Powered by: Zdravo dvadesete
Pripadnici generacije Z, koju još nazivaju zumerima, iGeneracijom, i post-milenijalcima, su, prema najvećem broju klasifikacija, ljudi koji su rođeni između 1997. i 2012. godine. Ova generacija trenutno čini 30% svetske populacije, a do 2025. godine se očekuje da će činiti i 27% svetske radne snage. Kako su odnedavno pripadnici Gen Z-ja pristupili tržištu rada, postali su izazov za menadžere širom sveta, a kako im se povećala kupovna moć, postali su i nova, relevantna generacija na mapi marketinških i IT kompanija koje sve zajedno pokušavaju da otkriju kakva je ova, nova generacija, koja daleko više od prethodnih provodi vreme na društvenim mrežama, bori se za društvene promene i odbija da pristaje na mnogobrojne standarde (kako na radnom mestu, tako i van njega) koje nameće svet kojim vlada kapitalizam? I šta nam ti mladi, Gen Z ljudi donose?
Prvi pravi digitalni domoroci
Iako se digitalnim domorocima smatraju sve generacije rođene posle 1980. godine, koje su praktično celih svojih života okružene digitalnim tehnologijama, kompjuterima, mobilnim uređajima i internetom, prva generacija koju u potpunosti možemo nazvati digitalnim domorocima jeste generacija Z, zbog činjenice da su oni (doduše, u zapadnom svetu) prva generacija „rođena sa internetom“, tačnije, koja nikada nije iskusila život bez interneta. Upravo ova pojava u velikoj meri oblikovala je Generaciju Z – oni su daleko digitalno osposobljeniji od prethodnih generacija, vrlo lako vladaju društvenim mrežama, aplikacijama, različitim trendovima. Društvene mreže u velikoj meri utiču i na razvoj njihovih identiteta, pa se smatra da upravo zbog konstantne mogućnosti samorepezentacije, ova generacija, kao i generacija milenijalaca, ima daleko osvešćeniji odnos identiteta od prethodnih.
Društvene mreže Generaciji Z daju i nove mogućnosti – ova generacija, koja je u velikoj meri posvećena aktivizmu i borbi za dobrobit ljudi i planete, najčešće svoje ideje, inicijative i pokrete, započinje upravo na društvenim mrežama, vešto koristeći različite onlajn alate. Razvojem pametnih telefona količina komunikacije licem-u-lice izrazito je smanjena, a korišćenje ovih uređaja imalo je veliki uticaj na oblikovanje društvene interakcije među zumerima. U njihovim životima, tehnologija ima centralnu ulogu na svim poljima – od socijalizacije i učenja, preko zabave i vežbanja, istraživanja, sve do odmaranja.
Mnogobrojna istraživanja ukazuju na to da postoji veliki broj problema koji proističu kao posledica odrastanja sa smart telefonima. Tako, zbog činjenice da onlajn komunikacija i komunikacija porukama dominira njihovim životima, članovi generacije Z bivaju uskraćeni za razvoj određenih, ključnih društeno ustanovljenih „pravila“ komunikacije među ljudima – kao što su slušanje, postavljanje pitanja, komuniciranje koje uključuje uvažavanje drugog, rešavanje konfliktnih situacija ili problema u realnom vremenu. Internet svetovi u kojima mladi obitavaju često su prostori gde se sa drugima samo konfrontira, ili se isključuju, umesto da se uspostavlja dijalog sa onima koji ne dele njihova mišljenja i stavove. Prema istraživanjima sprovedenim u Americi, Generacija Z i Milenijalci komuniciraju 74% digitalno, a 26% uživo. Ili, jednostavnije, prosečan pripadnik generacije Z više vremena u toku dana provodi na internetu, uz telefon, nego što provodi spavajući.
Odrastanje generacije Z
Za razumevanje odlika Generacije Z izrazito je važno shvatiti kontekst u kome je ova generacija odrastala. Svet sa jasnim pravima i obavezama, koje se u najvećoj meri odnose na činjenicu da čovek radom može da obezbedi sebi osnovnu egzistenciju, u kome su živeli bumeri i generacija X, srušio se već kada su na red stigli milenijalci. Oni su, ipak, odrastali uz obećanje da ih nešto čeka, jer su ih tako naučile prethodne generacije, iako ih je po izlasku na tržište rada dočekalo samo razočaranje – smatra se da su ovu generaciju zatekle najnepovoljnije ekonomske prilike i nepovoljniji položaj, i da će čak i generaciji Z biti bolje. Nakon pomenutih generacija stiže generacija Z, koju više ne čekaju obećanja – oni su svesni da „blistava“ budućnost ne dolazi – svesni su svih mana tržišta rada, svesni su toga da zaposlenje zauvek više ne postoji, svesni su ekološke katastrofe ka kojoj se krećemo, porasta antagonističkih ideja i desničarskih pokreta u svetu – ali su, za razliku od drugih generacija, svesni da će svi ovi problemi uticati u velikoj meri na njihove živote, spremni da se za bolje uslove života bore. Stoga, oni ne čekaju nikoga, već postaju pokretači promena, aktivisti, i vesnici novog sveta – u kome mladi bez blama, često i glasno govore – ne.
Ipak, uprkos odrastanju u nesigurnom svetu prepunom neizvenosti, ono što je specifično za generaciju Z jeste da se njihov porodični život i odrastanje izrazito vezuje za kulturu sigurnosti. Ova generacija, daleko više od svih prethodnih, odrasla je uz prezaštitnički nastrojene roditelje, što ih je aboliralo „dužnosti“ da steknu različite veštine potrebne za samostalan život. Upravo odrastanje „pod staklenim zvonom“, usmereno na internet komunikaciju najveći je kamen spoticanja za razvoj Generacije Z – tačnije, najveća je prepreka njihovom osamostaljivanju i predstavlja ozbiljan problem u trenucima kada ova generacija dolazi na radna mesta – za koja nema razumevanja, strpljenja, i ne želi njima da se bavi.
Mentalno zdravlje, diverzitet i tržište rada
Generacija Z je u Americi i zemljama gde postoji veliki stepen migracije, najdiverzitetnija generacija do sada. Možda je upravo to uzrok zbog koga vrlo direktno upiru prstom u one koji ne rade na podsticaju diverziteta i koji perpetuiraju diksriminaciju. Postoji veliki broj primera kada su pripadnici ove generacije, udruženi, koristeći društvene mreže i internet, vršili pritiske ili napade na firme koje su se predstavljale kao firme koje neguju diverzitet, a zapravo to nisu. Zbog spremnosti da reaguje i pozove na društvenu odgovornost, generacija Z se zaista razlikuje od prethodnih, koje su su više bile okrenute ka tome da „gledaju svoja posla“.
Generacija Z je takođe generacija koja najotvorenije govori o mentalnom zdravlju. S obzirom na to da je u pitanju generacija okružena multimedijalnim sadržajima od rođenja, to je veoma uticalo na pojavu anksioznosti kod velikog broja pripadnika ove generacije. Članovi generacije Z su spremniji da otvoreno govore o mentalnom zdravlju od svojih prethodnika – pogotovo kada se loše osećaju. Ova generacija ima procentualno najviše pripadnika kojima su dijagnostifikovani anksioznost i depresija. Nažalost, brojni sociolozi smatraju da su njihova anksioznost i depresija odgovor na neizvesnost sveta u kome živimo, ali i na, već pomenutu, nespremnost da se sa svim životnim izazovima sukobe – što je posledica ušuškanog odrastanja, protektivnog roditeljstva i dominantno digitalne komunikacije.
Ipak – iz te ušuškanosti proistekle su i dobre karakteristike, pa je tako generacija Z na dobrom putu da postane najobrazovanija generacija ikada, jer njeni pripadnici često biraju što duže školovanje, umesto nalaženja posla. Ova generacija daleko je digitalno pismenija od prethodnih i ima kritičkiji osvrt na svet upravo zbog toga – tačnije, spremna je da svaku informaciju proveri u roku od dva minuta. Nažalost, iz istih razloga zumeri su generacija koja se suočava sa najvećim problemima pri izlasku na tržište rada. Pošto većina pripadnika generacije, za razliku od prethodnih, nema radno iskustvo tokom studija, već se oslanja na roditelje, ova generacija nema dovoljno razvijeno razumevanje o tome šta rad podrazumeva i šta se od njih na poslu očekuje. Pripadnici ove generacije često bivaju razočarani po dolasku na radno mesto, gde očekuju da njihove ideje odmah budu usvojene, i na kojima neretko preburno reaguju na kritiku i korekcije, doživljavajući ih kao lični napad. Zbog toga se Generacija Z smatra najizazovnijom za buduće menadžere – jer ju je najteže „hendlati“, zbog izrazite neprilagođenosti članova ove generacije onome što rad zapravo jeste. Ipak, postavlja se pitanje, da li će možda njihova nespremnost da pristanu na manje od onoga što očekuju i traže dovesti do promene u savremenom kapitalističkom ustrojstvu rada? Ili će dovesti do povećanja broja nezaposlenih, ali i anksioznosti i depresije među pripadnicima ove generacije? Nadamo se – ovom prvom, da će Gen Z doneti taj revolucionarni potencijal, potreban da zaista svi na radnom mestu uživaju jednaka prava i zadovoljavajuće radne uslove.
Generacija koja donosi promene
Mnogi pripadnici Gen Z generacije veoma su društveno aktivni i osetljivi na rodnu, socijalnu, rasnu, klasnu nepravdu. Prema globalnom istraživanju koju je sprovela kompanije Edelman, 70% pripadnika generacije Z investirani su u neki društveni ili politički pokret. Oni glasno govore o temama do kojih im je stalo i spremni su da bojkotuju proizvode, kompanije, gradove ili, čak, države sa kojima ne dele vrednosti. Ipak, mnogi zumeri smatraju da je važno da budu glasni i da budu angažovani jer ni nemaju drugi izbor – ova generacija odrasta u svetu u kome ekološka katastrofa, kao i nejednakosti koje su sve veće u svetu, predstavljaju realnu pretnju, te su se našli u situaciji u kojoj im „gori pod nogama“ da na sve te probleme što brže utiču. U toj situaciji, oni ne polaze iz pozicije entuzijazma i nade, već pozicije nedostatka drugog izbora. Zbog toga se dosta rano okreću aktivizmu, smatrajući da je važno da se borimo za bolji svet. Možda u medijima deluje da su najglasniji na temu klimatskih promena, ali je, nažalost, to teret koji im je ostavljen, a iako mladi, svesni su da će u velikoj meri uticati na kvalitet njihovih života.
Važnu ulogu u njihovom aktivizmu ima i dostupnost novih tehnologija, koja je generaciji Z dala da bude glasnija od prethodnih generacija. Ova generacija vrlo dobro poznaje logiku različtiih društvenih mreža i, za razliku od prethodnih generacija, sa lakoćom kreira sadržaj koji može postati viralan. Takođe, ova generacija je daleko tolerantnija od prethodnih – i za razliku od jezika mržnje koji su na internetu razvile prethodne generacije, okreće se prihvatanju različitosti i međusobnoj podršci. Ovaj trend jednostavno možete primetiti ako razmislite – kakva je kultura komunikacije na društvenim mrežama TikTok i Tviter? Zahvaljujući generaciji Z toksičnu internet komunikaciju zamenila je kultura prihvatanja i podrške, a istraživanje iz 2020. godine britanskog centra UK Safer Internet Centre pokazuje da 34% mladih između 8 i 17 godina smatra da ih je internet inspirisao da preduzmu neku vrstu akcije koja se odnosi na neki društveno-odgovorni pokret, a njih 43% navelo je da internet ima važnu ulogu u tome da se osećaju kao da su njihovi glasovi važni. Ove generacije, pošto poznaju nove medije i medijume mnogo bolje – iz njih izvlače maksimum. A taj maksimum može proizvesti ozbiljan, svetski viralan uticaj.
Budućnost generacije Z
Kada govorimo o generaciji Z, ono što je specifično jeste da sva postojeća istraživanja imaju ozbiljna ograničenja – pogotovo zbog činjenice da ne možemo celovito analizirati ponašanja ove generacije u različitim dobima jer najstariji pripadnici ove generacije ove godine pune tek 26 godina, a najmlađi 12. Raspon njihovih godina ukazuje na to da su oni i dalje u formativnim godinama, te ne možemo govoriti o ustaljenim formiranim šablonima ponašanja odraslih osoba, koliko god pokušavali da što detaljnije analiziramo ponašanja generacije Z. O milenijalcima, a pogotovo gen x-erima i bumerima, znamo mnogo toga, jer su imali mnogo vremena da nam sve o sebi otkriju – dok će nam, da bismo upoznali gen Z, bti potrebno još vremena. Takođe, pitanje je kolike će se razlike razviti između članova Gen Z koji su rođeni 1997. i 2011. godine – a zbog brzine tehnoloških promena koje utiču na život članova ove generacije, čini se da će razlike unutar generacije Z biti veće nego što su bile unutar drugih, do sada naučno analiziranih, generacija.
Ali, ako će temelji ponašanja na osnovu kojih će se razvijati ova generacija biti briga o sebi, otpor autoritetu i javno zagovaranje kolektivne dobrobiti – onda se radujemo budućnosti koju nam oni donose.
Tekst originalno objavljen u trećem štampanom izdanju Oblakoder magazina
0 Comments