fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Kad sam najotvorenija, tad mi je najlakše da doprem do ljudi

Sa mladom muzičarkom Dinom Jašari o pesmama, inspiraciji i značaju showcase festivala

21. April 2023

Mlada makedonska muzičarka Dina Jašari skrenula je pažnju publike kada je prošle godine sa svojom pesmom Doma osvojila nagradu konkursa koji sprovodi Zadužbina „Milan Mladenović“. Ova talentovana umetnica nastupila je i na mnogobrojnim showcase festivalima, među kojima su ovogodišnji MENT u Ljubljani, prošlogodišnja Pin music conference, kao i beogradski festival Kontakt. Njena muzika se sastoji od sanjivih harmonija, emotivnih tekstova i svežih ritmova. Do sada je objavila četiri singla i EP, a trenutno vredno radi na svom debi albumu. Na nedavno održanom MENT-u u Ljubljani imali smo prilike da se upoznamo sa ovom talentovanom mladom muzičarkom i sa njom razgovaramo o njenom stvaralaštvu.

Potičeš iz porodice gde se slušalo dosta muzike, a i tvoj tata je svirao gitaru – koliko je to oblikovalo tvoj muzički ukus?

Dina Jašari: Možda nije toliko vezano za moj ukus za muziku koliko za tu ljubopitivost i naviku za slušanje muzike i konstantnu potragu za novim stvarima. Okružena gitarama kod kuće (pošto je moj tata obožavao da sakuplja akustične gitare), normalno da sam dobila želju da naučim da svirim bar malo (smeh). Moja prva uspomena iz detinjstva je kako pevam i igram na Stayin Alive i kako smaram mamu i tatu da ja slučamo na repeat. Petnaest godina kasnije, ništa se nije promenilo.

Kako kod tebe izgleda stvaralački proces? Veruješ li u inspiraciju?

Verujem da inspiracija dolazi kad kreneš da radiš. Verujem u konstantan rad, ima uspona i padova u kreativnoj energiji – neke pesme sam napravila u jednom danu, a na nekim sam radila i po par meseci. Prvo je kreiram u svojoj glavi, onda je odsviram na pijanu ili gitari, pa je tek onda snimim kao demo u muzičkom softveru. Onda skupljam hrabrosti da pustim Dragiju Ivanovu (producentom sa kojim radim) i onda on dodaje svoju magiju i pesma se kompletira. Tako nekako izgleda taj proces stvaranja jedne pesme, bar do sada.

Pisala si pesme i za druge muzičare, da li ti se razlikuje proces stvaranja kada pišeš za sebe u odnosu na to kada piše za nekoga drugog?

Velika je razlika. Kad pišeš za druge, treba da uđeš u tuđu glavu i da ukapiraš šta taj drugi želi od pesme, koji mu je fazon i šta želi da kaže. Kad pišeš za sebe, malo se boriš sa mislima u svojoj glavi, ali na kraju dana, bitno je da završiš to šta si počeo i da stojiš iza toga. Ponekad je bolje kada nisi sam/a, da postoji neko ko te izgura da finalizuješ ideje koje imaš, to mi je meni najteže – finalizovanje.

Koja tvoja pesma ti je najdraža i zašto?

To je kao da pitaš roditelja koje dete mu je najdraže (smeh). Posvetila sam mnogo vremena i truda svakoj pesmi, stavila sam sebe u to, pa ne mogu da kažem samo jednu. Ali ako moram da biram, u ovom trenutku možda najinteresantnija mi je moja najnovija pesma koja će biti objavljena uskoro. Pisala sam je možda godinu dana, pošto sam je počela odavno i onda sam je zaboravila, pa sam nastavila da radim nakon par meseci. Onda sam je ostavila da odstoji, pa sam joj se opet vratila. Aranžman smo uradili sa Dragim Ivanovim, jedva čekam da čujete!

Koji svoj koncert posebno pamtiš?

Mnogo sam srećna što sam za ove 2 godine imala prilike da imam puno nastapa u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, BIH, Sloveniji… Izdvojiću top tri nastupa za mene – leto 2021. na Cinedays festivalu u  MKC-u u Skoplju, bilo je napolju, pa je usred koncerta počela da pada kiša, ali je publika i dalje plesala na kiši, bilo je magično! Zatim, jedan prelep koncert na leto 2022. u KC Gradu u Beogradu, nisam očekivala da imam fanove iz Srbije i da znaju moje tekstove, istopila sam se. Poslednji i najsvežiji je koncert na MENT festivalu u Kino Šiški u Ljubljani, opet – nisam očekivala tako PRELEPU publiku – energija je bila predobra i moji drugari (na bini) su bili sjajni. Leto 2023. mi je već bukirano za neke prelepe festivale i lokacije, jedva čekam da se sve to objavi i da se zabavljamo na putu!

A koji koncert nekog drugog muzičara ili benda ti je ostao u posebnom sećanju?

Prošle godine u septembaru sam bila na koncertu Moonchild-a u Bitefartcafe-u u Beogradu, oni su mi velika inspiracija i u top 3 su mi omiljenih neo-soul artista. Koncert je bio intiman, cozy, stajala sam ispred Amber (glavne pevačice) i topila se od te atmosfere i energije. Posle smo se upoznali i pričali, iznenadila sam se koliko su bili divni i pristupačni. Nadam se da ću imati još  prilika da slušam i upoznajem svoje omiljene muzičare iz celog sveta.

Nastupala si na nekoliko showcase festivala, koliko ti oni znače za umrežavanje, ali i sve ostalo?

Verujem da su showcase festivali dobar način da neafirmisani i mladi muzičari predstave svoju muziku van svoje države. To se desilo u mom slučaju, nastupila sam na Pin conference u Skoplju, onda na Kontaktu u Beogradu, sad na MENT-u u Ljubljani. Ti nastupi su bili kao odskočna daska za sve što je došlo posle toga. Nastupala sam puno prošle godine, i sad imam nekoliko turneja sa full bendom  za 2023. Moj savet i iskustvo je da svi artisti prihvate sve prilike koje im se pruže, nikad se ne zna koj je pravi momenat i šta sve može da ti donese. Preko te konferencije sam upoznala i prelepe ljude sa kojima sam ostala u kontaktu i sa kojima su se desile i neke lepe saradnje.

Ko su ti muzički uzori?

U različitim periodima imam različite uzore. Astrud Gilberto je moja omiljena pevačica, moj Bossa nova uzor, Vasko Atanasoski (21. vek) kao tour otac uzor, Branko Foltin kao makedonska poezija uzor, Billie Eilish i Tom Misch kao gen Z bedroom artists uzori…

Šta najviše voliš da vidiš kod nekog muzičara? Šta najviše ceniš?

Jako volim kad je neko down to earth,  kad ostane nepromenjen nakon nekih veliki uspeha i  „slave”, što je, nažalost, retkost. Vezujem se za stabilne ljude, donekle (smeh), volim kad neko zna koliko vredi, puno radi i trudi se da napravi nešto ni od čega, a nije sujetan i nije mu cilj da postane neka „zvezda”, čak ni ne volim tu reč. Srećna sam kad vidim da se neko raduje tuđem uspehu, podržava, ide na tuđe koncerte, kupuje merch, daje bilo kakvu poddršku svojim kolegama, pa makar i da je samo jedno bravo. Posebno za ove naše Eks-Ju države, mi moramo da se podržavamo međusobno.  

Misliš li da postoji različit tretman za muškarce i žene u muzičkoj industriji?

To postoji oduvek, ali radujem se da sad ima više žena u muzičkoj industiji koje nisu samo pevačice, nego i producenti, tonci, svetlo majstorice i sve te uloge vezane za tu indrustriju. Mislim da je krajnje vreme da ljudi osveste da ne postoji muški i ženski rad u muzici. Dobijala sam komentare tipa: „Pa ti sama produciraš svoju muziku? Sama pišeš tekstove, muziku i radiš aranžmane? Uau.” Baš uau, znam, čak i sama da uključim laptop u zvučnu kartu. Nisam čula da moje kolege muškarci dobijaju ovakve komentare. Ipak, primetila sam da sad postoji i ta neka „pozitivna diskriminacija” da, ako si žena muzičar, dobiješ neke privilegije zbog feminizma kao popularnog pokreta u ovim vremenima. Vidim sad neke bendove u kojima sviraju samo žene, iako su mediokritetni kao svirači, ali samo pošto su žene, dobijaju na popularnosti. Ako sam primećena samo zato što sam ženski artist, a ne zbog mog kvaliteta kao muzičarke, to me ne bi obradovalo.

Koji album te je oduševio u poslednje vreme i zašto?

Moram da priznam da, kad je Hayley Williams izbacila njen album Petals for armor, slušala sam je na repeat cele godine. Retko mi se dešava da preslušam neki album na repeat nekoliko puta. Znam da je ironično pošto sam muzičarka (smeh). Nemam neku veliku koncentraciju da slušam sve pažljivo, ali skoro svaka pesma sa tog albuma me dotakla na mnogo načina. Simmer je prva pesma koju sam čula, možda i omiljena. Sviđa mi se kako se igra sa vokalima i kako pretoči tu tugu i sve te emocije preko pevanja. Inspirisala me da otvorim svoje rane u mojim tekstovima. Tad sam slušala i neke podkaste gde je gostovala, možda sam je više zavolela zbog nje kao ličnosti, nego njene muzike. Rekla je jednu frazu: naivnost stvara oklop, ljudi kad te slušaju da si ranjiv, vezaju se za tebe lakše i žele da te zaštite. To sam shvatila i ja preko toga što radim, kad sam najotvorenija, tad mi je najlakše da doprem do ljudi.

Kako gledaš na muzičku scenu u regionu?

Vidim da u Makedoniji postoji neki novi muzički talas, ali kad sam otišla i van, u svim Eks-Ju zemljama sam pronašla predivne artiste i ljude koji misle i rade slično kao i ja, što me obradovalo još više. Moja preporuka je da preslušate neka od sledećih imena: Lufthansa, AudioCigla, Dope kukjata, 21. vek, Sara Renar, Dimitrije Dimitrijević, Natalee, A.N.D.R., Iva Lorens, Ljubičice, Luka Rajić, Seine…

Fotografije: Aleksandra Kostadinovska

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *