fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Kako koristimo društvene mreže?

I zbog čega je važno da svoje svakodnevne prakse preispitamo?
Piše: Marina Zec

25. August 2023

Koliko sati dnevno provodimo koristeći društvene mreže? Znamo da telefon koristimo u proseku između tri i četiri sata dnevno, ali koliko koristimo društvene mreže, nismo tačno sigurni. Ipak, ono što takođe znamo jeste da ih najviše koriste mladi i da oni u proseku na svakih osam minuta uzimaju telefon u ruke. Kako koristimo društvene mreže? Koje su štetne posledice korišćenja istih i zbog čega se informišemo preko njih, sve su to pitanja na koja ćemo odgovore dobiti do kraja ovog videa.

Kada govorimo o društvenim mrežama ono što prvo ističemo i što smo već pomenuli jete vreme koje provodimo koristeći ih. Ipak, svet multimedija nije novitet, pa provođenje velike količine vremena uz različite zabavne sadržaje, takođe, nije nešto što predstavlja novinu i neobično ponašanje, pogotovu među mladima.

„Zapitajte se samo kad ste vi bili mladi koliko ste vremena provodili ispred televizora? Zašto znate sve pesme iz City club-a napamet i sve tekstove Moby Dick-a? Zato što ste sedeli i imali ste mnogo vremena slobodnog i trošili ste ga na televiziju. Danas klinci samo troše na telefon. To je uglavnom TikTok, Instagram, YouTube i tamo naravno ostavljaju gomilu komentara, koji ako otvorite neki od svojih dnevnika kad ste bili mali ili nešto slično, videćete koliko krindž izgleda to kako ste razmišljali i šta ste pisali. Samo što je klincima to javno sada, pa mi možemo da vidimo i zgrozimo se kako ne znam šta klinci rade na Tik Toku. Da je nas neko tada snimao verovatno bismo izgledali jednako glupo”, navodi Goran Jankuloski, suosnivač kreativne agencije Žiška.

Sa druge strane, ono što se pojavljuje kao problem jeste razvijanje adiktivnih obrazaca ponašanja koji dovode do naše preterane privrženosti društvenim mrežama, ali i specifičnih negativnih posledica, kao što je, na primer, stalan strah od propuštanja, koji je vrlo prisutan među mladima.

„Ono što je moj utisak jeste da koriste društvene mreže za praktično svaki aspekt njihovog života, od zabave, informisanja, povezivanja sa drugima, praćenja nekih trendova. Dosta je ta internet kultura prodrla u sve sve pore života mladih i ako vi niste saznali za najnoviji TikTok trend, za novi MEME koji se pojavio, možda nećete biti popularni u društvu. U tom smislu, to je dovelo i i do stvaranja takozvanog Straha od propuštanja, odnosno, fear of missing out”, ističe Bojan Perkov iz Share fondacije.

Trenutno, najbrže rastuća društvena mreža je TikTok, video platforma za koju se procenjuje da ima oko milion i trista hiljada korisnika u Srbiji.

„Ljudi skroluju TikTok pet puta duže nego što skroluju Instagram. I zbog toga toliko vremena provode tamo i zato svi trendovi danas, kulturološki, počinju na TIkToku, zato sad diskurs počinje na TikToku, a onda se tek širi kroz ostale platforme”, objašnjava Goran Jankuloski iz Žiške.

A na koje vrste sadržaja ljudi najviše reaguju i šta najviše prate na TikToku?

„Ljudi reaguju na prve tri sekunde videa u suštini. A onda šta ćeš posle toga da uradiš zavisi od toga koliko si dobro iskoristio prve tri sekunde. Na TikToku najviše reaguju na ljude, možda reagovanje nije najbolja reč, ali najpre će zapamtiti takav sadržaj i dugoročno će imati smisla za influensere da prave takav sadržaj, a to je da nešto pričaju u kameru i od sebe naprave brend. TikTok je prilično postao niša, odnosno – upadneš u neku nišu i dobijaš sadržaj iz te niše. Prednost je što nije kao YouTube, ne upadaš samo u jednu nišu nego više njih, ali ako upadneš u nišu koja te interesuje i koja je korisna za tebe, na primer u marketing nišu, možeš da budeš baš upućen u dešavanja koja su aktuelna i koja predstavljaju tehnička, konkretna znanja”, navodi Igor Radulović,

Ipak, ono na šta je posebno potrebno da skrenemo pažnju jeste čitav niz problema koji postoje kada govorimo o društvenim mrežama i koji mogu imati negativne posledice na sve njihove korisnike.

„Lista štetnih uticaja društvenih medija može i jeste napunila jedno saslušanje u Kongresu, to je ono kada je Mark Cukerberg išao u kravati, pa smo se svi smejali. Uključuje sve od promocije nečega što se nikada nije dobro prevelo na sprski, ali što se zove echo chambers na engleskom, pa ih mi prevodimo kao mehure, bable. Poenta je da društvene mreže zatvaraju ljude sa svojim istomišljenicima i svi gledaju isti sadržaj. Sa druge strane, najšokantnije što je potvrđeno jeste da je Fejsbuk znao ovog leta da Instagram ima negativan uticaj na mentalno zdravlje tinejdžera, pogotovu devojčica koje kada su veoma osetljivom periodu izlaze na Instagram i onda svi sude o njima što dovodi do povećanja depresije i nekad do tragičnih ishoda”, govori Goran Jankuloski.

Kada govorimo o mladima i onlajn prostoru, posebno važan problem predstavlja i digitalno nasilje.

„Nikada ga ne možemo u potpunosti eliminisati, ali je potrebno barem ga svesti na najmanju moguću meru i stvoriti tu neku ideju mladim ljudima u glavi da su oflajn i onlajn izjednačeni. Kao što nije u redu vređati i napadati bilo koga na ulici, licem u lice, tako isto nije u redu raditi to onlajn”, objašnjava Bojan Perkov.

Igor Radulović iz Žiške smatra da postoji pomak u ponašanju na društvenim mrežama, posebno na TikToku.

„Deo društvenih mreža i pogotovo TikToka možda ima malo manje tog nekog eksplicitnog hejta i zapravo su mladi čak nastrojeni da brane ljude. Ovo pričam iz ličnog iskustva i iskustava nekih influensera. Možda bi ranije, pre deset godina, kada su mladi bili na Jutjubu, bi bili hejterski nastrojeni. Kao da su ovi mladi svesniji, da li zbog influensera koji su preterali pa se sada napravila neka kontra struja, nisam siguran, ali rekao bih da se ponašaju dosta odgovornije”.

Kada smo stlano okruženi društvenim mrežama i kada ih stalno koristimo to nas često sprečava da razvijamo različite delove naših ličnosti i može dovesti do ozbiljnih problema, kao što je poremećaj pažnje.

„Ja mislim da nikada nije bilo važnije da obezbediš sopstvenu medijsku pismenost. Moja generacija je imala taj luksuz da ima izbor da li će biti medijski pismena ii ne, mislim da naredne generacije za to apsolutno moraju da se izbore. Međutim ono što ja vidim kao problem o kome se najmanje diskutuje je poremećaj pažnje i koliko današnje generacije ne mogu da se fokusiraju, skoncentrišu na nešto i ne može da im bude dosadno. Dosada je neophodna za igru, igra je neophodna za kreativnost, a ako konstantno imaš telefon u džepu, tebi nikada nije dosadno”, objašnjava Goran Jankuloski.

S ozbirom na sve pomenute probleme, postavlja se pitanje kako možemo da ograničimo uticaj društvenih mreža i korporacija koje stoje iza njih. Bojan iz Share Fondacije ističe da je to jako važno, ali da je jako teško kontrolisati ih koristeći regulatorne okvire. Ipak, postoje određeni pomaci – Akt o digitalnim uslugama evropske unije i pre njega GDPR, Uredba o zaštiti podataka o ličnosti, od koje se mngoo očekivalo, a je dovela do toga da se plaćaju veće kazne, ali ne i druge promene.

„Negde taj kontekst ostaje isti da se zloupotrebe podataka i dalje dešavaju,da se prikupljaju podaci na način koji nije baš u skladu sa tim pravilima ili nije uopšte, da korisnici nemaju ideju šta se sa njihovim podacima radi i na koji način mogu da utiču na to i šta to znači zapravo za njihovu onlajn personu”,ističe Bojan Perkov.

Pa onda – šta kao pojedinci možemo da uradimo kako bismo bolje koristili društvene mreže I bili što zaštićeniji.

Jedan način na koji to možemo da uradimo jeste da promovišemo nešto što se zove digitalni detoks. Nije dovoljno da ostaviš samo telefon u džepu, moraš da ga ostaviš fizički daleko od tebe zato što tek tada prestaješ da iščekuješ sledeću notifikaciju i to ima veliki uticaj na tvoju biohemiju. Kada normalizujemo da ostavljamo telefone kao što ostavljamo patike na ulazu kada uđemo u stan, pa počnemo telefona da ostavljamo negde da nam ne budu na dohvat ruke, to će biti jedan korak ka tome. Drugi korak jeste da proveravamo s vremena na vreme listinge koji nam pokazuju koliko vremena smo proveli koristeći koju aplikaciju i da se zapitamo da li zaista to želimo ”, zaključuje Goran Jankuloski.

Preporučeni tekstovi

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *