Socijalno preduzetništvo predstavlja relativno novu formu poslovanja, a u Srbiji se razvija u proteklih 15-ak godina. Ideja koja stoji iza socijalnog preduzetništva odnosi se na to da se putem ulaganja profita nastalog prodajom određenog proizvoda ili usluga ispuni jasna društvena misija koja uključuje poboljšanje položaja marginalizovanih grupa.
„Socijalna preduzeća nisu samo preduzeća koja zapošljavaju direktno pripadnike nekih ranjivih grupa, socijalna preduzeća mogu taj svoj društveni uticaj da ostvaruju i na druge načine, tako što, na primer, imaju neko tehnološko rešenje koje pomaže direktno nekoj socijalnoj grupi ili rešavaju neki ekološki problem”, objašnjava Ivana Stančić iz SMART kolektiva.
Miodrag Shrestha iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije govori da su u Srbiji najrazvijenija socijalna preduzeća namenjena osobama sa invaliditetom i to su preduzeća profesionalne rehabilitacije po posebnom zakonu koja čak imaju i subvencije za plate radnika koji su osobe sa invaliditetom i imaju podršku države posebno, ali postoje i mnoga druga socijalna preduzeća koja se bave drugim ranjivim kategorijama. Centar za integraciju mladih, Svratište, Kafe 16 samo su neka od udruženja građana koji se bave ranjivim kategorijama, a tu su i udruženja koja se bave mentalno nedovoljno razvijenim osobama – zapravo, još jednom vrstom osoba sa invaliditetom koji često nemaju ni poslovnu sposobnost, pa ne mogu legalno ni da privređuju, pa je radna terapija njima od izuzetnog značaja.
Narodna skupština Republike Srbije je početkom februara 2022. godine usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu. Međutim, ono što još uvek nedostaje je strategija koja će pratiti ovaj Zakon.
„Dugo se čekalo na Zakon, i to s razlogom. Koalicija za razvoj solidarne ekonomije koja postoji od 2010. godine, dakle 13 godina, veći deo vremena se borila protiv Zakona koji je Ministarstvo za rad i socijalnu politiku najčesće bilo nadležno i predlagalo, zato što su to bili zakoni koji nisu bili u skladu i duhu evropskih vrednosti i uopšte vrednosti socijalnog preduzetništva”, napominje Miodrag Shrestha.
Ivana Stančić navodi da je usvajanje Zakona jedan od koraka koji jeste značajan jer sada može da se ukaže na načine na koje socijalna preduzeća mogu dobiti taj status, ali postavlja se pitanje zašto bi to neko socijalno preduzeće radilo ako ne postoji set podrške koji će to preduzeće dobiti.
Miodrag Shrestha saglasan je da je Zakon dobar jer omogućava svim formama preduzeća da mogu da registruju status socijalnog preduzetništva – dakle, ne daje posebnu definiciju socijalnog preduzeća, nego i zadruge, i udruženja građana, i društva sa ograničenom odgovornošću, čak i preduzeća za socijalnu rehabilitaciju, čak i fondacije mogu da registruju status subjekta socijalnog preduzetništva i da na taj način regulišu svoj rad.
Strategija je takođe važna, s obzirom na to da brojna socijalna preduzeća u Srbiji kao najveći izazov u svom poslovanju i dalje ističu – finansije.
„Ono što je sad problem jeste da, zapravo, nemamo program za razvoj socijalnog preduzetništva. To je, dakle, sstarteški program koji treba da opredeli sredstva i Vlade, i lokalnih samouprava, i donatora”, ističe Miodrag Shrestha.
Ivana Stančić dodaje da gomila donatora ima problem da finansira nekoga ko ima preduzetničku aktivnost i ko će ta sredstva da iskoristi da stvori neki profit i da stvori neku zaradu. Prema njenim rečima, gomila donatora u svojim procedurama i dalje ima strogu zabranu da se tako nešto radi, i samim tim isključuje socijalna preduzeća da konkurišu za finansijska sredstva. Isto tako imate državu koja ima konkurse za preduzeća gde socijalna preduzeća ne mogu da apliciraju zato što su registrovana kao nevladina organizacija. Prema poslednjem istraživanju SMART kolektiva, 93% socijalnih preduzeća upravo finansiranje ističe kao jedan od najvećih problema pri funkcionisanju i radu.
Proizvodi nastali poslovanjem socijalnih preduzeća uglavnom nisu konkurentni na tržištu zbog cene koja je viša od cene proizvoda koje nude velike korporacije. Ipak, postoji razlog zbog čega je to tako.
„Zašto su proizvodi socijalnih preduzeća skupi? I treba da budu skuplji, baš zbog toga što vi znate da osoba koja radi u tom preduzeću ima fer uslove rada i zato što kupovinom tog proizvoda vi podržavate proizvod koji je nastao u Srbiji, koji je nastao pod fer uslovima i profit tog proizvoda ne ide, što bih ja rekla, za džip vlasnika, nego za neki dobar razlog”, podvlači Ivana Stančić.
Postojanje socijalnih preduzeća je važno kako bi se osnažilo poslovanje koje podržava inkluziju, poštovanje radnih prava i zaštitu životne sredine, te ukoliko naiđete na proizvod ili uslugu koje socijalna preduzeća pružaju i možete sebi da je priuštite – učinite to. Na taj način možete ostvariti udeo u smanjenu nezaposlenosti i siromaštva, ali i pomoći, makar i malo, u rešavanju društvenih problema.
0 Comments