Pušenje cigareta je u proteklih 100 i kusur godina bilo posmatrano svakojako: kao statusni simbol, stvar prestiža, oličenje moći, ali ništa manje i kao navika koje se treba stideti; od pušenja u autobusima, avionima, bolnicama i hotelima, do država u kojima nije dozvoljeno pušiti čak ni u sopstvenom stanu; od lečenja cigaretama, do saznanja sredinom 30-ih godina prošlog veka da cigarete izazivaju različite vrste kancera i drugih bolesti; od žvakanja duvana do zamene „prave” cigarete onom na baterije.
E, danas smo baš tu, gde je i elektronska cigareta koja, po svemu sudeći, proživljava istu sudbinu kao i njena prethodna (a neki će reći i primitivnija) verzija. Ili je ona tu gde smo i mi? Jer, čini se, gde god da krenemo, naći ćemo se u okolini nekoga ko vejpuje (ili ćemo mi biti ta okolina). Desetak vejpova čak živi svoj tajni život u elektroormaru na hodniku moje zgrade gde ih, pretpostavljam, nešto mlađe komšije od mene štekaju od svojih roditelja.
A ako, pak, pripadate ili ste blizu mojoj generaciji (što mu dođu kasne dvadesete i rane tridesete), verovatno ste do sada više puta prevrnuli očima na „klince” koji vejpuju u gradskom prevozu (ja jesam). Možda ste i sami, ako ste pušač, prešli sa starog dobro oprobanog načina zadovoljavanja svoje nikotinske zavisnosti za koji je potreban upaljač na to da sada cigarete koje konzumirate gurate u šteker, sa uvek prisutnom bojazni da će iste da eksplodiraju (ja jesam). A možda vejp koristite kao način za odvikavanje od cigareta (i ja sebe lažem da je tako).
Da povučemo, dakle, očiglednu paralelu – i elektronske cigarete (u koje spada i vejp), kao što je to bio slučaj sa „običnim”, neelektronskim cigaretama trenutno nisu dovoljno zakonski regulisane jer predstavljaju relativno novu stvar na tržištu. Zbog toga možemo videti da se konzumiraju na mestima na kojima ne bi trebalo (kao što je to bio slučaj i sa „pravim” cigaretama, mada svi dobro znamo da ih ne treba konzumirati uopšte), da su opšteprihvaćene među mlađom populacijom i da, za sada, ne postoje dovoljno dugo da bismo sa sigurnošću mogli da tvrdimo koje sve štetne posledice ostavljaju na onoga ko ih koristi, ali i na životnu sredinu.
Poslednjih godina, vejpovanje (ili vejpanje, ova jezička nedoumica takođe proističe iz toga što vejp na tržištu postoji kratko, pa se nijedan izraz nije dominantno ustalio) je postalo globalni fenomen. Međutim, popularnost vejpa nije došla „preko noći”, već je rezultat kombinacije tehnološkog napretka, kulturnih uticaja i marketinških strategija koje su vejp učinile ne o do lji vim! Ali šta je zapravo vejp, kako je postao toliko popularan i možemo li da bar naslutimo kakve su posledice korišćenja istog?
Kada je nastala elektronska cigareta?
Elektronsku cigaretu je prvi patentirao i proizveo farmaceut Lik Hun iz Kineske korporacije „Ruijan“ 2004. godine. Dve godine kasnije, u aprilu 2006. godine, elektronsku cigaretu je pomenuta kompanija zvanično predstavila u Evropi, na promotivnoj konferenciji u Austriji. Na početku, prodaja je uglavnom išla preko interneta koji je u to vreme takođe bio u razvoju, kao i drugih ilegalnih kanala u zemljama poput Brazila, Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade. Popularnost elektronskih cigareta je naglo porasla, uprkos nepostojanju sanitarne i medicinske regulative i neodobravanja za upotrebu ovog proizvoda od strane Svetske zdravstvene organizacije, a u prilog popularnosti elektronskih cigareta govori i činjenica da su se jako brzo našle u filmovima i serijama.
Jedan od prvih primera korišćenja e-cigarete na ekranu je scena u filmu „Tourist” iz 2010. godine, gde lik kog tumači Džoni Dep koristi elektronsku cigaretu u vozu. Takođe, Kevin Spejsi koristi vejp u luksuznoj sobi u drugoj sezoni serije „House of Cards”, a prema nezvaničnim informacijama, kanadska kompanija koja proizvodi e-cigarete navodno je 2014. godine platila da njihov proizvod koristi Mila Jovović u filmskoj adaptaciji dela „Cymbeline”.
Kada je tek nastala, elektronska cigareta izgledala je gotovo identično kao i „prava” – sastojala se od metalne cevčice napravljene od nerđajućeg čelika koja čini telo cigarete, u koje su ugrađeni svi ostali delovi. Svojim oblikom, veličinom i izgledom se od klasične cigarete ispunjene duvanom nije mnogo razlikovala, čak bi i zasvetlela kada povučete dim, imitirajući žar koji gori prilikom povlačenja klasične cigarete.
Vremenom je dizajn evoluirao, pa sada postoje vejpovi koji su različitih veličina, boja i oblika, svetle u različitim bojama i razlikuju se po ukusu, vrsti, izgledu i broju „pafova”.
Jednokratni vejp, pen-style vejp, punjivi modeli…
Napraviti uređaj koji ima sve prednosti koje konzumenti cigareta cene, a odstraniti odlike koje im smetaju bio je glavni moto kojim su se brojne kompanije i pojedinci koji su pokrenuli startape vodili kako bi podstakli prodaju svog proizvoda i napravili revoluciju u duvanskoj industriji. Upravo zbog toga došlo je do različitih modela i varijanti vejpova, pa tako danas postoje jednokratni vejpovi, punjivi modeli, pen-style vejpovi, box modovi, squonk modovi…
Jednokratni vejpovi su najjednostavniji za upotrebu jer dolaze unapred napunjeni i spremni za upotrebu, a bacaju se nakon što se istroše. Zatvoreni pod sistemi, s druge strane, koriste zamenjive patrone napunjene tečnošću, što ih čini pogodnim za korisnike koji žele jednostavnost bez potrebe za dolivanjem i ponovnim punjenjem.
Punjivi modeli (ili modovi) nude veću fleksibilnost jer omogućavaju korisnicima da sami pune rezervoare i podešavaju snagu i druge parametre, ali zahtevaju više održavanja i iskustva. Pen-style vejpove najčešće konzumiraju početnici, dok box modovi imaju jače baterije i više mogućnosti prilagođavanja, pa samim tim i napredne performanse. Sve ove varijante pružaju korisnicima širok spektar opcija u zavisnosti od njihovih potreba i nivoa iskustva vejpovanja.
Ako je sudeći prema Oblakoderovoj anketi u kojoj su učetvovale osobe uzrasta od 18 do 35 godina, čini se da je pen-style vejp najpopularniji jer ga koristi 40% ispitanika i ispitanica. Sledi elektronska cigareta koju se izjasnilo da koristi 20% anketiranih, dok nešto manje od 18% njih koristi pod sisteme. Međutim, nešto više od 15% odgovorilo je da ne znaju koju vrstu uređaja koriste.
S druge strane, ono što je učesnicima i učesnicama u našoj anketi bitno, jeste ukus, pa tako 70% njih bira voćne arome, a odmah za njima po popularnosti slede slatki ukusi, poput kolača i dezerta. Vejpove koji imaju duvanski šmek koristi tek 15% anketiranih.
Ovakvi podaci mogu se dovesti u vezu sa odgovorom na pitanje da li učesnici i učesnici ankete smatraju da su vejpovi štetni. Skoro 30% njih odgovorilo je da vejpovanje ne smatraju štetnim, što i ne treba da čudi jer kako nešto što ima tako lep ukus može negativno uticati na zdravlje? Približan je i procenat onih koji nisu sigurni da li je vejpovanje štetno, kao i onih koji smatraju da jeste. Dakle, gotovo je jednak broj opredelio se za jednu od pomenute tri ponuđene opcije.
Kako vejpovanje utiče na životnu sredinu?
Poslednja u nizu zemalja u kojoj je parlament jednoglasno izglasao da se zabrani upotreba jednokratnih elektronskih cigareta zbog brige o zdravlju i životnoj sredini jeste Francuska.
Velika Britanija, Republike Irska i Nemačka takođe ne gledaju blagonaklono na ovaj fenomen, a prema izveštaju SZO za 2023. godinu, 34 zemlje, uključujući Brazil, Indiju, Iran i Tajland, zabranile su vejp. To, međutim, ne znači da je vejpovanje iskorenjeno u potpunosti, već da su elektronske cigarete postale zastupljenije na crnom tržištu.
Australija je otišla najdalje u pokušajima da spreči i zaustavi „generacije vejpera” (maloletnika koji koriste vejp), pa je tako 1. januara 2024. godine zabranila uvoz potrošnog materijala za elektonske cigarete. Od marta ove godine je u Australiji takođe nezakonito uvoziti bilo koju vrstu vejpa koja nije odobrena kao „terapeutska“ od strane australijskog medicinskog regulatornog tela – Uprave za terapeutsku robu.
U Srbiji se regulativa menja, ali nedovoljnom brzinom, pa vejpovi za sada i dalje ostaju „siva zona” koja tek treba da u potpunosti bude uređena zakonom. Prema podacima Oblakoderove ankete, 84% ispitanika i ispitanica svesno je da vejp uređaji mogu izazvati zavisnost, a od 82% onih koji su ranije konzumirali cigarete, 50% veruje da vejp može pomoći u ostavljanju klasičnih cigareta, iako ne postoje verodostojna ispitivanja koja ovu tezu potvrđuju.
Kada je reč o uticaju vejpova na životnu sredinu, 72% anketiranih odgovorilo je da je svesno da vejp može uticati negativno na ovaj aspekt.
„Nepravilno odlaganje i bacanje jednokratnih uređaja na sva mesta moguća, a samo ne u kutiju za reciklažu u mnogim vejp shop-ovima… Ljudi koji plivaju u oblacima nikotina u bliskom okruženju dece, životinja i ostalih ljudi kojima to potencijalno ne prija pokazuju samo čisto zanemarivanje dobrobiti svoje okoline. Bitnije pitanje je koliko ljudi koji konzumiraju vejp uređaje zagađuju životnu okolinu jer su sami po sebi mnogo jači faktor… Smatram da je postojanje ove industrije inherentno dobra stvar jer je nastala u cilju da pušače odalji od cigareta koje su znatno štetnije, ali naravno postoji i oštrija ivica tog mača gde su kroz popularizaciju uređaja proizvodi mahom počeli da se reklamiraju u smeru mlađe populacije i tako počeli da privlače pogrešnu demografiju”, glasi jedan od odgovora u anketi.
O fenomenu vejping industrije, njenom brzom rastu i uticaju na društvo tek će se govoriti ubuduće. Za sada, na Netflix-u postoji dokumentarac pod nazivom Big Vape koji pruža uvid u iskustva korisnika, a naročito mladih ljudi, u kome možemo čuti njihove razloge zbog kojih se odlučuju za vejping. Mnogi čak tvrde da su posle gledanja ovog dokumentarca odustali od vejpovanja ili rešili da ga nikad ne probaju. Bacite pogled, pa nam javite šta ste vi odlučili.
Ilustracije: Jelena Siljanović Aagneez
0 Comments