Predstava „Kako ja ovo sinu da objasnim?” reditelja Vojkana Arsića, koja se bavi temom ekstremizma u našem i drugim društvima i problematizuje taj fenomen iz ugla mladih, održaće se u četvrtak 13. juna od 20h u Domu omladine Beograda. Ovo je pozorišni dokumentarac koji je nastao kao rezultat rada i razgovora/radionica sa mladima i govori o tome kako dolazi do ekstremizma, koje su vrste i koje su posledice ekstremizma, te je pre svega edukativnog karaktera. Uloge tumače Dejan Maksimović, Ema Muratović, Jelena Simić i Rade Maričić.
Predstava „Kako ja ovo sinu da objasnim?” govori o ekstremizmu, kako do njega dolazi i koje su njegove posledice. Takva tema je osetljiva u današnjem društvu, a naše tlo je bilo, i uvek će biti, pogodno za rađanje novih ekstremizama. Upravo zbog toga predstava prikazuje lične priče, ali i teorijski objašnjava i razvrstava činioce ekstremizma. Proces je bio radioničarskog tipa, u kojem smo radili sa mladima iz raznih sredina i to iskustvo preneli u samu predstavu. Cilj predstave je da mlade upozna sa svim oblicima tog problema, da im pokaže da prvi korak u prihvatanju drugačijeg je prihvatanje sopstvenih stereotipa i predrasuda, koji neminovno postoje u čoveku. Osveštavanjem sopstvenog ekstremiste, naći ćemo način da se izborimo sa njim. Makar je to plan.
Reditelj Vojkan Arsić je ovim povodom izjavio:
„Nikada nisam bio u mogućnosti da se osećam kao sin, a pitam se hoću li ikada biti u situaciji da svom sinu objašnjavam svet u kom sam živeo i koji ostavljam da živi i razvija se. Kao razvoj zavoja, kao razvoj organa, kao razvoj civilizacije, napred – nazad. Ja ne bih znao da mu objasnim ovaj svet, ali bih znao da mu objasnim šta osećam.
Ekstremizam je tema koja nas okružuje, ali i koja se nalazi u nama. U ovoj predstavi preispitujemo stavove i ponašanje društva, ali se i razračunavamo sa sobom i onim što svi nosimo u dubini svog mozga i želuca. Ekstremizam (latinski „ad extrema”) se može odrediti kao nešto što ide do krajnjih granica, isto kao što i naši ekstremiteti predstavljaju završetke na našem telu. Ekstremitetima se završava granica koja pripada nama, a izvan nje se nalazi svet sa novim granicama i ograničenjima, na koje mi često nemamo uticaj, ali vidimo klanicu.“
Predstava je nastala uz podršku CARE, Austrijskae agencije za međunarodni razvoj, OAK fondacije, Ambasade SAD u Srbiji, Kulturnog centra LAB, Omladinske prestonice Evrope 2019 – OPENS i Kancelarije za mlade Novi Sad.
0 Comments