ane Ritmejer.

„Kasting je toliko savršen da je skoro svaka pojedinačna uloga izneta za nijansu bolje, dinamičnije ili prefinjenije nego što se to može zamisliti kada čitate komad. A to, naravno, ne može svako pozorište“, napisao je Martin Krumbholc u svojoj kritici objavljenoj na portalu nachtkritik.de.

Za impresivnu scenografiju zaslužan je nagrađivani austrijski scenograf Rajmund Orfeo Fogt, sa kojim Koležnik sarađuje dugi niz godina. Kostime je uradila Zagrepčanka Ana Savić Gecen, koja je prepoznata po svom radu kako u pozorištu, tako i na filmu – do sada je osvojila čak tri Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli.  

SNAGO, NE PRISTAJ DA BUDEŠ NEČIJA

Ovogodišnje izdanje Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3. do 10. oktobra. Pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ publika festivala biće u prilici da u glavnom programu pogleda devet  predstava koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije.

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Ambasada Savezne Republike Nemačke i Gete Institut. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji festivala Coca-Cola Hellenic Srbija, 1664 Blanc i Somersby, Rajićeva Shopping Center i Halo Creative tim.

Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, biće u predstojećem periodu objavljivane na zvaničnom sajtu festivala, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram.

Najnovije iz: Sanduče

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *