Suša koja pogađa mnoge regione Evrope od početka godine se pogoršavala, a početkom avgusta se veći deo evropskog kontinenta susreo sa brojnim posledicama. Nedostatak padavina u kombinaciji sa nizom toplotnih talasa (u Evropi su ovog leta izmerene, do sada, najveće temperature) je u velikoj meri uticao na rečne tokove, što je slučaj i sa našom državom. Naime, vodostaj Dunava u blizini rečne granice sa Rumunijom je upola manji od uobičajnog za avgust. Tako nam je Dunav otkrio i preko dvadeset olupina starih brodova iz Drugog svetskog rata koji se decenijama nalaze na dnu jedne od najvećih reka u Evropi.
Izvor: Reuters/Feđa Grulović
Najnoviji izveštaj Evropske komisije, koji donosi podatke o kombinovanom indikatoru suše (Combined Drought Indicator/CDI) uključujući prvih deset dana avgusta ove godine, ukazuje da je 47% Evrope u uslovima upozorenja od suše, dok je 17 % pomenutog kontinenta dobilo upozorenja nižeg stepena, takođe, zbog velikih temperatura koje utiču na ovu nepogodu.
Opasnost od suše se povećava, posebno u Italiji, Španiji, Portugalu, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, u Rumuniji, Mađarskoj, na severu Srbije, Ukrajini, Moldaviji, Irskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Osim očiglednog uticaja na plovnost, suša velikim delom pogađa i energetski sektor. Zbog suša i značajno smanjenog nivoa reka, naša zemlja samo iz Hidroelektrane Đerdap, koja trenutno proizvodi oko petine struje u Srbiji, na dnevnom niovu gubi 3,2 miliona evra potencijalne zarade na izvozu električne energije, prenosi portal N1. Srbija trenutno uvozi električnu energiju, a prognozira se da će cene uvoza ektrične energije u narednom periodu dodatno da rastu.
Smanjen nivo Dunava utiče i na rečni saobraćaj i otežava plovidbu, te se trenutno produbljuje dno kako bi se do termoelektrane donosio ugalj, objašnjava Veljko Kovačević pomoćnik ministra saobraćaja zadužen za plovidbu, u tekstu DW.
Septembar, prema rečima meteorologa, donosi povećanje padavina, a samim tim i rečnog toka, te se očekuje stabilizacija. Ipak, ovakve situacije izazivaju i ostavljaju velike posledice po ekonomiju, a samim tim utiču i na stanovništvo (porast cena hrane, električne energije, gasa, i tako dalje).
Suše pogodile i ostatak sveta
Nije samo područje Evrope zahvaćeno do sada nezapamćenim sušama. U nekim državama u Americi je vodostaj izuzetno nizak, posebno u državi Teksas, kako ukazuje Američka služba za praćenje suše.
Situacija je poseno alarmantna u Kini, gde je najduža reka u ovoj zemlji (istovremeno i treća najduža reka na svetu) Jangce presušila. Kako prenosi BBC na srpskom, prema podacima Kineskog ministarstva za vodene resurse, letnje padavine u slivu reke su najmanje od kako se vodi evidencija, tačnije od 1961. godine.
Izvor: Shutterstock
Nizak nivo reka u Kini smanjio je i proizvodnju električne energije u hidroelektranama, a vlasti su uvele mere štednje i restrikcije struje u velikim gradovima, poput Šangaja i Ludžoa. Tako su u popularnom svetlećem Šangaju zgrade koje se nalaze duž reke morale da na dva dana ugase svoja osvetljenja, kako bi se uštedela električna energija.
Nizak nivo vode utiče i na snabdevanje pijaćom vodom u nekim oblastima, a vlasti su bile primorane da isuše neka akumulaciona jezera kako bi ublažili nestašice, javlja kineska državna televizija CCTV. Suša je takođe ugrozila i useve.
Šta uzrokuje velike suše?
Odgovor na pitanje kako dolazi do suša veoma je jednostavan – klimatske promene. Kao posledica klimatskih promena javlja se povećana prosečna temperatura zemlje (globalno zagrevanje), koja je u odnosu na period pre industrijalizacije iznosila 1,1 stepen manje nego što je to danas slučaj.
Do globalnog zagrevanja dolazi zato što se u poslednjih sto godina za proizvodnju električne energije koriste fosilna goriva (nafta, ugalj i prirodni gas), umesto obnovljivih izvora energije (voda, vetar, sunčeva svetlost). Sagorevanjem fosilnih goriva u atmosferu se ispušta ugljen dioksid koji se tu zadržava i pojačava efekat staklene bašte.
Toplotni talasi širom sveta odnose brojne živote, a često za posledicu imaju ogromne požare koji takođe mogu biti kobni po živote ljudi.
Izvor: China News
Kako navode stručnjaci u nacrtu izveštaja Međudržavnog panela o klimatskim promenama (IPCC), ekstremne vrućine mogle bi da ugroze 420 miliona ljudi na Zemlji i dovedu u rizik od gladi oko 80 miliona ljudi do 2050. godine.
„Za razliku od drugih problema, kao što je zagađenje vazduha, koji može biti bolji ako ugasimo zagađivače, klima se ne može vratiti na onu koja je bila početkom 20. veka. Kada bismo prestali da emitujemo ugljen dioksid, mi bismo zagrevanje samo zadržali na nivou kada smo prestali sa emisijama“, objašnjava klimatolog i profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, Vladimir Đurđević u tekstu na sajtu portala Radio slobodna Evropa.
Često, kada dođe do suša, obilnih padavina koje su izazvane nevremenom, velikih klizišta ili šumskih požara, kažemo ili čujemo: Ma, to je priroda, protiv toga se ne može. Međutim, činjenica je da nam priroda uzvraća onako kako mi brinemo o njoj, stoga su iznenadane i učestale vremenske nepogode najčešće posledice ljudske nemarnosti i nebrige, što direktno utiče na klimatske promene. A kada se klima jednom poremeti, korak unazad ne postoji. Zbog toga je važno da smo upoznati sa posledicama koje nastaju usled neodgovornog ponašanja prema životnoj sredini i da pokušamo da utičemo na to da do njih ne dođe.
Naslovna fotografija: Reuters/Feđa Grulović
0 Comments