Dok razmišljam kako da započnem tekst na temu burnout-a iliti izgaranja na puslu, pomalo mi se čini da ću upravo sada da doživim burnout. Zapravo, ne iznenađuje me ta pomisao, s obzirom na to da počinjem da pišem tekst par sati pre nego što on treba da bude objavljen. Deluje poput nekog eksperimenta – Kako napisati tekst na temu burnout-a, bez toga da doživite burnout. Sva sreća, volim izazove, a isto tako se nadam da ću burnout zaobići, što ćete svakako saznati i vi, ali i ja do kraja teksta.
Zapravo, ja vam nisam objasnila zbog čega baš danas pišem ovaj tekst i baš danas sam na ivici izgaranja, i baš su svi stručni sagovornici odbili da mi daju izjave, jer je kratak rok, a oni znaju kako da se zaštite od izgaranja i postave svoje granice. Mogla bih tako i ja, samo što je danas četvrtak, 10. oktobar, odnosno, Svetski dan mentalnog zdravlja, a ovogodišnja tema je upravo mentalno zdravlje i posao.
Zbog toga nam je bilo važno da barem na neki način usmerimo fokus na ovu temu, o kojoj vrlo često svi govorimo. Podjednako se na posao žale mlađi i stariji, oni u velikim stranim korporacijama i u malim firmama. U proteklih nedelju dana čula sam barem tri-četiri osobe koje govore o tome kako žele da daju otkaz, kako ih klijenti zovu i van radnog vremena, kako imaju lošu komunikaciju sa ostalim kolegama i kako se obaveze samo gomilaju, a plate ostaju iste. Nažalost, ovo su stvari koje u velikoj meri utiču na naše mentalno zdravlje i na kvalitet života generalno.
Podstaknuti činjenicom da se mentalno zdravlje nameće kao važan faktor koji utiče na produktivnost zaposlenih, čak i na poslovne rezultate kompanija, sajt Osiguranik.com u saradnji sa Rezilientom, Tim Centrom i Infostudom, tokom juna i jula sproveli su istraživanje „Šta to radi zaposlene“. Ono što se u istraživanju ističe je da 94% radnika prepoznaje da se suočava sa nekim od problema iz domena wellbeing-a. Rezultati istraživanja pokazuju da je stres prvi u top pet wellbeing problema za čak 72% radnika, dok se svaki drugi suočava sa nedostatkom energije, padom raspoloženja, povećanom brigom i manjkom motivacije.
Takođe, u istraživanju se navodi i da 79% zaposlenih nije zadovoljno balansom koji ima između privatnog i profesionalnog života.
Koliko je ovaj fenomen učestao, govori nam i to da je sindrom izgaranja (burnout), od ove godine postao i zvanična dijagnoza prema priručniku Svetske zdravstvene organizacije.
A šta je zapravo burnout?
Burnout nije samo običan umor ili osećaj nezadovoljstva zbog posla. Definiše se kao stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti, uzrokovano dugotrajnim stresom i preopterećenjem na poslu. Osobe koje dožive burnout često se osećaju bespomoćno, uz to ide i gubitak motivacije, smanjenje produktivnosti i otuđenost od radnog okruženja.
Kako bismo bolje sagledali kakva je trenutna pozicaja mladih na poslu, koliki broj njih se susreće sa ovim simptomom i kakva su njihova iskustva (prosečan broj godina između 24-33), postavili smo anonimnu anketu, a situacija je vrlo slična gorenavedenim podacima iz istraživanja.
Simptome burnout-a (osećaj iscrpljenosti, smanjenu produktivnost) ostetilo je čak 93,8% ispitanika, a gotovo svakodnevno i često stres na poslu oseća nesto više od 70% anketiranih.
Najčešći uzroci pomenutog stresa i izgaranja, navode ispitanici i ispitanice u anketi, su postavljanje previše zadataka, uz to i kratki rokovi, zatim nejasne uloge i odgovornosti, što je svakako povezano i sa sledećim problemom, a to je loša organizacija i na kraju, kao u začaranom krugu, sve počinje od i dovodi do lošeg odnosa sa kolegama.
Stoga ne čudi podatak da je na pitanje u kojoj meri stres na poslu utiče na tvoje mentalno zdravlje, na skali od 1 do 5 najviše odgovora bilo pod brojem 5, zatim su se odgovori nastavili gradacijski naniže.
Zapravo, glavna ideja u vezi sa ovim tekstom jeste bila da se pokrene diskusija na ovu temu, da upravo povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja razgovaramo o ovoj temi i delimo svoja iskustva, čime bismo jedni druge osnažili da uprkos tome što se nama dešavaju stresne situacije na poslu, nismo sami i zajedno možemo da utičemo na promene i odupremo se nezdravom načinu funkcionisanja na poslu.
U nastavku se nalaze izjave učesnika i učesnica u anketi:
Jedno vreme sam mogla da se rasplačem pri samoj pomisli na posao, ali i gomilu sitnica van njega. Uzela sam bolovanje, koje je pomoglo kratkoročno, ali sada verujem da je zapravo pravo i dugoročno rešenje promena posla.
Radila sam od 8 ujutru do 9 uveče zato što je klijent imao nešto hitno da se uradi.
Ne znam šta radim jer je sve neodređeno; ne znam kako to da uradim jer nema nikakvih pravila, a moram da uradim. Gledam kako se drugima povećavaju plate, a meni ne i strahovito stagniram na poslu.
Dozivela sam ozbiljan burnout. Nisam znala gde se nalazim mesecima. Poptuna nemogućnost normalnog funkcionisanja.
U situaciji sam da bolji posao kao žensko neću naći u ovom mestu gde živim, ako želim da zamenim posao, moram da se odselim u drugi grad da bih imala bolja primanja, što znači da moram da napustim svoje roditelje i prijatelje. Za razliku od drugih kolega koji imaju decu, još imam priliku da odem, ali firma je veoma svesna da neko ne može da ode samo tako i to veoma dobro koriste.
Kada pogledamo širu sliku, jasno je da mnogi zaposleni ostaju u toksičnim radnim okruženjima jer osećaju da nemaju izbora. Strah od promena, nedostatak podrške i ekonomska nesigurnost često drže ljude u pozicijama koje ih iscrpljuju. Upravo to je zamka burnota – osećaj zarobljenosti i nesposobnosti da se preduzme bilo kakav korak koji bi mogao doneti olakšanje.
Nameće se pitanje, kako balansirati između profesionalnog uspeha i očuvanja mentalnog zdravlja? U idealnom svetu, postavljanje granica bilo bi jednostavno i svi bismo imali prostor da se odmorimo kada osetimo potrebu. Ali, realnost mnogih zaposlenih, naročito mlađih generacija, pokazuje da su stalno pod pritiskom, bilo da su na početku karijere ili već godinama na istom radnom mestu. Burnout nije samo trenutna iscrpljenost, već upozorenje da nešto mora da se promeni, bilo u samoj radnoj kulturi ili u načinu na koji pristupamo poslu.
Ipak, važno je napomenuti da burnout nije neizbežan. Postoji mnogo primera ljudi koji su uspeli da postave granice, da prepoznaju znakove pre nego što dođe do potpune iscrpljenosti i koji su kroz promenu prioriteta pronašli ravnotežu između posla i privatnog života. Neki od primera koji su sa nama podelili ispitanici i ispitanice u anketi i koji njima pomažu u očuvanju mentalnog zdravlja tokom stresnih perioda na poslu su: podrška najbližih, podrška stručnih lica (psiholog, terapeut), šetnja i fizička aktivnost, rad na sebi, vreme provedeno van radnog vremena, zatim putovanja, mali svakodnevni ritualni ili gledanje filmova/serija.
Možda ovo mnogima deluje kao jedna od onih misli pozitivno i život će ti biti pozitivan priča; i ja bih je delom tako doživela. Sa druge strane, važno je da shvatimo da u ovome nismo sami. Otvoreni razgovori, bilo sa kolegama, prijateljima ili profesionalcima, mogu nam pomoći da osvestimo šta nas iscrpljuje i šta nam je potrebno da bismo se osećali bolje. Današnji Svetski dan mentalnog zdravlja podseća nas da je važno čuvati sebe, postaviti granice i podsetiti se da je mentalno zdravlje jednako važno kao i svaki drugi aspekt našeg života.
I da, ostala sam vam dužna odgovor na pitanje sa početka teksta, a taman evo prilike i da napravim samorefleksiju. Izbelga sam burnout i mislim da je delom za to zaslužan ceo proces pisanja ovog teksta. Upravo ono o čemu sam govorila – važno je osvestiti da nismo jedini kojima se to dešava. A još važnije od toga je da budemo jedni drugima podrška i pričamo više o ovom, ali i drugim problemima. Zajedno možemo da pravimo male korake koji će poboljšati živote svih nas!
0 Comments