fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Tramvaj broj 1: prvi prestonički tramvaj ✹

Kulturna dešavanja u gradu / 4.9 – 10.9/

Kalendar kulturnih događaja u gradu po Oblakoderovoj preporuci
4. September 2023.

U nedelji koja je pred nama, Oblakoder vam preporučuje sledeće događaje:

Ponedeljak, 4. septembar

Hope we get bigger, izložba Bojana Stojčića @Remont

Potpisan zvanično u Parizu 14. decembra 1995. godine, a ispregovaran mesec dana ranije u američkoj vazdušnoj bazi Wright-Patterson (Ohajo), Dejtonski mirovni sporazum zaustavio je višegodišnji krvavi rat u Bosni i Hercegovini. Istovremeno, ovaj sporazum, koji poslednje dve i nešto decenije svaka od nekada zaraćenih strana interpretira na svoj način, uveo je zemlju u nepromenljivi kvazi-demokratski sistem. Prepoznajući građane kroz tri etničke kategorije, označavajući sve ostale kao Ostale – građane bez prava na političko delovanje ili priznanja, sporazum je društveno-političkoj realnosti BiH doneo svojevrsni status quo, kompleksnu administrativnu strukturu, tinjajuće manipulativne nacionalističke diskurse i narative, i dalje prisutnu distanciranost među narodima. Dvadeset sedam godina nakon potpisivanja sporazuma, koji je, uzgred, pratila i kontroverza misterioznog nestanka originalnog dokumenta, početkom jula 2022. godine, umetnik Bojan Stojčić je svoj rezidencijalni boravak u Detroitu produžio za šest sati vožnje do čuvenog Dejtona i hotela simboličkog naziva Hope, u kojem se odigrao pomenuti istorijski događaj. Kao jedini gost hotela hodajući, spavajući, jedući u istim prostorijama i hodnicima kao i političari koji su oblikovali budućnost njegove zemlje, umetnik je dokumentovao odjeke davnašnjeg sna koji je, kako i sam kaže, postao noćna mora. To je ukratko priča dokumentarnog filma Hope Hotel Phantom, Stojćičevog debitantskog ostvarenja koje je tokom ove godine imalo premijerna prikazivanja na festivalima Zagreb Dox i na nedavno završenom Sarajevo Film festivalu. Danas tihi, pusti ambijent hotela, koji na različite načine još uvek komemoriše dvadeset dana neizvesnih pregovora, za umetnika postaje metafora samog sporazuma – bezsadržajne strukture bolno identifikujuće sa svakodnevicom zemlje u kojoj živi. Krećući se poput duha hotelskim enterijerom i okolišem, Stojčić započinje intimno suočavanje i otkrivanje memorijskih slojeva istorijskog mesta reminiscirajući ih arhivskim snimcima govora ključnih protagonista, medijskim izveštajima, kao i naracijom posredovanih prisećanja osoblja hotela – nevidljive radne snage koja se iza scene danonoćno brinula o komforu velikog broja ljudi. „To je bila moja igra sa fantomima”, izjaviće umetnik rezimirajući svoj doživljaj suočavanja sa prostorom u kojem se odlučivalo o sudbini narodâ, čija će budućnost biti nezamisliva bez reči „Dejton” u bilo kom kontekstu, kao sinonima za mir ili za tavorenje i dugotrajnu nemogućnost uspostavljanja funkcionalne društvene zajednice. U Stojčičevom filmu, u slučajnom susretu sa umetnikom, jedna od hotelskih radnica izgovara rečenicu Hope we get bigger, izražavajući nadu u promenu statusa i imidža svog radnog mesta, odnosno njegovog boljeg i profitabilnijeg poslovanja. Na autorovoj istoimenoj samostalnoj izložbi u galeriji Remont pomenuta replika nosi, takođe, neku vrstu metaforičkog iskaza o Dejtonskom sporazumu ili, preciznije, o uzrocima njegovog postojanja do kog su dovele nacionalističke i ratne retorike političkih elita okupljenih za pregovaračkim stolom opsednutih najpre krojenjem geografskih mapa, a potom neoliberlanim ekonomskim mantrama kojima će spinovati svaki gorući problem u društvu. Pored dokumentarnog filma Hope Hotel, okosnicu postavke čini i grupa artefakata kojima umetnik daje, pre svega, funkciju asocijativnih i značenjskih okidača o procesima i stanjima u stvarnosti jedne zemlje zarobljene posle velike traume u prividu normalnog – zamrznute u raskoraku između skorašnje bolne prošlosti i nade za nekakvu perspektivu.

Barbi, ružičasto čedo od milijardu dolara (za žensku nostalgiju?) @Dom omladine Beograda

Jesenju sezonu otvaramo diskusijom o filmu o kome se možda i previše diskutuje – Barbi Grete Gervig, ružičasto čedo od milijardu dolara koje celo leto razbija bioskopske blagajne. Pričamo o sledećem – da li je film zaista udar na patrijarhat ili samo simulacija subverzije, do koje mere uspeh proističe iz posezanja za nostalgijom ženskog dela publike kao do sad slabo korišćenom resursu, da li je Ken antagonista ili tragični junak, koliko je katarzično nositi roze bez ustezanja, da li smo se primili na Barbenhajmer, i koje će sve pogrešne pouke filmska industrija izvući iz barbikinog trijumfa, te nam se kanda smeše godine franšiznih uradaka o igračkama. Posle tribine, sledi mini kviz o istorijatu i bizarnostima Barbi brenda, s prigodno ružičastom nagradom za pobednika.

Utorak, 5. septembar

Umetnost i ekokritika – Projekti Agneš Deneš sa sadnim materijalom @ SKC

Ciklus: Umetnost i ekokritika
Tema: Projekti Agneš Deneš sa sadnim materijalom
Projekcije primera sa razgovorom

Agneš Deneš je svom radu još krajem šezdesetih godina prošlog veka dala usmerenje ka radu sa sadnim materijalom, u, kako je kasnije pisala “komunikaciji sa zemljom” i “komunikaciji sa budućnošću”. Dva su njena rada ključna za kasniji razvoj ekokritičke umetnosti, i to su “Polja pšenice – konfrontacija” iz 1982 i “Pošumljena planina” iz 1996. “Polja pšenice” su nastala na placu između Svetskog trgovinskog centra i Vol Strita u Njujorku, tako što je naneto dvesta kamiona zemlje na teren koji je tog trenutka bio bez upotrebe, da bi se taj teren pripremio za gajenje žita, koje je deljeno publici koja je dočekala da se projekat dovede do ploda, sa molbom da se ono dalje sadi i da se u konfrontaciji sa procesima urbanizacije, dalje preuzima gradski prostor i primeri potrebama sadnih kultura. Četrnaest godina kasnije, u Finskoj, na prilično izolovanoj lokaciji, ona je mesto nekadašnjeg iscrpljenog i napušštenog rudokopa pošumila i stvorila devičansku šumu, koja je stavljena pod punu zaštitu za narednih dvesta godina. Kasnije je u tom smeru nastavila rad na lokacijama u Australiji i Holandiji, prateći svoje praktične aktivnosti tekstovima koji su sabrani u tri knjige koje je pisala u žanru koji je nazvala “vizualnom filozofijom”.

Bijenale mladih ZOVEM SE SASVIM OBIČNO @Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“

Otvaranje velike međunarodne izložbe savremene umetnosti 2.BIJENALA MLADIH koje se ove godine realizuje pod nazivom ZOVEM SE SASVIM OBIČNO. Organizator izložbe je Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) u partnerstvu sa Domom kulture Studentski grad (DKSG)

Izložba će biti otvorena 5. septembra sa početkom u 17 časova na više lokacija u Beogradu: Velikoj i Maloj galeriji DKSG (Bulevar Zorana Đinđića 179), Galerijama SULUJ (Palata Anker, Terazije 26/II sprat) i ULUS (Knez Mihailova 37), Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ (Mali Kalemegdan br. 1), Bioskopu „Zvezda“ (Terazije 40). Izložbu će pratiti bogat prateći događajni i govorni program koji će biti realizovan u Skandinavskom paviljonu (Mila Milunovića 1), Rimskom bunaru (Beogradska tvrđava, Kalemegdan) i Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ prema programu Bijenala.

Tema Bijenala mladih 2023. je sistemska nesigurnost u savremenom svetu i prepispitivanje naše uloge u njoj. Nedeljiva od sistema – nesigurnost prolazi kroz sve mene savremenog života i kreira opšte stanje nestalnosti i neizvesnosti. Izložba, stoga, istražuje probleme koje nesigurnost proizvodi u našem društvenom sistemu i propituje posledice tog stanja. Sama izložba stoga nosi naziv ZOVEM SE SASVIM OBIČNO, kako bi ukazala na bazično prisustvo uobičavanja (normalizaciju) stanja nesigurnosti danas. Podeljena je na pet glavnih celina (Dan nakon sutra, Živim u jednoj sobi, Trudim se da ostanem u granicama svesnog, Konfuzan/na sam/a sebi i Pustio sam glas), kao i tri dodatna (prateća) prostorna segmenta i niz događaja u sklopu kojih će biti organizovan i edukativni program za mlade. Izložba je prožeta audio snimcima – isečcima iz razgovora koje su članovi Organizacionog tima vodili na temu nesigurnosti sa širim društvenim grupama tokom rada na pripremi Bijenala. Iako su radovi razvrstani prema nivou glasnosti kojom progovaraju o ovoj temi, Bijenale mladih 2023 – ZOVEM SE SASVIM OBIČNO fokusirano je na pitanje transformativne prirode sistemske nesigurnosti: Šta polazeći od osećaja nesigurnosti možemo učiniti da promenimo sistem? Koje mogućnosti postoje da se njome uopšte bavimo, o njoj govorimo? I koliko glasno?

Sreda, 6. septembar

Koncert u čast Vlade Divljana u Botaničkoj bašti

Zbog ogromnog interesovanja za koncert u čast Vlade Divljana koji je održan u Botaničkoj bašti početkom jula (ne)normalni i Zdenko Kolar zakazuju novi susret sa obožavaocima Divljanovog autorskog rada za sredu, 06.09. od 20 časova na istom mestu!

Izložba Sunday Moves @Ostavinska

Izložba prikazuje individualne i saradničke radove koje su Olga i Paulina razvile kroz prethodni jperiod. Paulina i Olga se poznaju od 2020. Oni su bliske prijateljice i saradnice. Zajedno su odradile nekoliko audiovizuelnih performansa zajedno, u Beogradu. Paulina je vizuelna umetnica koja radi sa videom i animacijom, sa interesovanjem za duhovne tradicije i pripovedanje. Olga je umetnica savremene igre koja radi na polju interdisciplinarnosti, improvizacije i inkluzije.

Četvrtak, 7. septembar

Nezoob @Kućica

U četvrtak, 7. septembra, White City Soul se vraća na Kućicu posle sjajne žurke sa meksičkom selektorkom Coco Mariom, i ovog puta u goste su pozvali lokalnog DJ-a, umetnika i brejkera – Nezoob-a. Nezoob je osnivač Fank’fana kolektiva, već godinama na sceni kroz brejking, a od skoro i iza DJ pulta. Od muzike možete očekivati fuziju soula, Afrobita, soulful hausa i diska. Žurka startuje u 19h i traje do kasno u noć a ulaz je slobodan celo veče.

Kraj kapitalizma – Debata o programskoj politici ULUS-a

U okviru novog ciklusa Debatnog programa ULUS-a koji je posvećen zajedničkim sagledavanjem programske politike ULUS-a, nakon razgovora o izložbi “Susreti”, organizujemo drugu debatu na temu Prolećne izložbe “KRAJ KAPITALIZMA Tačka doviđenja”, koju je ove godine u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” organizovao Komitet Prolećne izložbe 2023. u saradnji sa Umetničkim savetom ULUS-a. U radu Komiteta izložbe učestvovali su Jovanka Mladenović, Slobodan Sailović, Irena Ristić, Danilo Prnjat, Maja Simić, Kristina Ristić i Sanja Tomašević.”

Ove godine Prolećna izložba ULUS-a nosi naziv KRAJ KAPITALIZMA Tačka doviđenja i nastavlja da traga za putevima ukidanja dominantnog poretka. Krajem januara 2023. pozvani su umetnici i umetnice, družine i pojedinci, veliki i mali kolektivi, da predlože alternativu postojećem načinu rada – modele koji omogućuju dostojanstven život i aktivno javno delovanje, uz uslov da nisu zasnovani na eksploataciji i da svi akteri imaju jednake mogućnosti da učestvuju u donošenju odluka i građenju modela. Nakon prikupljanja predloga, pozivamo da se u zajednički rad uključe svi koji su izložili svoje ideje, namere i razmišljanja o kraju kapitalizma i mogućoj alternativi”, navodi se u najavi izložbe.

U okviru debate diskutovaćemo o pitanjima: Da li se ova izložba može definisati kao politička izložba i na koji način? Ko su bili izlagači, a ko posetioci, odnosno kome se izložba obraćala? Kako je izložbena postavka – tradicionalne Prolećne izložbe najvažnijeg strukovnog udruženja likovnih umetnika u Srbiji u njegovom reprezentativnom paviljonu – doprinela konceptu izložbe? Kako je na izložbi obrađeno finansiranje kapitalističke države? Kao rezultat izložbe, kakvu političku ekonomiju treba da sledi ULUS? Kako izložbe genralno utiču na udruženje? Na koji način osnažuju zajedništvo i kolektiv članova? Šta okuplja umetnike/ članove? Kako se radi s njima?Debatu će otvoriti Milica Pekić, kustoskinja, Vladimir Stanojević i Nikola Zamurović, učesnici ovogodišnje Prolećne izložbe. Razgovor će moderirati Noa Trajster i Milan Đorđević, članovi tima Debatnog programa ULUS-a.

Petak, 8. septembar

MAPO KEYS – PLANIN PROMOCIJA SPOTA @Kvaka 22

U petak 8. septembra u 20 časova pod otvorenim nebom u predivnom ambijentu terase kluba Kvaka 22 biće prikaza premijera novog spota Mapo Keys-a.

Noise connection predstavlja Utopiju @Ciglana

Udruženi i umreženi u Noise connection i avangardne pristupe stvaralaštvu kroz muziku, video art, performance, ples i vatru prikazaćemo kolaž (ne)mogućih svetova. Koliko ćemo zatalasati realnost i sijati iz tame….

Samit Nesvrstanih na Letu u MuzeYu

Festival Samit nesvrstanih gostuje na Letu u muzeyu 8. septembra od 12 do 21 sati, celodnovnim druženjem u muzejskom Parku skulptura. Samit Nesvrstanih je skup skejtera i multimedijalnih umetnika koji već sedmu godinu zaredom organizuju festival osmišljen tako da se prvi put u Srbiji predstave najaktuelniji i najznačajniji umetnički projekti skejtera širom sveta.

Program :

12.00 Radionica: Điki kolaži & LYC Moodboard nesvrstanih
14.00 DJ set Jelena Martinović (SRB)
15.00 Diskusija : Skate and Strange
Viktor Telegin (SWE), Nikita Kopytin (RUS), Vanja Ćorović (SVN)
15.30 DJ set Lenka (SRB)
17.45 Koncert benda Mitsko biće
19.00 Koncert Bam Bam kolektiva (SRB)
20.00 Filmovi
Skate Nation / Paul Botwid *CHPO (SWE)
LYC / Bosna Express (SVN)
Solo Skate mag / Flute (DEU)
Gosha Konyshev / Фильм (RUS)

Subota, 9. septembar

Lounge session: Stefan Račić

Ove subote za DJ pultom – Stefan Račić.

Eyesburn @Bašta kluba Fest

Reggae-dub-hardcore-metal legende vraćaju se u Zemun – Eyesburn u bašti kluba Fest, 9. septembra od 20 sati!

Nedelja, 10. septembar

Piknik @Gastrošor

U nedelju 10. septembra u prostoru Luke Beograd između lokacija Gastrošor i Silosa otkrivamo vam novu lokaciju pogodnu za Piknik. Očekujte savršeni muzički soundtrack za kraj leta uz DJeve Spacewalkera i Danila Kasa, Joga session-e, šah i stoni tenis u organizaciji Aktivnog kluba. Udružujemo snage sa festivalom Samit nesvsrstanih i Cirkusferom i nudimo vam savršeni nastavak Piknika ispod cirkuske šatre na samo par metara od naše Piknik livade! Takođe, za vreme samog Piknika možete pronaći nešto za vas na trift rasprodaji odeće i ostalih džidžabidža!Ponuda hrane i pića realizuje se u saradnji sa kafeom Zaokret, Burger House Bros, 2Tales destilerijom, Salto pivarom, Eden vinarijom, knedlama Ferdinad koncepta i Bubamara gelatom.Svake godine na Pikniku trudimo se da unapredimo i pronađemo nove načine za korišćenje manje plastike i pravljenje što manje plastičnog otpada. Svo piće na Pikniku služimo isključivo u Piknik čašama od višekratne plastike i ukoliko imate Piknik čašu sa nekog od prethodnih Piknika pozivamo vas da je ponesete, a ukoliko nemate možete kupiti svoju koja će vas služiti i ove i sledećih sezona Piknika.

Najnovije iz: Sanduče

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *