fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Film Barbi – Revolucija je stigla i obučena je u roze

Čaša šljokica ište čašu borbe za ravnopravnost polova, a Barbi nam ovaj koktel servira baš kako treba

20. July 2023

Nekih 24h pred premijeru jednog od najiščekivanijih filmova godine, pojavila mi se određena nelagoda u stomaku i misao – a što sam se baš gurao u prve redove da pogledam ovo i pišem o tome?

Šta ako je ovo baš loše i ja prvi to treba da napišem? Što ja moram prvi da bušim ovaj pink balon koji se pumpao mesecima do neizdrživog hajpa koji više niko nije mogao ni da prati u kom pravcu ide, niti da ga shvata ozbiljno.

Ako je loše i ja to treba da napišem, prvo će me napadati da sam mizogin i da nisam shvatio feminističke poruke koje film nosi, a za koje smo znali da će biti zastupljene i pre nego što smo kupili bioskopsku kartu. Međutim, više bi mi bilo žao što ću prvi morati da napišem da je film loš, i time izazvati nelagodu onima koji su zaista očekivali da će ovo biti besprekorna pametna zabava sa pravom porukom, zbog koje ne moraš da zažmuriš na jedno oko i da se praviš da nisi video sve moguće cringey momente. Takav film nam je svima bio potreban u ovim postapokaliptičnim vremenima, gde više niko ne zna ko pije, ali svi znamo da mi plaćamo.

Hvala bogu i Rut Hendler, ne moram da pišem takvu recenziju. Sa filmom Barbi je sve kako treba, a ja sam dobio upravo sve ono što sam tražio od njega.

Film o plastičnoj lutki, koja sa jedne strane predstavlja ideju o svemogućnosti žene kao bića na ovoj planeti, ali i sliku koja predstavlja apsolutnu suprotnost tome, gde na gvozdenom tronu kapitalizma sedi upravo ona, sa minusom mozga. Takav kontrast shvatanja ovog simbola je sjajno poslužio rediteljki Greti Gervig da se pozabavi svim tim i da zameša još jednu meta postmodernu kašu u kojoj smo dobili sve: zabavan bioskopski popcorn film, meta komentare na pop kulturu na nivou Rik i Morti epizoda, blesavi šarm SNL skečeva i feminističku ideju o pravima, borbi, ali i shvatanju i poimanju žene kao bića, pogotovo danas u 21. veku.

Negde u petom minutu, pošto vidimo dnevnu rutinu svake Barbike u Barbilendu, usred razdragane pesme, naša glavna stereotipna Barbika naglas pita svoju družinu: „Da li ponekad razmišljate o smrti?“ To zbuni ostale Barbike, zbuni i publiku koja nije prethodnih meseci jahala na Barbenhajmer talasu, a mi ostali shvatamo da ne treba mnogo da se plašimo i da je ova priča na pravom putu.

Neću mnogo spojlovati film, ali da kažemo da ovo pitanje u stvari započne pravu radnju, u kojoj saznajemo da ove „neispravne“ misli stereotipne Barbike dolaze od toga što se u stvarnom životu neka devojčica igra njome, i nije joj baš najbolje, jer i ona razmišlja o smrti. Pošto su u Barbi svetu svi Barbike i svi su Kenovi (i jedan je Alan – sjajni Majkl Sera), oni je razdragano ispraćaju u stvaran svet, jer znaju da su one, Barbike, toliko dobrog uradile za isti taj svet i da će ih tamo svi dočekati raširenih ruku. Naravno, stvaran svet je ovaj naš, ciničan, grozan, a Barbike u njemu već dugo ne igraju gotovo nikakavu ulogu ako niste devojčica između 7 i 9 godina. 

I pre nego što uplovimo u svet Platonove pećine ili Matriksa sa roze šljokicama, Barbi će naći majku i devojčicu sa kojima je povezana, a njen Ken će naći… pa, patrijarhat, što će dovesti do niza problema u Barbi svetu, ali i promena na temu prodaje Matel proizvoda u ovom našem stvarnom.

Priča o Margo Robi je usko povezana sa prihvatanjem ženske lepote u ozbiljnim visokointelektualnim krugovima kog se i sam film dotiče, pa će tako ona uvek biti iskomentarisana kao femme fatale i lepo lice, a nećemo mnogo trošiti vreme pričajući o njenim glumačkim kvalitetima, iako se ona žena polomi da dokaže suprotno. Početkom godine smo gledali njen film Vavilon, u kojem je demonstrirala koliko ume furiozno da pomete ceo film sa sobom, dok je ovde u mnogo težoj ulozi, u kojoj je, poput nekog ženskog Pinokija, kroz ceo film i na naše oči, od jednodimenzionalne lutke postajala prava žena. Nakon ove uloge, ono pitanje koje se pominje na raznim mestima, da li ona jeste ili nije dobra glumica, nadam se da će zauvek prestati.

Komičarski talenat Rajana Goslinga je nešto što se čuva po strani i što on ne ispoljava uvek i na pravi način. Njegov Ken je potpuni kemp i trashy lik, kako napisan, tako i odglumljen. Svaka moguća granica je pređena kod ovog lika, i on zaista ponekad izgleda kao da je  izašao iz crtanog filma, što je i bila poenta, s obzirom na banalnost mužjačkog ponašanja prikazanog u filmu. Gosling to iznosi na maestralan način.

Film je nakrcan poznatim glumcima i poznatim licima kojima možda ne znate ime, ali ste ih gotovo sigurno gledali u nekoj seriji ove godine (tipa nekoliko njih je tu iz Sex Education-a, tu je Simu Liu, Isa Rej, Vil Farel, Kingsli Ben Adir…). Neki su uspešniji, neki su samo tu da popune rupe, ali svakako svojim imenom i pojavom ceo projekat podižu na lestvicu više u odnosu na svakodnevnu filmsku predstavu.

A to je ovom filmu (zajedno sa bratom mu, Openhajmerom) ipak najbitnija stvar. Vraćanje vere u film, bioskop i odraslu kvalitetnu zabavu. Što bi kolege filmski entuzijasti sa zapada rekli – Cinema is back. Ovo je taj događaj koji se čekao i koji je već predkampanjom zaintrigirao svakog trećeg čoveka na svetu, ali svojim isporučenim pruža ipak mnogo više. Naravno, neće se svakom dopasti film (već sam video nekoliko razočaranja po društvenim mrežama) ali iskreno, nekako cenim da su i pre samog filma mnogi odlučili da će ovo biti traćenje njihovog vremena i novca. A mnogi su sigurno očekivali da će videti holivudsku avanturu Barbike i Kena, a ne Odiseju u svemiru koju režira Džon Voters sa referencama na #snydercut, bend Pavement i filmove Žaka Tatija (sve ovo ne morate da primetite da biste uživali u filmu, to se samo ja razbacujem nepotrebnim znanjem).

Sudeći po posetiocima premijere, nisu baš svi uzjahali taj Barbenhajmer talas, i van ovog našeg virutelnog sveta, u kom se mnogi spremaju da čak oba filma pogledaju u istom danu i prave planove kad, kako, i gde da gledaju i šta da rade između dva filma, neki su mislili da je ovo samo film o Barbiki. Mnogi su i poveli svoju sitnu decu na film, ne znam kako su se ona provela. Znam da me je jedan čovek koji je doveo petogodišnju ćerkicu pitao pre projekcije da li će film biti sinhronizovan. Njemu je Openhajmer očigledno počeo dan ranije.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *