Izložba Sviđa mi se da ti ne bude prijatno otvorena u NGVU

Od 2. do 27. oktobra u NGVU biće predstavljena izložba Darije S. Radaković Sviđa mi se da ti ne bude prijatno. Postavka samostalne izložbe Sviđa mi se da ti ne bude prijatno obuhvata instalacije, objekte i tekstualne radove iz Darijine umetničke arhive. Kustos izložbe je Branislav Dimitrijević.
 

Iz teksta Branislava Dimitrijevića:

„Sasvim je izvesno da radovi Darije Radaković imaju svoje utemeljenje u Dišanovom „otkriću” readymade-a. Pa ipak, za razliku od većine baštinika ove linije, njen je rad daleko od onoga što je Robert Smithson još početkom sedamdesetih ukorio kao „aristokratsku mistifikaciju alijeniranih objekata”. Readymade je kod Darije Radaković više postao „tongue-out” nego „tongue-in-cheek”. S druge strane, najučestalija, gotovo svakodnevna, forma delovanja ove umetnice su i tekstualni radovi koji iskazuju neku vrstu direktne provokacije etabliranog vrednosnog sistema. Po njenom sopstvenom iskazu, zapravo je čitav njen rad posvećen radikalnom neslaganju sa „autoritetima, mentalitetom i tradicijom pogrešnih izbora” a pre svega „fokusiranju na posledice naših kolektivnih nepočinstava”. …Izbegavajući svaku uvijenu formu koja je uobičajeni „garant” da je neki iskaz umetnički a nikako i politički, ona u svojim radovima uvek postavlja direktna pitanja i donosi nedvosmislene stavove. Neki njeni radovi tako prelaze granicu nacional-poltički prihvatljivog govora, a zapravo i prekoračuju nešto što je uopšte kolektivno zamislivo… Ne samo da Darija Radaković živi u Kanadi, već i Dariju Radaković zapravo niko na umetničkoj sceni „lično”ni ne poznaje. U tom smislu, ovo je i prva izložba na kojoj kao kustos sarađujem, a da nikada umetnicu video nisam, niti razgovarao s njom. Jedina forma komunikacije koju umetnica prihvata je prepiska. U jednoj takvoj prepisci umetnica je na moje pitanje zašto prikriva identitet, odgovorila: „Što se mene i javnosti tiče, moje ‘izostajanje’ je deo konceptualnog projekta koji sam davno započela, a odnosi se na očuvanje anonimnosti u globalnom trendu preterane izloženosti. Želim da moje ime u javnosti izaziva asocijacije na moj rad, a ne na moju pojavu, ako nekakvih asocijacija uopšte bude… Ovo nosi sa sobom izvesne poteškoće, ali i privilegije kojih ne želim da se odreknem.”