fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Kako AI menja način na koji vidimo svet

Koja je povezanost između Pape u oversize jakni, hapšenja Trampa i Sony nagrade za najbolju fotografiju?
Piše: Marija Milić

2. June 2023

U digitalnom prostoru svakog dana nailazimo na fotografije, TikTok videe i pompezne vesti za koje se čini da bi im jedino pravo mesto bila rubrika – verovali ili ne. Društvene mreže, naravno, glavni su medij preko koga ove ponekad zanimljive, a vrlo često i apsurdne informacije dopiru do svih nas. Prema mnogobrojnim istraživanjima, posebno na Tviteru, ovakve informacije šire se brže nego one koje su istinite i proverene. Jedna upravo takva, smešna i pomalo čudna fotografija nedavno se proširila virtuelnim svetom, a na njoj je bio, ni više, ni manje, nego Papa Franjo u oversized modernoj jakni, za koju se spekulisalo da podseća na komad modnog brenda Balenciaga. Visoki poglavar rimokatoličke crkve prošetao se u takozvanoj „jorgan“ pufnastoj beloj jakni preko koje je visio simbol hrišćanstva – veliki krst. Uprkos velikom nivou popularnosti i deljenja, nakon par dana od prvog objavljivanja ove fotografije, ispostavilo se da je ona sve, samo ne – prava.

Novi vid manipulacije uz pomoć veštačke inteligencije

Kada se ovakve pojave prošire mrežama, neminovno je da će uslediti i brojne reakcije, a pomenuti prizor najčešće je pozitivno okarakterisan – Papa je za tili čas postao trend setter. Prevashodno strana, a kasnije i domaća tviter zajednica pustila je mašti na volju, te su nastale brojne interpretacije, poput nagađanja gde je papa pošao ovako odeven, ko bi od poznatih ličnosti došao na njegovu misu i slično. Haters say it’s AI, Holy drip, A whole mood samo su neki od opisa ove fotografije, a bilo je i komentara kako deluje kao da je spreman da izbaci najjači drill album veka.

Skrinšotovi sa Tvitera

Slična situacija desila se i par dana pre objavljivanja ove fotografije, kada su se internetom proširile fotografije na kojima se moglo videti kako bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa hapse i odvode u zatvor. Ove fotografije izazvale su brojne reakcije i postale meme na mrežama. Međutim, ubrzo se saznalo da su u pitanju lažne fotografije koje su nastale uz pomoć veštačke inteligencije (Artificial inteligence – AI).

Veliki napredak tehnologije doveo je do toga da potencijali veštačke inteligencije postaju neograničeni, a samim tim i mogućnosti zloupotrebe. AI algoritmi mogu lako manipulisati fotografijama kako bi stvorili lažne slike ili snimke, a ovakva vrsta zloupotrebe naziva se „deepfake” – tehnologija koja uz pomoć veštačke inteligencije može da oponaša osobu tako što potpuno zameni nečije lice ili ga u dovoljnoj meri izmeni. Upravo zbog sve većeg napretka tehnologije, deepfake i AI generisane fotografije postaju toliko realistične da je teško razlikovati prave od lažnih.

Kako su zloupotrebe na internetu česta pojava koja se dešava u različitim kontekstima i sa različitim ciljem, navedeni primeri ukazuju nam da se granica prepoznatljivosti ovakvog sadržaja neprestano pomera. Za ove dve fotografije gotovo je nemoguće, na prvi pogled, reći da su nastale uz pomoć nekog programa jer deluju poprilično realistično.

Ranije se fotografijama manipulisalo uz pomoć Fotošopa, te su se često potkradale sitne greške ili propusti, što je pružalo mogućnost da lakše uočimo kada dođe do manipulacije. Danas, kao što imamo prilike da vidimo, teško je uočiti moguću zloupotrebu. Slučaj u vezi sa fotografijom Donalda Trampa bio je mnogo lakše proverljiv jer bi se vest o njegovom hapšenju veoma brzo porširila i zvaničnim kanalima komunikacije, kao što je, na primer, televizija. Ipak, portali, kao ni tradicionalni mediji, nisu objavljivali ovu informaciju, te je ubrzo postalo očigledno da se radi o jednoj vrsti „šale“, tačnije, fotomanipulaciji iliti deepfake-u. Ubrzo se saznalo i ko je tvorac ove „šaljive“ fotografije – u pitanju je Eliot Higins, osnivač i kreativni direktor holandskog istraživačkog kolektiva „Bellingcat”. Pri kreiranju fotografija koristio je program za kreiranje AI generisanih fotografija „Midjourney” koji je nedavno objavio napredniji model, koji u poređenju sa prethodnim modelima ima više mogućnosti da proizvede realističniju fotografiju. Ipak, ono što se ističe kao nedostatak AI generatora je to što i dalje nije usavršio generisanje ruku, tačnije ruke često znaju da odaju da je fotografijom manipulisano.

Preuzeto sa Tviter profila Eliot Higins-a

Još jedan slučaj manipulacije uz pomoći AI generatora desio se kada je osoba koja se nalazi iza Tviter profila „The Errant Friend” nedavno objavila fotografiju Džulijana Asanža iz zatvora.

Kako prenosi portal Istinomer, koji se bavi proverom lažnih vesti i forgrafija, čovek koji stoji iza profila, „The Errant Friend” je objasnio da je fotografija generisana korišćenjem najnovije pete verzije AI softvera za generisanje fotografija „Midjourney”.

Preuzeto sa Tviter profila The Errant Friend

Tvorac ove fotografije „The Errant Friend” je rekao da je imao nameru da napravi „fotografiju Asanža koja je zasnovana na dokumentovanim dešavanjima”, kako bi „predstavio ono čemu javnost inače ne bi mogla da svedoči”, navodi se u tekstu na sajtu Istinomera.

Cilj ovih fotografija koje smo izdvojili kao primere u tekstu bio je da zabavi javnost ili da se poigra sa ljudskom svešću; tako su barem navodili kreatori ovih fotografija, a na ovaj način gotovo svi smo prisustvovali jednom potpuno novom vidu manipulacije uz pomoć veštačke inteligencije.

Veštačka inteligencija osvaja nagrade

Nedavno smo svi imali priliku da ispratimo, moglo bi se reći, istorijski trenutak – prvu nagradu koju je osvojila upravo AI generisana fotografija. U martu ove godine, Svetska fotografska organizacija objavila je pobednike Sony World Photography takmičenja, a jedna od nagrada pripala je i fotografiji pod nazivom „PSEUDOMNEZIJA: Električna energija“ nemačkog umetnika Borisa Eldagsena. Međutim, Boris je nagradu odbio. U saopštenju je objasnio da su dodelom ove nagrade omogućili da se dogodi istorijski trenutak, ali da AI fotografije ne bi smele biti u takmičenju poput ovih, stoga nije želeo da prihvati nagradu.

„Prijavio sam se da malo trolujem, da saznam da li su takmičenja pripremljena za AI slike. Nisu. Nama, svetu fotografija, potrebna je otvorena diskusija. Diskusija o tome šta želimo da smatramo fotografijom, a šta ne. Da li je kišobran fotografije dovoljno velik da pozove AI slike da uđu – ili bi to bila greška? Sa mojim odbijanjem nagrade, nadam se da ću ubrzati ovu debatu,” rekao je on, kako prenosi Vice.

Nemački umetnik istakao je da se bavi fotografijom već 30 godina i da se nedavno okrenuo istraživanju veštačke inteligencije kao novoj vrsti svoje umetničke prakse.

Ispred Svetske fotografske organizacije, koja je dodelila ovu nagradu, navode da su sudije bile svesne da je veštačka inteligencija korišćena u kreiranju slike, a kako je nagrada bila u kategoriji Kreativno, imali su utisak da je to „ko-kreacija“ sa AI i da je Eldagsen to planski uradio.

Boris Eldagsen zahtevao je da njegova fotografija bude uklonjena sa veb stranice takmičenja, što su i učinili. Nakon višedecenijskog bavljenja fotografijom, umetnik je naglasio da je njegov cilj bio da se poigra sa nama i upozori nas da su ovakve varke nešto što nas tek očekuje.

Veštačka inteligencija o veštačkoj inteligenciji

Kažu da najnoviji i najaktuelniji četbot – ChatGPT daje odgovore gotovo na sva pitanja i dileme. Tako smo i mi odlučili da se sa njim konsultujemo u vezi sa pitanjem koje sve nas zanima i koje se nameće nakon gorenavedenih dešavanja. Da li AI zaista utiče na fotografiju i kako to utiče na kreatore tih fotografija, odnosno, fotografe?

ChatGPT kaže da AI već ima uticaj na fotografije, a to će se verovatno nastaviti u budućnosti. On nas takođe informiše da AI može biti korišćen i za kreiranje novih slika, kao i za stvaranje novih fotografija koje su do sada bile nemoguće (uz pomoć kombinovanja različitih elemenata, oblika i fotografija). U ovo smo se i uverili kada smo saznali da je to učinio i nemački umetnik, a za to i dobio nagradu.

Zaključak sveznajućeg četbota je da će AI imati sve veći uticaj i da će u budućnosti biti neizbežan faktor u razvoju fotografije.

ChatGPT nam daje odgovor i na naše drugo pitanje – kako će taj razvoj uticati na fotografe, na šta četbot kaže da AI može da ima veliki uticaj na rad fotografa, pre svega kao pomoć pri izradi boljih fotografija u kraćem vremenskom roku, ali nas i upozorava da fotografi treba da se prilagođavaju i budu spremni da isprate brze promene, kako im AI ne bi postao jaka konkurencija.

Ma koliko nam bilo zanimljivo da se igramo sa programima za generisanje fotografija ili ćaskamo sa chatGPT-om, ovaj novi virtuelni svet definitivno je uneo velike promene. Veštačka inteligencija funkcioniše po principu konstantnog razvijanja, te u ovom trenutku možemo samo da nagađamo šta nas očekuje ili da veštačku inteligenciju pitamo šta ona zna o tome.

ChatGPT nam daje odgovor i na to pitanje – prema podacima sa kojima on raspolaže, prognoze su da će AI u budućnosti imati uticaj na sve aspekte našeg života, što uključuje i zdravstvo, robotiku, zabavu, kao i da će AI uticati na razvoj pametnih gradova. Najavljuje nam i da ćemo se u budućnosti voziti automobilima kojima upravlja AI, a ne ljudi, kao i da će posredstvom veštačke inteligencije biti obezbeđena veća sigurnost na internetu, ali i u drugim sferama života.

Čija su autorska prava?

Šta sve možemo da očekujemo u budućnosti teško da i četbot može da predvidi. Ipak, neka pitanja koja se odnose na veštačku inteligenciju, a jedno od njih su i autorska prava dela koja napravi ili „sklopi” AI već postaju predmet razmatranja. Ova prava još uvek nisu jasno regulisana. Kako se navodi u tekstu na sajtu advokatske kancelarije Gecić, srpski pravni okvir, isto kao i američki, nemački i španski, propisuje da samo ljudska bića mogu biti autori. Međutim, šta je sa fotografijama koje nastaju putem AI programa, a za čije kreiranje je smernice davalo ljudsko biće? Takođe, postavlja se pitanje i šta je sa pravima autora čije radove koriste programi za generisanje fotografija?

Programi za generisanje fotografija koriste radove različitih autora, često kombinujući više radova, što dovodi do ugrožavanja autorskih prava umetnika čiji su radovi iskorišćeni. U januaru ove godine umetnice Sara Andersen, Keli Mekernan i Karla Ortiz pokrenule su tužbu protiv kompanija koje prave programe Stability AI, Midjourney i DeviantArt jer su koristili njihove radove bez odobrenja ili potpisivanja autora, prenosi Rojters.

Čini se da će ubrzo morati da se postave pravila po pitanju autorskih prava na relaciji umetnik – AI jer se pojavljuju prvi slučajevi gde ljudi uz pomoć veštačke inteligencije počinju da zarađuju prodajući, navodno, svoja dela, dok drugi umetnici čija se dela korsite pri kreiranju fotografija završavaju bez novca, ali i bez potpisa. Dobar primer za to je knjiga za decu koju je uz pomoć AI generatora kreirao Amar Reši. Ova knjiga od 12 strana nastala je za svega dva dana. Autor je prodao 70 primeraka, ali je nakon toga odlučio da će je ipak poklanjati. Razlog takve odluke posledica je brojnih kritika koje je dobio putem društvenih mreža, a jedan od njih navodi se u tekstu na sajtu RT-a:

„Ne smeta ti da koristiš radove hiljade umetnika, koji vredno rade i nisu dovoljno plaćeni, koji ne mogu dati dozvolu da se njihova dela koriste za probanje tvojih ‘alata’? Samo stavljaš godine njihovog truda u blender i prodaješ dobijen mulj.”

Iako bi ovaj čin mogao da se okarakteriše kao snalažljivost uz korišćenje savremenih alata i mogućnosti koje nam pruža internet, jasne granice pri zaštiti tuđih radova moraju se postaviti. Na sajtu Američke kancelarije za autorska prava (The Copyright Office), 16. marta ove godine objavljena je informacija da je pokrenuta inicijativa za ispitivanje zakona o autorskim pravima i pitanja politike koja postavlja tehnologija veštačke inteligencije.

Ono što naposletku ostaje da se zapitamo je da li autorska prava možda pripadaju isključivo AI generatoru ili, čak, tvorcu AI programa ili kreatoru koji koristi AI program?

Pregršt pitanja i malo odgovora – za sada deluje kao da će se o ovoj temi tek voditi brojne polemike, kao i prilagođavati zakoni, ali jedno je sigurno, zakoračili smo u eru veštačke inteligencije.

Počev od šaljivih fotografija koje sada svako, za svega par minuta, može da kreira, preko nagrade za generisanu fotografiju do razvoja i svakodnevnog napretka četbotova, sve nas navodi da razmislimo da li će se neke situacije iz serije Black Mirror obistiniti pre nego što smo očekivali. Svakako, napredak tehnologije ne bi trebalo da predstavlja prepreku, već da nam olakša obavljanje svakodnevnih obaveza, zato je umesto naše dizajnerke cover za ovaj tekst napravio jedan AI generator. A do tada – ostaje da pratimo brze promene i budemo obazriviji prema sadržajima koji nam se plasiraju, jer ne bi bilo sjajno da nas AI nasamari.

Naslovna fotografija: Beth Frey

Preporučeni tekstovi

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *