fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Pruga Beograd-Bar ✹

Kada stres postane navika

Umemo li da prepoznamo burnout?

8. February 2024

Nije tajna da su mladi danas veoma često izloženi burnout-u. Pokušavamo da budemo uspešni studenti, radimo da bismo platili školarinu i troškove života, dok se družimo, ljubimo, izlazimo i nastojimo da održimo privid svesti o tome šta tačno radimo sa svojim životima. Dok šaljemo mejlove, paralelno učestvujemo u razgovoru sa osobom koja sedi preko puta nas i pokušavamo da se setimo da li smo isključili šporet i poneli ključeve od kuće. I već na pola jutarnje kafe shvatamo da u njoj ima više šećera nego u nama snage da izguramo još jedan dan.

No, burnout ne pogađa samo mlađu populaciju. Do izgaranja dolazi uglavnom nakon dužeg perioda stresa i nedostatka vremena za dovoljan „predah” od izvora stresa. Prema rečima dr Sande Stanković, psihološkinje i naučne saradnice sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, treba imati u vidu da se duži period stresa ne odnosi samo na poslovno okruženje, iako je to najčešće posmatranje burnout-a.

„Mi danas znamo da se burnout javlja i kod dece i adolescenata kao reakcija na pritiske i zahteve u školskom okruženju, javlja se i kod studenata, ali i kod ljudi koji su nezaposleni i u procesu traženja posla. Takođe znamo da je neformalna briga o starim ili hronično bolesnim osobama (roditelj, dete) takođe potencijalni izvor burnout-a. To se kod nas zove izgaranje negovatelja. Danas govorimo i o roditeljskom izgaranju – u ovom slučaju je roditeljstvo hroničan izvor stresa”, objašnjava Sanda.

Da je to čest slučaj u praksi, pokazala je i Oblakoderova anketa u kojoj je 53,5% ispitanika i ispitanica odgvorilo da osećaju dodatni mentalni teret zbog potrebe da „misle na sve” u pogledu kućnih i porodičnih obaveza, dok je 40,8% njih odgovorilo da ponekad oseća taj teret. Tek 5,7% je izjavilo da nema pritisak te vrste, a najveći deo anketiranih – čak 86,3% činile su žene starosne dobi od 18 do 35 godina.

Gotovo isto toliko anketiranih – 86,1% izjavilo je da su nekad u životu doživeli burnout, ali 58% ukupnog broja ispitanika i ispitanica naveli su da ne umeju da prepoznaju razliku između burnout-a i običnog stresa. 

Koliko stresa prethodi izgaranju?

Burnout je sindrom koji ima tri glavne komponente: jedna je doživljaj psihofizičke iscrpljenosti, druga je distanciranje ili negativizam, odnosno cinizam u odnosu na posao koji radimo ili našu životnu situaciju, a treća se odnosi na učinak – objektivan, ali i na naš subjektivni doživljaj lične vrednosti ili postignuća.

Kako Sanda objašnjava, neki od najčešćih simptoma izgaranja su: doživljaj umora ili iscrpljenosti većinu vremena, doživljaj bespomoćnosti, bezizlaznosti – da nemamo rešenje za trenutnu situaciju, doživljaj poraza, doživljaj da smo sami-usamljeni, cinični-negativni pogled posao, saradnike ili klijente sa kojima radimo, sumnja u sebe, doživljaj neuspeha, prokrastinacija, smanjena produktivnost i efikasnost. Takođe, i doživljaj preplavljenosti, kao da nam je svega previše.

Prema njenim rečima, mogu biti prisutni i razni fizički simptomi (glavobolje, gastrointestinalni problemi, česta razboljevanja) ali oni nisu specifični za burnout, tako da nisu ni ključni za njegovo prepoznavanje.

„Ne možemo reći da postoje neki rani ili prvi znaci burnout-a. Jedno longitudinalno istraživanje je pokazalo da na osnovu na jedne grupe simptoma – na primer, samo iscrpljenosti u jednoj vremenskoj tački, ne možemo da znamo da li će osoba razviti burnout za godinu dana. Ipak, u nekom stepenu je češći razvoj burnout-a kada je prethodno prisutan cinizam-negativizam u odnosu na posao, kao i kada osoba ima doživljaj nepravednosti na poslu”, napominje Sanda.

Upitani na koji način razlikuju stres od burnout-a, anketirani su davali slične odgovore.

„Tokom burnout-a nisam u mogućnosti da funkcionišem i obavljam zadatke, pod stresom mogu, ali uz poteškoće”, glasio je jedan od odgovora u Oblakoderovoj anketi.

Druga ispitanica je odgovorila ovako: „Običan stres je prisutan mnogo češće, često ume da utiče pozitivno i vrlo brzo prođe, naravno uzevši u obzir to da se trudim da ga se rešim i svedem stresiranje na minimum. Burnout me, s druge strane, dovede do situacije u kojoj mi treba ili dosta duža pauza od nečega ili do toga da napravim opšti haos u glavi i prestanem da vladam svim svojim emocijama.”

„Lično, moj burnout traje mesecima, gde se svaka volja ne samo za postizanjem akademskih ciljeva potpuno izgubi, već i sva radost i ponos koji to prate, i generalna volja za životom i druženjem potpuno nestane i mesecima se osećam kao da sam u nekoj gustoj magli iz koje najstvarnije nema izlaza”, podelila je s nama treća anketirana.

Sanda napominje da je stres psihofizička reakcija na neku opaženu pretnju (javlja se u najrazličitijim situacijama – postavljeni rok, gužva u saobraćaju, neplanirane ili nagomilane obaveze, konflikt sa partnerom/kom, kolegom, bolest).

„Individualno je šta su za koga stresne situacije. Stres je uglavnom kratkoročan, međutim kada je akumuliran, hroničan, prisutan tokom dužeg perioda, on može (iako ne mora) dovesti do burnout-a”, podvlači Sanda.

Ipak, važno je, prema njenom mišljenju, na svaki od navedenih doživljaja, odnosno simptoma odreagovati kada ih primetimo jer su nepovoljni za osobu, nevezano od toga da li bi doveli do burnout-a ili ne.

Koji su najčešći uzroci burnout-a?

Burnout, kako Sanda navodi, možemo definisati kao stanje iscrpljenosti, u kome imamo negativan odnos prema situaciji u kojoj se nalazimo, i doživljavamo negativnim sopstveni učinak ili kapacitete.

A evo koje su razloge za burnout podelili anketirani:

„Obaveze u isto vreme na svim životnim poljima. Nepostojeće vreme za odmor ili za neku aktivnost koju ŽELIM da radim samo za SEBE, bez nekog cilja ili poente, već striktno jer se meni radi i pruža mi zadovoljstvo.”

„Velike životne promjene u kratkom vremenskom periodu (prije svega prvi posao i veliki stres na poslu, selidba, vožnja, zdravstveni problemi) su bile okidač za pogoršanje već postojećih problema sa mentalnim zdravljem koji nisu na vrijeme adresirani.”

„Previše posla, nedostatak odgovora na pitanje „čemu sve ovo”; više kriznih situacija o kojima moram da se staram istovremeno; kada puno truda ne dovodi do rezultata, pogotovo kada deluje da nema kraja.”

„Sama radim na svom brendu, preopterećenost, uspeh se ne vidi instant već čekaš mesecima, godinama. Rad na neplaćenim projektima, koji uzrokuju da trošim vreme, a nemam dovoljno para da se opustim i odmorim, pod tim ne mislim na putovanje, nego na mentalni odmor od razmišljanja, previše socijalnih situacija, ne tražim pomoć jer sam navikla da je ne dobijem kad je očekujem i tražim.”

„Burnout se produžava kao prehlada koju odbijaš da odležiš do kraja, već čim ti je prividno malo bolje, ti odmah ubacuješ sebe u nove projekte iz straha da nećeš imati dovoljno para da preživiš u ovoj državi.”

„Potpuno zanemarivanje tela i zdravlja, kao posledica preteranog broja obaveza i odgovornosti; nemogućnost da odbijem poslove i odgovornosti, postavim prioritete i kažem NE.”

„Prenatrpanost obavezama i zadacima koje svaka obaveza nosi. Nošenje sa tim naizgled dobro, ali stalno pod tenzijom zapravo, sa brigom da li ću sve stići. Onda neminovno u nekom trenutku nešto počinje da curi i izmiče, rukama i nogama to držim pod kontrolom i uspešno privedem kraju, ali za dosta stvari sa pitanjem: Po koju cenu ovo radim? Na ivici sam.”

Kako Sanda ističe, istraživanja pokazuju da su žene pod većim rizikom od burnout-a od muškaraca. Smatra se da većem procentu burnout-a kod žena nego muškaraca sa jedne strane doprinosi neravnopravna raspodela kućnih poslova i poslova oko dece, uključujući tu i planiranje i organizaciju kao zahtevne svakodnevne poslove, ali sa druge strane i veći stepen prepreka za napredovanje na poslu i više nepravednosti u poslovnom okruženju, dakle prisustvo diskriminacije ali i seksizma i uznemiravanja na poslu. Takođe je i ranije pomenuta briga o bolesnim članovima porodice najčešće odgovornost žena.

Oblakoderova anketa je pokazala da među 5 najznačajnijih razloga koji dovode do burnout-a ispitanice i ispitanici navode: prekomeran rad i preopterećenost obavezama (81.6%), visoka očekivanja i pritisak za uspehom (69.5%), nedostatak odmora (66.7%), probleme sa balansom između posla i privatnog života (58%), nejasne ili preterano zahtevne poslovne ciljeve (45.4%).

Kako možemo sprečiti burnout i ublažiti posledice istog?

S obzirom na to da do burnout-a dolazi nakon dužeg perioda stresa, Sanda navodi da isti možemo sprečiti tako što ćemo učiti kako da umanjimo stres, i naročito reagovati kada vidimo da smo već duže vreme pod stresom.

Kada je do toga već došlo, burnout neće nestati sam od sebe. Naprotiv, naše psihofizičko stanje se može pogoršati i burnout može uticati sve više na različite aspekte života, kao i na mentalno zdravlje.

Preporuke za sprečavanje izgaranja i ublažavanje posledica izgaranja su, prema Sandinim rečima, iste:

Prvo je briga o sebi, počevši od osnovnog- dovoljno sna, kvalitetna ishrana, fizička aktivnost.

Onda odmor – vreme za odmor u svim formama: od kratkih odmora preko dana do dužih i češćih, do uzimanja bolovanja kada se bolesni. Svakako je preporuka pridati veću važnost slobodnom vremenu, vreme u kojem se isključujete od obaveza i izvora stresa i razmišljanja o istom. Isključivanje sa telefona.

Druženje – povezivanje sa drugim ljudima je uvek preporuka. Povećanje vremena koje provodimo u smislenim aktivnostima.

Menjanje odnosa prema poslu – stavljanje posla u perspektivu.

Smanjivanje količine svih vrsti obaveza – naučiti kako da se kaže: Ne, učiti kako da se postavljaju granice. Umanjiti perfekcionizam. Za svaku novu obavezu osloboditi mesto tako što ćete odustati od neke druge. Promeniti prioritete. Naći pomoć. Delegirati.

Odustati od raznih zahteva prema sebi. Promeniti životnu situaciju i okolnosti kad je to moguće – na primer: Dati otkaz i promeniti posao. Promeniti karijeru. Promeniti svoj način razmišljanja o okolnostima koje ne možemo da promenimo.

Ukoliko je kompanija takva da zaista brine o svojim zaposlenima – tražiti pomoć, razgovarati sa menadžerom ili HR predstavnikom.

„Kao što vidite – spisak preporuka može biti jako dugačak. Važno je imati na umu da je ono što pomaže individualno, odnosno da se razlikuje od osobe do osobe i u zavisnosti od njenih konkretnih životnih okolnosti. Nekada je već samo obezbeđivanje više sna jako teško izvodljivo, ili nemoguće, a to je nešto što smatramo osnovnim. Takođe važno je da “briga o sebi”, kako se to često nalazi u popularnoj literaturi, ne treba da se pretvori u još jednu od obaveza sa našeg spiska, koje radimo jer smo pročitali da treba i radimo na propisan način”, upozorava Sanda.

Najvažnije je, međutim, kako ona napominje, uvideti sledeće – da bi došlo do većine promena, najčešće nam je potrebna promena ustaljenih obrazaca razmišljanja, osećanja i ponašanja. A to je nešto što možemo da uradimo najpre uz pomoć psihologa ili psihoterapeuta.

 „Kada govorimo o ublažavanju posledica izgaranja i radu na sprečavanju narednog izgaranja – moja bi glavna preporuka bila potražiti psihološku pomoć ili psihoterapiju. Na psihoterapiji će se najbolje sagledati šta je sve dovelo do izgaranja, i šta je sve potrebno menjati da bi osoba sebi pomogla, i onda se radi na tim promenama. Neke promene su lakše i brže, a neke će zahtevati duži psihoterapijski rad”, zaključuje Sanda.

Za početak, biće dovoljno da edukujemo sebe kako bismo mogli da prepoznamo kada nam stres pređe u naviku i kako bismo bili u stanju da tu lošu naviku zamenimo nekom boljom.

Ilustracije: Olga Đelošević

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *