Građani pokrenuli prvu ekološku tužbu zbog kršenja prava na zdravu životnu sredinu

Termoelektrane širom Srbije predstavljaju jedan od najvećih zagađivača vazduha, vode i zemljišta. Neadekvatni filteri i način poslovanja ovih objekata dovode do svakodnevnog ugrožavanja jednog od osnovnih ljudskih prava, a to je – pravo na život u zdravoj sredini.

Oko 70 posto električne energije koju proizvede Elektroprivreda Srbije potiče iz termoelektrana koje koriste ugalj za rad, navodi se u tekstu BBC-ja na srpskom. Naš sistem za proizvodnju električne energije izgrađen je sredinom prošlog veka, a od tada se nije težilo prelasku na druge oblike obnovljive energije.

Kako bi se smanjila upotreba uglja za proizvodnju energije, Srbija je još 2005. godine potpisala Ugovor o formiranju Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope koji za cilj ima takozvani proces dekarbonizacije. U sklopu Ugovora o EZ postoji i Direktiva o velikim ložištima koja predviđa mere i propisuje granice zagađujućih materija: sumpornih i azotnih oksida i drugih praškastih materija.

Uprkos ovoj direktivi, Srbija i dalje nije učinila ništa kako bi emisija štetnih gasova koji direktno utiču na životnu sredinu bila smanjena, iako je više puta opominjana od strane Energetske zajednice. Ukoliko do 2050. godine ne prestane sa upotrebom uglja, Srbija će morati da obustavi rad svih termoelektrana koje koriste ovaj derivat.

Iako se pitanja energetske efikasnosti, a samim tim i zaštite životne sredine, najčešće rešavaju na državnom, a često i međunarodnom nivou, građani Velikih Crljena, nadomak Lazarevca, rešili su da preuzmu stvar u svoje ruke. Nakon višedecenijske borbe sa problemima koje im Termoelektrana Kolubara A svakodnevno stvara, građani su odlučili da se ujedine i osnuju udruženje Za zdravije sutra, a zatim i pokrenu tužbu protiv Elektroprivrede Srbije.

Da li je poslovanje termoelektrane važnije od ljudskih života?

Termoelektrana Kolubara A u vlasništvu je Elektroprivrede Srbije i više puta je opominjana zbog neadekvatnog poslovanja, te se govorilo o tome da bi do avgusta tekuće godine trebalo da budu ugašena tri bloka, kako se ne bi prekoračile dozvoljene granice emisije štetnih gasova. Nakon toga, zbog usaglašavanja rada elektrana u Srbiji sa evropskim direktivama, planirano je da bude zatvorena do kraja 2023. godine, ako do tada ne bude modernizovana po najvišim evropskim standardima.

Međutim, kako prenosi Radio Slobodna Evropa, ministarka energetike i rudarstva izjavila je da neće biti gašenja termoelektrana koje koriste ugalj. Nakon sastanka sa Sindikatom Elektroprivrede Srbije, ona je, takođe, navela da će biti formiran savet koji će praviti plan za TE do kraja 2050. godine.

Kolubara A sagrađena je davne 1956. godine i od tada, kako kažu meštani Velikih Crljena, ništa nije unapređeno. Prema njihovim rečima, tehnologija koja se koristi u okviru termoelektrane je zastarela, a problemi uzrokovani prekomernim zagađenjem su se nakupljali svih ovih godina. Rešeni da stanu na put dugogodišnjem izlaganju štetnim materijama, petnaestak odvažnih ljudi upustilo se u borbu za zdravu životnu sredinu.

Pokretanje tužbe protiv Elektroprivrede Srbije u čijem je vlasništvu TE Kolubara A, žiteljima Velikih Crljena bilo je jedino potencijalno rešenje. U tužbi koju su podneli, traže zaštita prava ličnosti meštana i uklanjanje izvora opasnosti ili ugradnju najbolje dostupne tehnologije koja će ih štiti od zagađenja.

Usled neadekvatnog poslovanja sporne termoelektrane, građani su godinama bili izloženi zagađenju vazduha, vode i zemljišta. Onemogućeni da obrađuju zemlju, bezbedno borave u svojim dvorištima i bez straha od posledica zagađenja odgajaju svoju decu, odlučili su da podignu glas.

Kako navodi jedna od građanki koja je učestvovala u pokretanju tužbe, Gordana Senić, problem je višeslojan:

„Zemljište koje imamo oko TE Kolubara jednostavno je neupotrebljivo jer se pretvorilo u šljunkovito ugljeno tlo. Nemoguće je boraviti u dvorištu jer su naša domaćinstva udaljena od 50 do 500 metara od deponije ugljene prašine koju ta ista Kolubara koristi za loženje kotlova“.

Izvor: Privatna arhiva meštana Velikih Crljena

Jedan od problema predstavlja i deponija koja pripada TE Kolubara – tačnije, mesto na koje vozovima dovoze i odlažu sitan ugalj, odnosno, prašinu koju koriste u termoelektrani. Još jedan od problema su pokretni mostovi koji se koriste za rad na deponiji kako ne bi došlo do požara na njoj, tako podižući veliku prašinu.

„Često je dolazilo do toga da se ta deponija zapali, oseća se veliko isparenje uglja, što smo i prijavljivali nadležnima i vatrogascima koji su izlazili na teren. Nemoguće je boraviti napolju kada duva vetar i kada rade ti mostovi, što zbog sitnih čestica šljake, što zbog buke…”, ističe Nevena Ćuruvija, takođe jedna od potpisnica tužbe.

Ono što svi stanovnici izdvajaju kao glavni i najveći problem, kao i razlog pokretanja tužbe, jeste činjenica da zagađenje vode, vazduha i zemljišta uzrokovano radom termoelektrane direktno utiče na njihovo zdravlje. Kako navode, primetan je broj povećanog oboljenja od astme i drugih respiratornih bolesti. Ističu da je nemoguće živeti u ovakvim uslovima, te da bi rešenje ovog spora doprinelo tome da konačno prodišu i otvore prozore svojih kuća bez straha.

„Godinama je bespravno i bez ikakvog plana i dozvola oblast na kojoj se nalazi termoelektrana proširivana ka našim domaćinstvima. Ne postoji zeleni pojas, čak su nam i neke topole koje su bile tu posekli. Prašina nam neprestano ulazi u domove, a da otvorimo prozore možemo samo da maštamo”, naglašava tužilja Gordana Senić.

Mazanje očiju i prikrivanje stvarnih šteta

Uprkos brojnim žalbama koje su građani u više navrata podnosili protiv neadekvatnog poslovanja TE Kolubara A Osnovnom sudu u Lazarevcu, Inspekciji za zaštitu životne sredine i nadležnom ministarstvu, konkretnih odgovora nije bilo.

„Jedino što smo do sada uspeli da sudskim putem naplatimo jesu odštete na usevima i jednom za štetu na zgradama (od dva puta, koliko smo pokušali), odnosno, za fasade objekata koje su uništene zbog velike količine pepela sa okolnih deponija“, objašnjava nam Radisav Jovanović, još jedan od meštana koji učestvuje u tužbi.

Nakon više pokušaja da problem reše individualnim tužbama, građani su se obratili advokatskoj kancelariji koja se dugi niz godina bavi ekološkim pravom.

Kako nam iz advokatske kancelarije Sretena Đorđevića kažu, Osnovni sud u Lazarevcu više puta odbijao je njihove tužbene zahteve, pozivajući se na jednu studiju koja negira postojanje štete nastale od korišćenja uglja.

„Građani su shvatili da su dotadašnji načini zaštite njihovih prava predstavljali, kolokvijalno rečeno, mazanje očiju i prikrivanje stvarnih šteta i opasnosti kojima su celog života bili izloženi. Kada su prvi put stupili u kontakt sa našom kancelarijom, nisu ni bili svesni prava koja im garantuje naš ustavnopravni i zakonski okvir“, objašnjava nam advokat Sreten Đorđević čiji je advokatski tim na pripremi i prikupljanju dokaza u vezi sa ovim slučajem radio više od godinu dana.

Izvor: Mapio.net

Samo neka od osnovnih ljudskih prava koja su ovim građanima uskraćena su: pravo na život u zdravoj sredini, pravo na obaveštenost, na zaštitu zdravlja, pravo na privatan i porodičan život i dom i mirno i tiho uživanje imovine.

 „Kad im se obratimo sa stvarnim problemom, odgovor pravnika iz termoelektrane bude: Šta se više žalite? Samo što ne kažu vazduh vam je čist kao na Jahorini!“, objašnjava nam Nevena Ćuruvija, jedna od potpisnica tužbe.

O delikatnosti ovog slučaja govori nam i sadržina referata tužbe i tužbenog zakona koja je veoma komplikovana, kako objašnjavaju iz advokatske kancelarije Sretena Đorđevića. Naime, materijal sadrži oko 60 strana teskta, što nije uobičajno, kao i hiljade stranica dokaznog materijala. Međutim, tužbe poput ove nisu praksa u našem pravosuđu, uprkos velikom stepenu zagađenja širom čitave države, stoga je ovo prva tužba ovakvog karaktera podneta nekom od sudova u Srbiji.

Poseban izazov predstavlja činjenica da protiv Srbije nikada nije pokrenut nijedan postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava u vezi sa povredama prava sa elementom zaštite životne sredine.

„Suština je da Elektroprivreda Srbije, kršeći propise u navedenim oblastima, što prekoračenjem graničnih vrednosti emisija štetnih materija u vazduhu, vodi i zemljištu ili emitovanjem buke prilikom obavljanja svojih delatnosti, što obavljanjem delatnosti bez dozvola nadležnih organa, dakle protivzakonito ili na druge načine, zapravo krši osnovna ljudska prava građana Velikih Crljena“, ističe advokat Sreten Đorđević.

U sklopu ovog spora radiće se analiza kose, noktiju i krvi meštana kako bi se dokazao štetan uticaj ovih postrojenja po zdravlje meštana. Srđan Kukolj ispred organizacije HEAL, koja se bavi očuvanjem zdravlja i životne sredine, objašnjava nam šta uz pomoć veštačenja možemo da saznamo o posledicama zagađenja i na koji način bi to moglo da doprinese tužbi:

„Uz pomoć biomarkera moguće je proceniti stepen rizika i stepen uticaja zagađujućih materija po zdravlje pojedinca, opšte zdravstveno stanje ili uticaj na pojavu poremećaja funkcija organa i slabljenje imunog sistema. Na osnovu dobijenih rezultata biće moguće vršiti dalju procenu o kumulativnim efektima po zdravlje meštana, što može biti predmet dalje rasprave o uvođenju preventivnih mera.”

Krajem 2020. godine sud Velike Britanije doneo je odluku da je aerozagađenje uzrok smrti devetogodišnje Elle Kissi-Debrah. Ovo je bila istorijska presuda koja pokazuje da je moguće dokazati štetan uticaj aerozagađenja po zdravlje pojedinca.

„Dugoročno izlaganje aerozagađenju vodi do pojave hroničnih oboljenja i prevremene smrti. Aerozagađenje ugrožava javno zdravlje i zbog toga države moraju hitno izdati javnozdravstvene mere kako bi se štetan uticaj po zdravlje građanja smanjio. Treba znati da ne postoji bezbedan nivo zagađenja”, zaključio je Kukolj.

Da li je pravda zaista dostižna kada sa druge strane stoji moćni gigant?

Upustiti se u spor sa javnim preduzećem kao što je Elektroprivreda Srbije, bez ikakve zaštite i pomoći, sa već postojećim preprekama, svedoči o odlučnosti ovih građana. Kako je potvrđeno iz advokatske kancelarije Sretena Đorđevića, ovih petnaestak ljudi samostalno snose sve troškove spora koji pokreću.

Samim tim, to predstavlja jednu od prepreka pri rešavanju slučaja jer sa jedne strane stoji moćna kompanija sa ogromnim izvorima finansiranja, dok su sa druge strane građani čija su osnovna prava ugrožena i povređena.

„Sama ideja o tome da ugroženi građani prethodno moraju da snose sve troškove spora koji pokreću, uključujući sudske takse, troškove neophodnih i izuzetno skupih multidisciplinarnih veštačenja i troškove zastupanja, da će se troškovima izlagati godinama ili decenijama do okončanja spora, deluje veoma odbojno prema građanima koji uopšte razmišljaju o zaštiti svojih prava. Uz to, suprotnoj, nedvosmisleno nadmoćnijoj strani, u interesu je da postupke prolongira unedogled, tako iscrpljujući drugu stranu, a bez značajnijih posledica po sopstvenu finansijsku poziciju“, zaljučuju iz kancelarije Đorđević.

Izvor: Sajt EPS-a

Trenutno je aktuelan još jedan problem koji može usporiti rešavanje ovog spora. Nakon podnošenja tužbe i jednog održanog pripremnog ročišta, i dalje se ne zna pred kojim sudom će suđenje biti sprovedeno.

„Radi se o jednoj apsolutno čistoj stvari, u kojoj se, iako isključivo nadležan za odlučivanje u postupcima, Viši sud u Beogradu, potpuno nezakonito oglasio nenadležnim u 3 od 4 predmeta i predmete delegirao Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Osnovnom sudu u Lazarevcu“, navode iz kancelarije Sretena Đorđevića.

Zbog čega je došlo do situacije takozvanog vrućeg krompira, nije poznato. Ipak, Đorđević nam objašnjava da postoji zakonska mogućnost ponovnog vraćanja spora u ruke Višeg suda u Beogradu, ali da bi to moglo da potraje mesecima. Čak i da se predmet vrati na odlučivanje Višem sudu u Beogradu, građani bi opet morali da čekaju izvestan period.

„Takva situacija, prolongirala bi postupke za otprilike godinu i po dana, čime bi bila povređena obaveza hitnog postupanja u ovim sporovima, kako propisuje Zakon o zaštiti životne sredine. Druga i daleko opasnija situacija bila bi da se osnovni sudovi oglase nadležnim i uzmu u odlučivanje delegirane predmete, nakon čega bi suđenja trajala 6-7 godina.“

Komplikacije ovih razmera nastale su na samom početku sudskog postupka, te je složenost problema koji će uslediti po otpočinjanju još uvek nepoznata, ali se može naslutiti, dodaju iz advokatske kancelarije Sretena Đorđevića.

Uprkos navedenim problemima sa kojima su se meštani Velikih Crljena još pre početka spora susreli, odlučni su i istrajni da, i pored velikih finansijskih troškova i ličnih napora, jednom za svagda konačno prodišu.

Meštani traže zatvaranje svih ovih emitera ili ugradnju najboljih dostupnih tehnologija, naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova, patnji i straha usled ugroženosti zdravlja i života. Uz to, zahtevaju i naknadu materijalne štete nastale zbog umanjenih prihoda na usevima i na vrednostima nepokretnosti, kao i za povećane troškove održavanja.

„Sporovi u predmetima Veliki Crljeni trebalo bi da izgrade novu pravnu praksu srpskog pravosuđa i otvore put ka stvarnom razvijanju prava zaštite životne sredine i njegovom oživljavanju i odbrani i zaštiti osnovnih prava građana, garantovanih ustavom i zakonima”, poručuju iz advokatske kancelarije Sretena Đorđevića.

Pravo zaštite životne sredine mora biti prepoznato kao posebna i veoma značajna grana prava, koja je integrisana i prožeta kroz sve pore pravnog i političkog sistema Republike Srbije.

Naslovna fotografija: Sajt EPS-a