fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Ko upravlja tvojim vremenom na društvenim mrežama?

Notifikacije, beskonačan skrol, lajk dugme i rifrešovanje - upoznajte mračne šablone koji diriguju vašim onlajn ponašanjem
Piše: Marina Zec

10. August 2023

Poslušaj audio verziju ovog teksta:

Život savremenog čoveka izrazito je uslovljen tehnologijom, jer je tehnologija postala integralni element svakog dela naših života. U 2023. godini slobodno možemo da kažemo da dan prosečne osobe koja živi u Srbiji, Evropi ili onome što nazivamo „zapadnim delom sveta”, započinje i završava se uz mobilni telefon. Dok zdravstvene insitutcije ukazuju da bi svaki čovek trebalo da koristi telefon do dva sata dnevno, različita istraživanja rađena na svetskom nivou pokazuju iste podatke – da ljudi u proseku koriste telefon između tri i četiri sata. „Najvezaniji” za svoje mobilne uređaje su upravo mladi, pogotovo oni između 15 godina i 24 godine, za koje se procenjuje da na svakih 8 minuta proveravaju svoje telefone. Prema istraživnju „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža“ iz 2021. godine, čak 94% mladih ispitanika provodi vreme na društvenim mrežama pred spavanje, a 59,4 % njih, pre nego što započnu svoj dan ustajanjem iz kreveta, provere neku od društvenih mreža koje koriste i to redovno rade, dok 32,7%  mladih to čini ponekad. Druga istraživanja ukazuju na to da prosečna osoba proveri svoj telefon 58 puta u toku dana. I na ovakvoj dinamici ponašanja profitira jedna čitava industrija bazirana na ekonomiji pažnje, a to je IT industrija.

Meri Čejko u svojoj knjizi Superpovezani iz 2019. godine piše da „prodor tehnologije u svakodnevicu ima toliko dubok, toliko sveobuhvatan uticaj na ljude da je o takvom životu – o tim prostorima, iskustvima, zajednicama i društvima – veoma korisno razmišljati kao o tehno-društvenom životu”. Ipak, u takvom, tehno-društvenom životu vrlo je važno imati kontrolu nad vremenom koje provodimo koristeći različite mobilne uređaje. A tu kontrolu, ako dobro razmislimo, često nemamo. Koliko vam se puta desilo da uzmete telefon sa jednom namerom, na primer da nekoga pozovete, a da sebe uhvatite pet minuta kasnije kako hipnotisano skrolujete Instagram storije, potpuno zaboravivši zbog čega ste se uopšte dohvatili telefona? Takva ponašanja zapravo su prilično česta, a posledica su veoma precizno planiranog „inženjeringa“, tačnije nečega što se zove mračni šabloni. Mračni šabloni koji se takođe nazivaju i „varljivi” šabloni jer su u pitanju persuazivne vrste dizajna interfejsa digitalnih tehnologija koji manipulišu ili u velikoj meri utiču na izbore korisnika. Tvorac termina Hari Bringul opisuje mračni šablon kao korisnički interfejs koji je pažljivo napravljen tako da prevari korisnike da rade različite stvari. Mračni šabloni nisu greške, već dizajn posebno napravljen uz veliko razumevnaje ljudske psihologije, čiju svrhu ne predstavlja korist korisnika, već eksploatacija pažnje korisnika.

Mračni šabloni u savremenim internet prostorima predstavljaju sastavni deo funkcionisanja ekonomije pažnje, a jedna naučna oblast koja se zove etički dizajn bavi se upravo preispitivanjem toga kako interfejsi različitih aplikacija i uređaja utiču na naše korišćenje (čitaj: podstiču naše korišćenje) istih. Etički dizajn, kao imeprativ, zapravo postavlja etičko promatranje i promišljanje efekata dizajna različitih digitalnih tehnologija, posebno društvenih mreža, podrazumevajući da stvaranje proizvoda i usluga koje su u takvoj masovnoj upotrebi kao što su društvene mreže, mora da se vrši u službi moralnih ishoda, a ne samo radi sticanja profita (čitaj: perpetuiranja ekonomije pažnje), iako je u praksi dizajn društvenih mreža upravo fokusiran na zaradu, a nikada na etički usmereno korišćenje.

Bringul je definisao prvo 12 mračnih šablona, a trenutno na njegovom sajtu broji 16 vrsta. Ipak, grupa naučnika koju čine Grej, Kou, Batls, Hogat i Tubms koji su analizirali Bringulove vrste mračnih šablona izveli su, na osnovu njih, pet primarnih kategorija strategija dizajnera koje nazivaju mračnim šablonima: zanovetanje (redirekcija funkcionalnosti), ometanje (otežavanje sprovođenja željene radnje), prikradanje (skrivanje informacija i radnje koje su relevantne), smetnje/mešanje interfejsa (vizuelne manipulacije), prinudna akcija (navođenje korisnika na neželjenu radnju kako bi se ispunila određena funkcionalnost).

Sve „dobro” dizajnirane društvene mreže koriste se u nekoj meri logikom mračnih šablona i time aktivno crpu resurs koji Šošana Zubof naziva bihevioralnim viškom koji kompanije koriste za pretvaranje naših iskustava na društvenim mrežama (u okviru kojih ostavljamo veliki broj podataka o nama – osim demografskih, tu su podaci o ponašanjima, navikama, željama, interesovanjima) u komercijalni proizvod i u podatke koji služe za razvoj kako novih tehnologija i metoda za upravljanje ljudskim ponašanjem, tako i za prodaju u korist poboljšanja marketing strategija. Dakle, najpoznatije i najpopularnije društvene mreže kao što su Instagram, TikTok, Tviter (odnedavno X) i Fejsbuk, koriste se, očekivano, mračnim šablonima. Koji su to elementi njihovog dizajna koji su izrazito persuazivni i koji imaju za cilj da utiču na promenu ljudskog ponašanja? Oni fundamentalni, koje ne promišljamo, najjednostavniji i najefikasniji – notifikacije, beskonačan skrol, lajk dugme i rifrešovanje.

Notifikacije

Notifikacije su obaveštenja koja dobijamo od društvenih mreža i aplikacija. Notifikacije predstavljaju možda i najproblematičniji element dizajna društvenih mreža, jer predstavljaju pozitivne stimulanse koji utiču na promenu ponašanja korisnika društvenih mreža, tačnije motivišu ih da što češće koriste društvene mreže. Posebnu problematiku predstavlja i izbor trenutka kada dobijamo notifikacije – društvene mreže u nameri da isprovociraju neurološki odgovor stalno traže najbolji trenutak da vam ponude notifikacije – male podsetnike na njihovo postojanje i male „nagrade” (koje nemaju nikakvu vrednost) – jer ko zna kakvu novu informaciju notifikacija može da sadrži! Osnivač staratapa Dopamine Labs, Remzi Braun ističe da Instagram ponekad ne šalje korisnicima notifikacije o broju lajkova na njihovom postu, kako bi, kada se već skupi broj lajkova, oni stigli u nizu notifikacija stvarajući iznenadnu navalu, koja će proizvesti efektniju dopaminsku reakciju. Takođe, veliki problem predstavlja i činjenica da društvene mreže kontinuirano šire kriterijume za slanje notifikacija, kao i da što više korisnik koristi različite društvene mreže, njihov centar za notifikacije postaće sve aktivniji, što će dovesti do toga da će korisnik svakog puta kada otvori aplikaciju biti nagrađen – novim, često potpuno nevažnim notifikacijama. Ali, s ozbirom na to da jedan klik na centar za notifikacije ne predstavlja veliki napor, a da je neizvesnost koja vrsta informacije može da nas očekuje uvek uzbuđujuća, uvek ćemo izabrati da ih otvorimo, zar ne? I tako ostati zarobljeni u začaranom krugu potrage za nepostojećim nagradama – notifikacijama, koje će, kako bismo što više koristili društvene mreže, uvek stizati. Ali ne i biti bogate novim/korisnim/važnim informacijama.

Beskonačni skrol

Beskonačni skrol predstavlja fid koji se kontinuirano kroz naše pomeranje interfejsa učitava u nedogled. Kao i notifikacije, beskonačni skrol na sličan način motiviše korisnike da tragaju za novim izvorom dopamina – njihov napor da se uključe u radnju je minimalan, a u ovom slučaju okidač predstavlja odsustvo barijere – korisnik može skrolovati unedogled. Beskonačni skrol zapravo logiku prenosi iz kladionica – prostora koji su dizajnirani tako da osoba izgubi osećaj za prostor i vreme. Tako, fid koji je beskonačan, ne zahteva poseban trud da biste dobili nove informacije (kako naš mozak čita – nagrade), a predstavlja nepresušan izvor istih, te nas navodi da skrolujemo sve dalje i dalje. I tako – kako sama reč kaže, beskonačno. Ili – unedogled.

Rifrešovanje

Rifrešovanje je proces u kome korisnik sa namerom učitava novi sadržaj na fidu. Kao i beskonačan skrol, psihologija iza rifrešovanja prenosi se iz kladionica, ali ovog puta, rifrešovanje više liči na korišćenje slot mašine – svaki put kada proveravate telefon, kao da igrate igru na slot mašini i želite da saznate šta ste dobili. Svaki put kada ponovo kliknete, postojaće potencijal dobijanja neke uzbudljive „nagrade”, informacije, stimulansa, koji dovodi do potrebe za stalnim potraživanjem istih. Ovaj element dizajna mreža izrazito je persuazivan i dovodi do adiktivnog ponašanja.

Lajk / srce

Lajk ili srce predstavlja opciju „sviđanja” na društvenim mrežama, koja se izražava upravo u formi lajka ili srca. Lajk (srce) je izvor potvrde, tačnije prihvatanja, koju dobijamo od drugih ljudi i predstavlja upravo nagradu koju očekujemo kada vidimo notifikaciju, tačnije nagradu koja će biti izvor dopamina. Lajkovanje, osim deljenja sadržaja, predstavlja jednu od osnovnih funkcija društvenih mreža, ali može predstavljati i izvor nesigurnosti, niskog samopouzdanja i postati uzrok mentalnih poremećaja, pogotovo kod adolescenata, zbog čega, a usled svog efekta, predstavlja vrstu mračnih šablona. 

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države pokušavaju kroz različite pravne okvire da učine mračne šablone ilegalnim. Ipak, borba između savremenih tehnoloških globalnih korporacija i država koje pokušavaju da ustroje njihovo poslovanje i više je nego kompleksna. Postoji veliki broj sudskih slučajeva koji se odnose upravo na mračne šablone, a Bringul na svom sajtu ima čak i „galeriju besramnih” (eng. hall of shame) – različitih kompanija koje koriste mračne šablone – a na tom spisku se, naravno, nalaze očekivana imena – Gugl, Fejsbuk, Majkrosoft, Amazon, Instagram, LinkedIn, Tviter (odnedavno X) i Epl. Pa sledećeg puta kada uzmete telefon u ruke i kliknete na svoju izabranu društvenu mrežu razmislite – da li ovo što radim želim da radim, u kojoj meri i da li mi je to potrebno? Svaki put kada se zapitate – znaćete odgovor. A u međuvremenu možete upoznati nepreglednu bazu slučajeva i bolje se upoznati sa različitim tehnikama koje se koriste za manipulaciju ljudskom pažnjom kroz digitalne tehnologije. Jer, iz dana u dan, sve ih je više.

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Preporučeni tekstovi

Svetski dan laboratorijskih životinja

Svetski dan laboratorijskih životinja

Kako bi se okončale patnje životinja koje se koriste za testiranje u laboratorijama širom sveta od 1979. godine, svakog 24. aprila, obeležava se Svetski dan laboratorijskih životinja

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *