Pre samo nekoliko nedelja objavljena je vest da je hotel Jugoslavija prodat, što je dobar deo Beograđana nateralo da se zapitaju smeši li im se to još jedno gradilište oko koga će uskoro morati da obilaze u nameri da stignu na željeno odredište. Panoramu grada ionako više skoro da ne možemo da zamislimo bez velikih kranova, dizalica i betonskih konstrukcija, a retko kojom ulicom možemo da se prošetamo, a da ne naiđemo na znak sa natpisom: Pešaci, oprez! Pređite na drugu stranu.
U znaku građevinskih radova protekao je i nedavno održan FEST, te su tako, zbog rekonstrukcije Trga Nikole Pašića, posetioci istog morali da kruže kako bi došli do MTS Dvorane na zakazane projekcije filmova. Dijagonalno odatle u toku je još jedna izgradnja – u pitanju je garaža u Vlajkovićevoj ulici koja je uslovljena izmeštanjem arheoloških artefakata, koji su otkriveni u početnoj fazi ovog projekta.
Ipak, najviše pažnje javnosti privukla je informacija koju su preneli brojni mediji – da će se preko puta zgrade Vlade, na mestu Generalštaba u ulici Kneza Miloša, graditi luksuzni hotelski kompleks. Već dve i po decenije se, sporadično, vode diskusije šta bi trebalo učiniti sa ovom zgradom koja je oštećena u bombardovanju Srbije 1999. godine.
U avgustu prošle godine, društvenim mrežama su se proširili snimci i fotografije na kojima se vidi rušenje starih zgrada na potezu od Slavije do ulice Svetozara Markovića. Te zgrade su nestale kako bi svoje mesto „ustupile” stambeno-komercijalnom objektu „King’s Circle Residences“.
No, možemo li da zamislimo na koji će način novi stambeno-poslovni objekti nastaviti da brišu istoriju Beograda?
Rekonstrukcija Trga Nikole Pašića
Ova lokacija u samom centru grada odnedavno je pod rekonstrukcijom, a ono što će znatno uticati na izgled trga jeste fontana – postojeća je već porušena, i na njenom mestu biće podignuta nova, drugačijeg izgleda. Kako je ranije pisala „Politika”, ona će biti jednostavnijeg, izduženog oblika, po ugledu na prvobitnu fontanu, ali bez vrela i bez okruglog proširenja prema spomeniku, koje je dodato u poslednjoj rekonstrukciji iz osamdesetih godina prošlog veka.
Izgradnja garaže u Vlajkovićevoj
U martu 2023. godine otpočelo je iskopavanje parkića kod Narodne skupštine kako bi bila izgrađena podzemna garaža u Vlajkovićevoj ulici, ali je prilikom početne faze radova otkriven vredan arheološki lokalitet. Ukupno trajanje radova na izgradnji garaže procenjeno je na oko 15 meseci, ali je pitanje da li će Beograđani dobiti novu javnu garažu krajem 2025. godine, kao i kako će ona u konačnici izgledati.
Ustupanje zgrade Generalštaba
Prostor na kome se nalazi Generalštab, uključujući i zgradu oštećenu u bombardovanju, na raskrsnici Nemanjine i Ulice kneza Miloša u Beogradu, prema navodima iz medija biće „poklonjen” i ustupljen Amerikancima – tačnije, Džeredu Kušneru, zetu bivšeg (a ujedno i kandidatu za novog) američkog predsednika Donalda Trampa. Pokret Kreni-Promeni saopštio je ubrzo nakon objavljivanja ove informacije da je za manje od 24 sata sakupljeno više od 10.000 potpisa na peticiji za odbranu zgrade Generalštaba, dok je Ekološki Ustanak najavio i proteste.
„King’s Circle Residences“
Kompanija „Maison Royale“, čiji je suvlasnik fudbaler Dejan Stanković, otpočela je u avgustu 2023. godine izgradnju kompleksa sa oko 200 stanova u četiri lamele, sa pratećim spa centrom i dečjom igraonicom i velikim brojem garaža, restorana, prodavnica, kancelarija. Tako su, pod snažnim naletima bagera, počele da nestaju sto godina stare zgrade koje su do 2020. godine bile zaštićene od strane gradskog Zavoda za zaštitu spomenika. Jedna od njih je zgrada Građanske štedionice u Ulici Svetozara Markovića 43, izgrađena 1929. godine po projektu arhitekte Stevana Tobolara, a srušena je i stara zgrada Gradske štedionice iz 19. veka, koja se nalazila u neposrednom komšiluku .
Pojedini „ciljevi i prioriteti razvoja’’ Generalnog urbanističkog plana Beograda ovim i sličnim potezima, čini se, ostaju samo spisak lepih želja koji kaska za realizacijom ekonomski podobnijih rešenja, pa tako raspolažemo sve manjim udelom zelene infrastrukture, biciklističkih staza, pešačkih zona i drugih javnih prostora. Uostalom, zbog čega bismo uopšte morali da se držimo tog plana? On je očigledno relativan, kao i proleće, koje su dočekali stanovnici nastanjeni na severnoj hemisferi, dok je za one na južnoj jesen tek počela.
0 Comments