fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Kako sport utiče na zdravlje?

Pored brojnih benefita po zdravlje, sport doprinosi da se osećamo bolje u svojoj koži, smanjimo stres ili povećamo samopouzdanje
Piše: Marija Milić

2. June 2023

Pri svakom koraku aktiviramo oko 200 mišića. Međutim, ukoliko ne treniramo redovno, do svoje 65 godine možemo izgubiti i do 80% svoje mišićne mase. Ipak, redovan trening pospešuje gustinu kostiju i reguliše krvni pritisak, a čak i nakon treninga naše telo radi u našu korist pa i nastavlja da sagoreva kalorije!

Ovo su samo neki od benefita koje sport ima po naše zdravlje. Sport nam, takođe, pomaže da se osećamo bolje u svojoj koži, da dođemo do željenog izgleda, smanjimo stres ili povećamo samopouzdanje.

Hristina Cvetinčanin Knežević koja stoji iza Instagram stranice Feminizam iz teretane istakla je pozitivne strane koje sport ima na naše fizičko i mentalno zdravlje:

„Sport nas povezuje sa našim telom, uči nas granicama koje naše telo postavlja i sa aspekta fizičkog i mentalnog zdravlja nam pomaže da se povežemo sa sobom i da svoj well being stavimo na prvo mesto.”

Iako je sport sinonim za zdravlje, mladi neretko pronalaze opravdanja i izgovore da izbegnu sportske aktivnosti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije više od 80% adolescenata u celom svetu je nedovoljno fizički aktivno. Podaci Eurostat istraživanja koji su obavljeni na području Evrope smeštaju Srbiju na gotovo poslednje  mesto po stepenu bavljenja fizičkom aktivnošću, odmah iza Bugarske, Turske i Rumunije.

Lenjost i nedostatak motivacije mogu biti česti razlozi zbog kojih većina mladih ne vežba dovoljno, redovno ili pak to ne čini uopšte.Kako bismo saznali šta za koju aktivnost će se mladi radije odlučiti, pitali smo ih da li bi pre otišli na trening ili sa društvom na piće?

Većina mladih u video anketi navela je da bi pre otišli na piće ili slobodno vreme proveli sa društvom nego u teretani.

Kako bi sport postao važan segment naših života, često je presudan prvi korak, kada treba spakovati opremu, otići na prvi trening i tako izaći iz zone komfora.

Najteže je doneti odluku, kaže sportski trener Marko Mihailović, dok su brojni izgovori najbolji saveznici da i ovaj put preskočimo trening. 

„Mislim da svi mi tražimo izgovore i jako smo uspešni u tome, jer ih imamo i to na tonu. Najčešći izgovori su gužva, umor, obaveze. Ono što jeste najbitnije je da odlučimo da prihvatimo te izazove, da ih sa sobom povedemo na trening i pobedimo ih. Kako ih pobeđujemo? Tako što dođemo na trening i bar uradimo zagrevanje, time je već mnogo stvari završeno”, kaže Marko.

Često nam motivacija mogu biti ljudi iz našeg okruženja ili treniranje u kolektivu. Sport u grupi povezuje i stvara osećaj zajedništva, te je jedan od benefita sporta, pored zdravlja, i socijalni karakter koji on može da pruži. Kolektivni treninzi pospešuju i kompetitivnost, a to vrlo često može imati pozitivan, ali i negativan uticaj na nas.

„Kompetitivnost sa drugim ljudima može da bude jako nezdrava pogotovu ako se stalno poredimo sa različitim telima te naglašavam da su sva tela različita, kao što smo i mi različite osobe i ne želimo da budemo nešto što nismo. Ovde bih naglasila i uticaj društvenih mreža i takozvanih fit inspo fotografija i video klipova koji su jako često editovani”, objašnjava Hristina.

Društvene mreže na kojima nam se plasiraju savršena tela, a vrlo često i imperativ da moramo da se bavimo fizičkom aktivnošću mogu da stvore osećaj nelagode i unutrašnjeg nezadovoljstva koje posebno može da utiče na mentalno zdravlje. Kako ne bismo prelazili u ekstreme važno je da definišemo ciljeve zbog kojih se bavimo sportom, objašnjava psihološkinja i psihoterapeutkinja Bojana Todorović.

„Sport je uvek iskorak iz neke vrste udobnosti u kojoj smo navikli da živimo. Obično zahteva da osetimo i neke emocije sa kojima se ne srećemo tako često, u kojima ne uživamo. Zahteva da se više trudimo, da osetimo neku vrstu bola i otpora zato što moramo da se bavimo sportom. Jedna vrsta pritiska ovde može biti korisna jer nas uvodi u to da postajemo odgovorniji, da se ozbiljnije bavimo svojim obavezama kada je u pitanju sport. Naravno, ukoliko to ode u neki ekstrem može postati opsesija”, navodi Bojana.

Neki od najčešćih razloga zbog kog ljudi treniraju je prvenstveno uticaj na zdravlje, ali nas sport uči disciplini, kroz sport se razvija odgovornost, samopuzdanje i vera u sebe. Pozitivni efekti su brojni, ali kako bismo pokušali da dođemo do odgovora koji je najčešći razlog za bavljenje sportom, pitali smo rekreativce zbog čega oni treniraju.

Kao najčešće razloge zbog kojih treniraju istakli su benefite koje sport ima na zdravlje, ali i to da se posle treninga osećaju mnogo bolje i da je trening mesto na kom kanališu nakupljeni stres tokom dana.

Vrlo često se vodi polemika da li je glavni motiv bavljenja sportom fizički izgled ili benefiti koje sport ima na naše zdravlje i čitav organizam. Mišljenja su različita, no koji god razlog vašeg treniranja bio, činjenica je da  sport donosi brojne prednosti. Ipak, treba voditi računa da preterana fizička aktivnost ne dovede do sindroma preforsiranosti, utiče na našu sliku o telu ili stvori nepotreban pritisak. Uživajte u sportu koji vam prija i u svim benefitima koje on pruža!

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *