Šta predstavlja žensko telo i kakvi se sve stereotipi vezuju za njega? O čemu razmišljamo pri odlasku kod terapeuta? Kako smo zaista? Šta nas muči i kako se s tim nosimo? Kakvi su nam odnosi sa porodicom i koliko nas ljute diskriminacija i etiketiranje?
Ovo su samo neka od pitanja koja su okupirala mlade fotografkinje, koje ovog vikenda, od 16. do 18. aprila u galeriji Poodrom, imaju svoju prvu izložbu pod nazivom „Ispod kože”. Neafirmisane umetnice, imale su priliku da se umreže i prošire znanja u radu sa mentorkama, u okviru programa koji organizuje ženski kolektiv Femix. Sa idejom da se mlade umetnice afirmišu i osnaže, kolektiv Femix organizuje događaje i programe koji doprinose vidljivosti žena u umetničkom svetu. Održani su brojni edukativni kursevi, a radovi polaznica fotografskog kursa bili prikazani su na ovogodišnjem Femix Festu – festivalu svaralaštva mladih žena. Zbog nepovoljne epidemiološke situacije, izložba u martu je prekinuta, ali je ovog vikenda u galeriji Podroom ponovo dostupna za posetioce. Tim povodom, sa autorkama smo razgovarali o načinu na koji svoje stavove i intimna razmišljanja predočavaju na fotografiju, o njihvom umetničkom izrazu i o temama koje ih najviše inspirišu.
Autorke su okupirale raznovrsne teme – od ženskog tela, preko terapeutskih razgovora, svakodnevice za vreme pandemije, do društveno angažovanih tema. Ono što je zajedničko i što se prožima kroz svaku fotografiju jeste i svojevrsna feministička crta, kao i to što autorke istražuju ono unutrašnje, intimno, ispod površine. Bojana Stević, Valentina Rosić, Katarina Vasiljević, Marija Đukić, Milica Avramović, Milica Matović, Tamara Matić, Katarina Cimbaljević i Anastasija Radovanović, prikazale su sve ono što je ispod kože savremene žene uputivši na njene probleme, emocije i stavove, ali i ulogu u patrijarhalnom društvu. Neke od njih posebno interesuju problemi diskriminacije, dok druge kroz svoje intimne doživljaje komuniciraju sa publikom i osnažuju je.
Autorka fotografije: Bojana Stević
Pitanje ljudskog tela i svega onoga što se na njemu odražava kao rezultat unutrašnje borbe, interesuje Bojanu Stević. Bojana se bavi fotografijom od 2018. godine. U svom aktuelnom projektu promišlja o telu kao intimnom prostoru – posebno je interesuje specifična veza između telesnog i psihičkog. Njen intimni projekat „Kontemplacija tela: promišljanja o duši”, započet je nakon iskustva seksualnog nasilja usled kojeg je došlo do raskola tela i duše. Odbacivanje tela, kao entiteta koji biću ne pripada, nastalo je kao posledica traume. Bojanini radovi zasnovani su na ličnom iskustvu i njen cilj je da kroz svoju umetnost komunicira i pomogne drugim žrtvama nasilja, ili bilo kome ko prolazi kroz težak period.
Autorka fotografije: Bojana Stević
„Koristeći svoje telo u ovom projektu, želim da pokažem vlasiti bunt protiv nasilja, društvenih normi i institucionalnih okvira – koji veoma često marginalizuju žrtve nasilja. Kroz autoportrete sam prikazala proces kroz koji telo i psiha prolaze usled traumatičnog događaja,” ističe Bojana.
Još jedna od autorki koja svoje radove prvi put izlaže u okviru izložbe je Katarina Cimbaljević. Iako njeni radovi takođe nose snažnu poruku i bave se nečim personalnim, Katarina ističe da joj pri stvaranju komunikacija sa publikom nije uvek imperativ.
„Važniji mi je stvaralački proces. Mislim da ako je emocija istinita i bez moje konkretne namere uspeće da komunicira sa bar nekim. Kroz svoj rad se najviše bavim psihom i unutrašnjim svetom pojedinca, kao i odredjenom atmosferom koju neka misao prenosi. Ako se u svojim radovima i bavim ženskim telom, odnosno telom uopšte, ono više služi kao svojevrstan fizički rekvizit koji spolja reflektuje ono što je iznutra,” zaključuje Katarina.
Autorka fotografije Katarina Cimbaljević.
Stereotipizacijom žena i suočavanjem sa normama koje nameću društveno prihvatljiv fizički izgled i obrasce ponašanja bavile su se Katarina Vasiljević i Milica Avramović. Kroz format kolaža sa vizuelno upadljivim koloritom, Katarina sučeljava dve predstave ženskog tela – ličnu, sa svim (ne)savršenostima i idealnu, propisanu od strane društva.
„Želela sam da dekonstruišem tu postojeću sliku o ženama i da otpor prema tome predstavim u vidu kolaža, gde se prepliću fotografije „sređene” žene, odnosno žene koja pokušava da ispuni nametnute standarde i koja igra ulogu jake, spremne žene, sa fotografijama na kojima je predstavljen neki vid otpora, krhko stanje prihvatanja sebe, ali ne i onoga što se od jedne žene u današnjem društvu očekuje,” ističe Katarina.
Autorka fotografije: Katarina Vasiljević
Milica Avramović, samouka fotografkinja, inspiraciju nalazi u ljudskim figurama, njihovim licima i onome što se krije ispod svima vidljive površine. Kao i Katarinu, zanima je upravo tema idealnog tela i konvencionalnog izgleda koji se često nameće ženama. Njene fotografije osnažuju i šalju moćnu poruku – žena je savršena onakva kakva jeste.
„Shvatila sam da ne postoji idealno telo – upravo nas strije, celulit, višak ili manjak kilograma, bore, ožiljci, mladeži i boja kože čine posebnim i jedinstvenim. Želim da kroz ovu seriju fotografija prikažem upravo te posebnosti. Cilj mi je da pokažem svim ženama i devojkama koje pate od manjka samopouzdanja, straha, anksioznosti ili depresije zbog svog izgleda da su savršene takve kakve jesu,” podvlači Milica.
Autorka fotografija: Milica Avramović
Pitanjem relativiteta pojma savršenstva, bavi se i fotografkinja Marija Dimitrijević. Nju nadahnjuje prijateljstvo sa drugaricom, za nju izuzetno jedinstvenom, čiju specifičnost i lepotu, naglašava na svojim radovima.
„Tema mog projekta je Bojana, draga prijateljica. Vitiligo i način na koji se ona nosi sa njim nije jedina stvar po kojoj je posebna, već se njena posebnost ogleda i ispod kože, u karakternim osobinama. Jedna je od najhrabrijih i najenergičinijih žena koje poznajem, pa je ona za mene nepresušan izvor inspiracije. Osim vitiliga, Bojana ima i dijabetes, zbog koga se mi danas poznajemo. Kroz crno – bele portrete na kojima je nasmejana i srećna jasno se vidi da nema problem sa time što je drugačija. Svaku nesavršenost prihvata kao deo sebe.”, naglašava Marija.
Autorka fotografija: Marija Dimitrijević
Specifičan je rad Valentine Rosić, koja kroz svoj projekat Sozercanje takođe promišlja o ulozi žene, sa fokusom na hrišćanstvo. Takođe, Valentinu posebno okupira pitanje sakralnosti:
„Ovaj projekat je i lični pokušaj da kroz intiman pogled ka unutra istražim i ulogu žene u pravoslavlju. Tokom stvaranja fotografija vodila me je misao o položaju žene u ranom hrišćanstvu i tome kako je njena uloga jačanjem patrijarhata sve više slabila, kao i moj lični odnos kao žene prema pravoslavlju i duhovnosti uopšte,“ ističe Valentina.
„Sozercanje” Valentine Rosić
Da umetnost može da edukuje, osvešćuje i probudi masu, veruje Anastasija Radovanović. Ona ističe da se u svom radu bavi percepcijom stvarnosti, predstavljenom kroz nesavršeno telo.
„Fotografiju koristim kao svoj vizuelni dnevnik. Svojim radom iskazujem sebe i svoju realnost, koja drugima ne mora biti tačna, prisna ili razumljiva. Pokazujem svoju stvarnost, koja opet može biti čitana na različite načine u zavinosti od pojedinca koji je percepira. Volim da svoj rad zovem dokumentarnim, u smislu istine života jedne persone,” kaže Anastasija.
Autorka fotografija: Anastasija Radovanović
Radovi Milice Matović, koja se već nekoliko godina amaterski bavi fotografijom, su društveno angažovanog karaktera. Kaže da joj je cilj da kroz umetnost približi procese etiketiranja, diskriminacije i stigmatizacije i to kakve oni posledice mogu imati na pojedinca koji je ovim procesima obuhvaćen. Milica vodi i Instagram profil pod nazivom @etiketasmeta kroz koji želi da na simboličan način osvesti problem stigmatizacije i svojom umetnošću podstakne prihvatanje različitosti u društvu.
„Naime, ideja foto priče je da podstakne razmišljanje o etiketama. Etikete predstavlja tegla i papirići u njoj. Na slikama je prikazan jedan običan dan mame i dečaka sa daunovim sindromom. Oni imaju svoju teglu u koju ubacuju sve ono što ih muči i šta im drugi ljudi govore. Paljenje papirića u tegli simboliše oslobađanje od stalnog socijalnog pritiska i nerazumevanja sredine,” objašnjava Milica.
Autorka fotografija: Milica Matović
Blizak, intiman porodični odnos na svojim radovima prikazuje Tamara Matić. Razmišljajući o potencijalnim temama za projekat, sve češće joj se nametala protekla godina i načini na koji se život izmenjao. Mislila je o svojoj porodici, posebno o mami i sestrama, koje su glavni akteri na njenim radovima.
„Foto projekat na kojem sam radila govori upravo o emocijama, promenama, izazovima. Želela sam da prikažem svoje sestre u svetlu novih osećanja i saznanja, da dočaram njihove ličnosti i istaknem međusobnu sličnost bez obzira na razlike. Trudila sam se da izvučem posebne momente iz obične svakodnevice, da pokažem lepotu trenutka u kojem smo ispunjene emocijama bez obzira na okolnosti. Fotografije prenose moj odnos prema njima i moj odnos prema fotografiji kao dnevniku koji sprečava zaborav,” kaže Tamara.
Autorka fotografija: Tamara Matić
Svoj odnos prema bliskim ljudima i njihove emocije prenela je na svojim radovima i Marija Đukić, preuzevši ulogu terapeuta. Fotoaparatom na filmu, umesto olovkom po rokovniku Marija je zapisivala emocije prilikom „terapeutskih” razgovora sa prijateljima.
„Razmišljajući o odlasku kod terapeuta obično sami postanemo svoj terapeut. U istim tim analizama sam došla do zaključka da nisam vešta u pronalasku reči kojima bih opisala stanja i emocije. Tako počinjem da istražujem moć boje u vizuelnom pripovedanju i način na koji one mogu da definišu i utiču na naše emocije. Na „Prijateljskim terapijama”, sesijama razgovora sa prijateljima, sebi sam nametnula ulogu terapeuta. Fotografišući portrete i izražajni govor ruku, beležila sam reakcije svojih „klijenata” na pitanja koja nikada nismo jedni druge pitali, i pored višegodišnjih prijateljstava,” zaključuje Marija.
„Prijateljske terapije” Marije Đukić
Ako su vas zainteresovale ove specifične teme, ako volite iskrenu, ličnu ali i društveno angažovanu umetnost ili ako jednostavno želite da podržite rad neafirmisanih umetnica, znate gde da dođete ovog vikenda. Podsećamo da se izložba „Ispod kože” održava od 16. do 18.aprila u galeriji Podroom u Knez Mihailovoj.
Autorka naslovne fotografije: Katarina Vasiljević
0 Comments